Сташа Кошарац: Институт за тражење несталих политички контаминиран

Рекао је то у интервјуу "Гласу Српске" руководилац Координационог тима за процесуирање ратних злочина и тражење несталих РС и шеф Клуба делегата српског народа у Вијећу народа РС Сташа Кошарац.

- Због такве улоге појединаца грубо се крши Закон о несталима, због таквог утицаја и жеље за политичком доминацијом и националном доминацијом у Институту данас немамо успостављен CEN, који би сигурно одговорио на питања Сребренице и других догађаја у протеклом рату - истакао је Кошарац.

Додао је да би у свим разговорима који су вођени у организацији Координационог тима представници РС у Институту БиХ изражавали потврду ставова Републичке организације породица несталих РС и Оперативног тима у Бањалуци, али би доласком у Сарајево своје мишљење промијенили и прихватали сарајевски вокабулар и сарајевске инпуте за свој будући рад.

* ГЛAС: Недавно је пропао договор између Оперативног тима РС за тражење несталих и Института за тражење несталих лица БиХ у вези са преузимањем спомен-костурнице у Невесињу. Како коментаришете такав поступак Института?

КОШAРAЦ: РС чини све да породице несталих што прије дођу до истине о судбини својих најмилијих. Постоји много проблема у комуникацији између Оперативног тима и Института, прецизније, српских представника који су ангажовани у Институту за тражење несталих. У свим разговорима, који су вођени у организацији Координационог тима, наши представници у Институту БиХ су изражавали потврду ставова Републичке организације породица несталих РС и Оперативног тима у Бањалуци, док би доласком у Сарајево своје мишљење промијенили и прихватали сарајевски вокабулар и сарајевске инпуте за њихов будући рад. Нажалост, такав примјер је и спомен-костурница у Невесињу. Договорено је било да 6. јула буде извршена примопредаја. Међутим, по устаљеној матрици, оно што је договорено у Бањалуци не вриједи у Сарајеву. Забрињавајуће је то што се костурница налази у веома лошем стању. Усљед великих количина кише вода улази у њу. У четвртак смо упутили писмо Међународној комисији за тражење несталих и Савјету министара БиХ, саоснивачима Института с циљем да се закаже састанак на којем бисмо рјешавали ове проблеме и друге који су присутни у овом процесу. Напоменули смо нефункционалан Институт, нелегитимне органе, а искористићемо ту прилику да још једном презентујемо ставове РС да је за процес тражења несталих неопходан Институт, да подржавамо Закон о несталим лицима у БиХ и да у управљачким структурама Института сједе људи који ће одговорно и ефикасно обављати свој посао с циљем проналаска особа без обзира на етничку припадност, јер сматрамо да 15 година послије рата морамо то ријешити.

* ГЛAС: Да ли би успостављање централне евиденције несталих (CEN), за шта је задужен Институт, онемогућило манипулацију и политизацију жртава и очекујете ли да ће он икада бити успостављен?

КОШAРAЦ: Успостављање CEN-а је законска обавеза Института. Канцеларија за тражење несталих ФБиХ манипулисала је бројем настрадалих Бошњака, тако што своје податке није доставила Институту, а у међувремену је престала са радом. У томе је огромну улогу и одговорност имао Aмор Машовић, који је био руководилац те канцеларије, а данас је члан Колегијума директора. Очигледно је да друга страна није доставила све податке, који су требало да буду основа за успостављање CEN-а БиХ. Мислим да ће много причати о CEN-у, да ће се бавити техничким стварима и док је оваква ситуација и док су ови људи у Институту, нисам оптимиста да ће то бити процес који ће ускоро бити реализован. Институт мора да буде институција хуманитарног карактера, а не овако како је то данас, политички контаминиран улогом појединаца из бошњачког народа у раду Института. Због такве улоге појединаца грубо се крши Закон о несталима, због таквог утицаја и жеље за политичком доминацијом и националном доминацијом у Институту, данас немамо успостављен CEN, који би сигурно одговорио на питања Сребренице и других догађаја у протеклом рату. Са друге стране, РС је све своје обавезе према закону испоштовала. Данас тачно знамо колико људи тражимо, све је транспарентно и на веб страницама и у домаћој и међународној јавности, док са друге стране постоји низ чињеница које показују да бошњачка страна у овом процесу манипулише жртвама и бројем својих страдалих.

* ГЛAС: Каква је ситуација за процесуирање одговорних за ратне злочине и очекујете ли да ће породице жртава икада дочекати правду?

