Станко Станић: Продукција незналица опасна по образовање

Тражи се само новац. Број им се не зна, а по мојој процјени само три приватна факултета требало би да наставе са радом. Остали не заслужују статус високошколске установе. Бојим се да је РС у великој опасности, јер образовни систем треба да буде фактор развоја, а не продукција незналица. Тиме РС сијече грану на којој почива.

* ГЛAС: Упис студената у наредну академску годину је у току. Има ли одступања у уписној политици у односу на претходну годину?

СТAНИЋ: У основи уписне политике је да се стимулише упис студената на дефицитарним студијским програмима. На одређеним друштвеним студијским програмима смањили смо број студената који би се финансирао из буџета, а повећали на техничким факултетима. На дефицитарним студијским програмима, прије свега техничким, а затим природним наукама, студенти неће морати да плаћају школарину, а поред тога, Влада РС обезбјеђује им и бесплатну литературу за прве двије године студија. Предложили смо да се за ову категорију студената обезбиједи и бесплатан смјештај и исхрана у студентским центрима. Интерес бруцоша за природне и техничке науке је порастао и очекујемо да ће се такав тренд, уз мјере Владе РС, наставити. Било је говора да се ограничи упис студената на Економски и Правни факултет, за које студенти показују највеће интересовање, међутим, приликом ограничавања уписа или укидања појединих студијских програма желимо да имамо исти третман са приватним високошколским установама.

* ГЛAС: Изјавили сте да Универзитет треба да се кадровски освјежи. У којој професорској струци сте незадовољни када је ријеч о кадру?

СТAНИЋ: Од школске 2008/2009. године бањолучки Универзитет испуњава услове прописане Уредбом Владе РС о испуњавању услова за лиценцирање студијских програма са становишта кадрова. Универзитет је интегрисан и једино правно лице, сви наставници и сарадници запослени су на Универзитету, а не на факултету. Тамо гдје мањка стручног кадра имамо више од 50 одсто наставног кадра, јер за опште дисциплине ангажујемо професоре са неког другог студијског програма. Најмање домаћег кадра имамо на Факултету политичких наука, смјеру новинарства и Филолошком факултету на смјеровима њемачког и француског језика и геодезији.

* ГЛAС: Универзитет има доста младих асистената. Јесте ли задовољни њиховим радом?

СТAНИЋ: Са већином асистената и виших асистената сам задовољан. Готово на свакој сједници Сената разматрамо један или више захтјева за одобравање докторске дисертације вишим асистентима или сарадницима, што значи да младе колеге раде на свом усавршавању и мисле на развој Универзитета. Моја препорука им је да дипломске студије заврше на једном универзитету, постдипломске на другом, а докторске на трећем. Тако ће се развити у истраживаче са већим искуствима. Универзитет настоји да им на том путу помогне.

* ГЛAС: Министарство просвјете РС наложило је ревизију приватних факултета због кршења уписних квота и недостатка кадра. Колико их, по Вашем мишљењу, треба затворити?

СТAНИЋ: Личних искустава у раду или одлучивању у вези са приватним факултетима немам. Као грађанин и на челу установе чији је позамашан број професора до прошле године радио и на приватним факултетима, од пријатеља и јавности уопште имам информацију да се приватни факултети лако завршавају јер студенти не показују знање, које се од њих, у суштини, и не тражи. Тражи се само новац. Не зна се број приватних факултета, а по мојој процјени само три приватна факултета требало би да наставе са радом. Остали не заслужују статус високошколске установе. Бојим се да је РС у великој опасности, јер образовни систем треба да буде фактор развоја, а не продукција незналица. Тиме сијече грану на којој почива.

* ГЛAС: Имате ли представу о томе како данас изгледа испит на државним, а како на приватним факултетима?

СТAНИЋ: На јединицама Универзитета на чијем сам челу одговорно тврдим да су испити објективизација знања којим студент располаже. Деведесет одсто професора ревносно извршава своје обавезе према студентима, док их десет одсто још увијек не ради у потпуности свој посао, али то ћемо довести у ред. Информације, а не искуства којима располажем, говоре да на приватном факултету студент добије од професора пет задатака које студент, даље, носи асистентима или студентима државних факултета да их ријеше и тако добију пролазну оцјену на приватном факултету. Ту знања нема ни за лијека.

* ГЛAС: Универзитет је радио истраживања о корумпираности професора. Имате ли конкретне резултате?

СТAНИЋ: Истраживања треба да дају конкретне резултате тек за двадесетак дана. Сенат Универзитета подржао је Студентски парламент на том путу. Aнкетирање је обавила једна кућа која се бави професионално тим послом и нису га обављали студенти. Aнкета је показала да је седам одсто студената  саопштило да има искуства у додиру са корупцијом од стране наставника или административног особља. Не ради се о значајном проценту, али то нас свакако неће спријечити да пројекат доведемо до краја и предузмемо одговарајуће мјере. Aко буде разлога, обавијестићемо Тужилаштво о таквим појавама. У том случају урадили бисмо и акциони план у борби против корупције. Љага због неколико професора неће пасти на читав Универзитет.

* ГЛAС: Колико новца Влада РС издваја за буџет Универзитета, да ли је то довољно? Колики су властити приходи?

СТAНИЋ: Са становишта жеља вољели бисмо да добијамо више од 33 милиона, колико се издваја за наш буџет. То није довољно за наше потребе, али морамо да будемо и реални. Бићемо задовољни да нам се кроз ребаланс та ставка не смањује. Aко дође до смањења плата буџетским корисницима у РС, рекао сам министру да је то идеална прилика да се остали корисници изједначе са запосленима у образовању. То значи да су у образовању као буџетском кориснику тренутно најниже плате. Народна скупштина РС усвојила је закључак којим се тражи рјешење да разлике у платама буџетских корисника не буду превелике. Властити приходи су слаби, јер Универзитету не иду приходи од школарина, иако је то предвидио Закон о високом образовању. Уредбом Министарства финансија РС одређено је да приходи од школарина иду директно у републички буџет. Затражили смо од министра просвјете да приходи од школарина буду приходи Универзитета. Вјерујем да ће се то уредити до наредне школске године.

Оцјена

* ГЛAС: Коју оцјену бисте послије годину дана дали Универзитету у примјени болоњског процеса?

СТAНИЋ: У скали до пет, додијелио бих тројку. Има још увијек "лутања" одређеног броја професора у примјени "Болоње". Да бисмо били спремнији за спровођење "Болоње", потребно нам је више опреме, и финансијског стимуланса професорима и сарадницима. Aко бисмо радили онако како Болоња предвиђа у потпуности, бар по три наставника на сваком предмету, рад са групама студената, морали бисмо имати и више кадра. На посљедњој министарској конференцији БиХ се приближила тројки. Србија се у примјени "Болоње" приближила четворки.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.