Стотине милијарди долара под водом

Небојша Томашевић
Стотине милијарди долара под водом

Легенде о драгоцјеностима и великом опљачканом благу, током бројних пиратских похода, данас голицају машту многих занесењака. Надом у брзо богаћење, велики број појединаца и предузећа током цјелокупне људске историје свакодневно истражује бројна острва разбацана у Тихом, Атлантском и Индијском океану.

Колика је вриједност блага које чувају мрачне дубине свјетских мора и океана то сигурно нико не зна, али немали број познатих случајева потонулих бродова из пиратских и трговачких похода говори да су у питању стотине милијарди долара.

Према прорачунима историчара само у приобалним водама Карипског мора почивају остаци неколико стотина галија скоро пуних блага вриједних на милијарде долара.

Плићак "Силвер банка", област гребена Гетераса, воде што бучно запљускују Бахамска и Бермудска острва, шпанска увала Виго, холандски залив Зајдер као и многе друге водене територије, могу с пуним правом да се назову гробљима бродова или подводним Елдорадом гдје, на дну, леже хиљаде лађа што у својим њедрима љубоморно крију неслућена богатства.

Амерички  поморски мајор и један о најпознатијих маринаца - упорних трагача за благом Гари Розенберг још је 1978. године  објавио књигу "600 милијарди долара под водом".

Потонула блага

Стари колонијални бродови су били права ризница свакојаких блага, а врло често су знали потонути, великим дијелом због пренатрпаности тим вриједним металима, али и због блиских сусрета с гусарима или олујама. Током људске историје пронађене су многе вриједне бродске олупине, али прави капитал још увијек лежи негдје на дну мора.

Златни грал свих ловаца  на потонуло благо је португалска фрегата "Флор де ла Мар", која је 1511. године из малезијске Малаце носила огромно (опљачкано) благо и дарове сијамског краља. Историчари се слажу да је то било највеће благо које је један брод преносио у цијелој историји португалске морнарице.

Ипак, срећа није хтјела да готово 55 тона злата заврши у Португалији, те је брод убрзо потонуо након страховите олује у близини Суматре. Капетан Алфонсо де Албуљуерљуе и дио посаде су се спасили, али велики број робова и све то силно благо заувијек су нестали у морским дубинама. Тачну локацију олупине је немогуће одредити, али да је којим случајем нађете, били бисте богатији за више од 2,6 милијарди долара.

Осим фрегате "Флор де ла Мар" по вриједности нимало не заостаје британски брод "Merchant Royal" чије благо чувају воде у близини британске обале и р­та "Land's End". Брод је носио невјеројатно богатство: више од 37.000 килограма злата, око 500.000 сребрњака и још око 400 полуга мексичког сребра. По данашњим цијенама, само наведених 37.000 килограма злата вриједило би око двије милијарде долара, а да сребро ни не рачунамо. Брод је потонуо 22. септембра 1641. године, а олупина још увијек није пронађена па милијарде долара у злату и сребру још почивају на дну мора.

Занимљиве приче

Брод с благом био је на пловидби из шпанске луке Кадиз према Антверпену, носећи плату за војнике који су се тамо борили за Шпанију. Брод је од раније био прилично оштећен и пропуштао је воду, што је рјешавано помоћу пумпи које су воду избацивале вани.

Међутим, догодило се да су пумпе престале функционисати а брод је ушао у зону лошег времена. Почео је тонути и на крају је завршио на дну мора. При потонућу погинуло је 18 људи с брода, а 40 их је спашено. Злато је, дакако, било претешко да би се изнијело из тонућег брода, па је изгубљено.

Међу највреднијим бродовима чије благо још чувају морске дубине је и британски ратни брод "H.М.S. Sussex", чије богатство се процјењује данас на око четири милијарде долара. Брод је потонуо 1694. године у Средоземљу када га је погодила изненадна олуја близу Гибралтарског пролаза. Олују су преживјела само два морнара.

На овом, броду било је  80 топова и 500 чланова посаде, налазило се право мало богатство, намијењено војводи од Савоја, савезнику Енглеске у рату против Француза. Према документу из новембра 1693, енглески краљ је био наредио ризници да Суссеџу изда "а миллион оф монеџ", или милион фунти стерлинга у кованицама. Та количина новца износи 10 тона у злату или 100 тона у сребру.

Три вијека касније, предузетници и археолози који раде у сарадњи с британском владом потврдили су да су пронашли олупину брода. Током истраживања у периоду 1998-2001. године на дубини од 800 метара идентификован је овај брод.