КОШAРAЦ: Забринути смо односом правосудних институција у БиХ према процесуирању Бошњака и Хрвата који су чинили ратне злочине у БиХ, јер нема мјеста у коме српски народ није страдао. Тим МУП-а РС је документовао 925 пријава према Тужилаштву БиХ, против 7.400 лица, која се терете да су извршила кривично дјело ратног злочина над више од 22 хиљаде лица српске националности. Јавности је познат однос Тужилаштва БиХ према томе, па се на релацији Тужилаштва БиХ и других тужилаштава у БиХ непрестано игра "стони тенис" и пребацују се предмети са једних на друге. Породице су огорчене једним нерадом и игнорантским односом тих институција према страдању српског народа, односно ратном злочину над српским народом. Постоји низ примјера, попут "Добровољачке улице", који годинама стоје у ладицама Тужилаштва БиХ и да одговорни за тај злочин нису никада били процесуирани, првенствено Ејуп Ганић и други. Случајеви Јошанице у Фочи, Сијековца, западнокрајишких општина, Сарајева, купе прашину по тужилаштвима и то је за нас необјашњива чињеница. Невладин сектор је разочаран таквим односом и током јесени имамо намјеру да покренемо неке конкретне активности. Велику одговорност у свему томе има Високи судски тужилачки савјет који именује тужиоце, судије, а да при томе они не обављају свој дио посла или га обављају по етничком принципу у интересу само једног народа. Велики проблем је и ретроактивна примјена Кривичног закона БиХ из 2003. године, који предвиђа значајно веће казне за почињена кривична дјела ратног злочина, а који се примјењује само ако је неки припадник српског народа осумњичен за ратни злочин. Ту постоји низ проблема, јер је правосудни систем деполитизован и не смије да трпи одређене политичке притиске, али очигледно у БиХ раде искључиво по диктату само једног политичког миљеа кога чини бошњачки народа. Морамо пронаћи начин како осумњичене извести пред лице правде, а под истим условима. Данас немају сви осумњичени за ратне злочине исти третман и исте услове пред правосудним органима.

* ГЛAС: Колико је несталих Срба пронађено од почетка ове године? За колико Срба се још трага и када би процес тражења могао да буде завршен ако се настави овим темпом?

КОШAРAЦ: Очигледно је да постоји игра бројкама. РС данас тражи 1.776 лица. Знамо да у костурницама у Источном Сарајеву, Невесињу и Бањалуци има 636 тијела. Нажалост, нека од њих 18 година нису идентификована. Координациони тим је покренуо низ активности у вези са идентификацијом тих тијела и тијела која ћемо, надам се, у што краћем периоду пронаћи и ексхумирати. Према тврдњама Оперативног тима РС, ове године је ексхумирано само једно српско тијело. Једна од најважнијих активности Координационог тима је активност према министарствима здравља, правде и унутрашњих послова РС, гдје смо покренули иницијативу за успостављање ДНК лабораторије при заводу за Судску медицину РС. Оптимиста сам да ћемо најдаље до октобра имати успостављену ДНК лабораторију општег карактера, која ће, прије свега, помоћи породицама неидентификованих да што прије открију идентитет својих најмилијих и да их уз све вјерска и национална обиљежја достојанствено сахране.

Витални национални интерес

* ГЛAС: Вијеће народа РС није усвојило амандмане Клуба Бошњака који је покренуо питање заштите виталног националног интереса на Закон о попису становништва РС?

КОШAРAЦ: Легитимно право сваког националног клуба у Вијећу народа јесте да разматра акте које усвоји Народна скупштина РС из аспекта заштите виталног националног интереса. Када је у питању Закон о попису становништва, домаћинстава и станова, РС има уставни основ за доношење тог закона. Процес доношења закона прошао је комплетну демократску процедуру. Садржај закона је исти као и закони држава које су чланице Европске уније или се налазе у фази приступања ЕУ. То даје потврду чињеници да РС већ апсорбује европске стандарде. Дефинитивно је јасно да РС и садашња структура власти РС желе да креирају процесе и да установе нове стратегије развоја РС и да за то треба попис. Мислим да је РС у том случају показала корак даље у односу на амбијент у БиХ доношењем Закона о попису становништва. Забрињавајући је покушај Клуба Бошњака да се у амандманима кроз попис становништва инкорпорира појам босанског језика, што је за нас апсолутно неприхватљиво, зато што босански језик не постоји. Он није Уставом дефинисан као босански језик, него као језик бошњачког народа и мислим да је ту било ријечи о једној дубоко смишљеној активности да се кроз Закон о попису становништва покуша наметнути појам босанског језика. Били смо и против амандмана који говори о томе да се и послије овога пописа примјењује попис становништва из 1991. године у структури конституисања власти.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.