Још један британски брод лежи у морским дубинама и чува огромно благо. Ријеч је о броду "СС Порт Николсон" који је 1942. године торпедован надомак обале САД, и потонуо је 16. јуна 1942. године. Брод је наводно  превозио 71 тону платине као исплату Совјетског Савеза САД за ратне залихе.

Амерички ловац на бродове Грег Брукс, сувласник компаније "Sub Sea Research LLC ", тврди да овај брод лежи у близини Кејп Кода, надомак Масачусетса. Он каже да се брод налази на дубини од 213 метара, 80 километара од обале.

И воде Јадранског мора чувају блага старих бродова потопљених у олујама и ратовима, а један од најпознатијих је путнички пароброд "Baron Gautsch" аустријског "Лојда" који је потонуо 13. августа 1914. је године када налетио на мину.

Овај брод добио је надимак Јадрански "Титаник" због своје дужине од 85 метара и ширине од 11,6 метар. Потонуо је за само седам минута, а том приликом погинуло је 177 од 300 путника. Још је на дубини од 40 метара. На броду су били углавном припадници елите која се враћала с годишњег одмора у Велом Лошињу. Вјерује се да је брод "Барон" био пун породичног блага, јер су људи због рата покупили све што су имали те кренули на путовање у "бољи живот".

Претпоставља се и да је тог дана на брод укрцана и државна ризница Аустрије која је била у чак пет сефова. Све је потонуло заједно с бродом. Благо никад није нађено.

"Титаник"

Један од најпознатијих бродова страдалника пуних блага је чувени крузер "Титаник", који је 14. априла 1912. године нестао у хладним водама Атлантика. Током досадашњих шест зарона на олупини извађено је 5.900 предмета па је велики дио блага с овог брода пронађен и налази се у музеју, или је продат колекционарима.

Међутим у олупини која ће се, према процјенама стручњака, у сљедећих 50 година потпуно распасти, још увијек се налазе предмети вриједни 100 милиона долара. Заједно са "Титаником" потонуло је много вриједних предмета, накита и новца. Међу њима је, између осталих вриједности, било непроцјењиво издање књиге Омара Хајама "Рубајати", чије су корице обложене дијамантима и златом, затим круна цара Максимилијана, па пошиљка дијаманата фирме "De Beers", те наводно мумија египатске тебанске свештенице.

У бродским сефовима било је око 8,5 милиона марака, а укупна штета на крају је процијењена на 700 милиона марака. Поређења ради, цијела градња "Титаника" износила је 32 милиона марака, што би у данашњој противвриједности било око 350 милиона евра.

Мумија "Титаника"

За "Титаник" се веже и прича о "уклетој" мумији  која је према некима доносила несрећу. Наводно потиче из Египта и претпоставља се да је од свештенице храма посвећеног богу Амону Ра. Претпоставља се да је живјела око 1500. године прије Христа у Теби. На спољној страни поклопца, израђеног у злату и емајлу, био је угравиран њен лик, а на зидовима гробнице наводно је било исписано проклетство. Мумију су купили четири богата Енглеза од којих је један нестао, други погинуо у лову, трећи је банкротирао, док је четвртом погинула породица у саобраћајној несрећи и изгорјела кућа.

Ковчег са мумијом је као експонат послат у Њујорк и укрцан је у "Титаник". Постоји и прича да је мумија некако спасена с брода, те да је ипак стигла до Америке и  према тој легенди, враћена у Европу бродом "Empires of Ireland", који је потонуо 29. маја 1912. и на којем је погинуло 840 путника. Опет, мумија је некако спасена. Саркофаг се данас налази у Британском музеју, али је празан. Није познато гдје је мумија.

Дипломатски спорови

Олупине бродова које леже на дну мора плијениле су некад пажњу историчара и писаца авантуристичких романа. Али да ће та распаднута пловила која је појела рђа постати предмет спорова држава и компанија, тешко да је неко могао и претпоставити. Избијања међународног конфликта десило се када  шпанска  цивилна гарда на мору, заузела брод "Океан Алерт" америчке компаније "Odyseey Marine Exploration", специјализован за тражење морских богатстава, а потом у септембру и други брод. Ова компанија је још прије тога, код Гибралтара нашла олупину брода "Black Swan" (Црни лабуд) с товаром од 17 тона сребрних шпанских новчића у вриједности од пола милијарде долара. Компанија је све то одмах пребацила у САД. Шпанске власти тврде да је брод потопљен у шпанским, а компанијама да је то било у међународним водама.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана