Шта Тесла значи Србима, а шта свијету

Ако је Исак Њутн, творац теорије гравитације, сахрањен у Вестминстерској катедрали, зашто онда идеја да се урна Николе Тесле сахрани у порти Храма Светог Саве изазива толико контроверзи? Прича о бици за Теслину урну тако је једноставна и тако наша, да на моменте поприма елементе гротескног, пише Политика.

О Николи Тесли знамо све и готово ништа. Не знамо једну од највећих тајни: ко је био тај мистични човјек за кога, што вријеме више одмиче, постоји све веће интересовање такозваног великог свијета. Никада ми, обични смртници, нећемо сазнати путеве, димензије и галаксије којима је Никола Тесла путовао. Али као да сви у Београду данас знају гдје би тај пут требало да се заврши.

– Пренесите га у Храм Светог Саве и сахраните га како доликује човјеку – предлажу у СПЦ, Влади Србије и привременом органу Града Београда.

– Оставите Николу Теслу на миру – узбунили су се угледни представници грађанске Србије и невладини сајбер активисти на друштвеним мрежама.

Ко је, дакле, упалио свијетло, када је судбина Теслине урне у питању? Активисти невладиног сектора најављено премјештање урне у порту Храма схватили су као импулс за буђење из учмалости. Као да им је електрошок за активизам послао лично Тесла, те су убрзо након иницијативе патријарха, одлазеће Владе Србије и привременог органа Београда, основали "Фејсбук" страницу "Оставите Теслу на миру". Грађанска Србија се тако пробудила и одлучила да 8. марта изађе на улицу.Окупилису се испред Музеја, протестујући против тога да се земни остаци великог научника премјесте у Храм. Био је то митинг подршке за опстанак урне која је деценијама изложена у згради Музеја творца наизменичних струја који је омогућио знатно лакши и ефикаснији пренос електричне енергије на даљину.

Позоришни критичар Иван Меденица, у емисији "Пешчаник", потенцирао је да се антимодерна дефиниција српске нације још једном потврдила свођењем њеног идентитета на вјерску припадност,односно – православље. Тај ексклузивни православни идентитет српске нације, објашњавају борци за останак урне у Музеју, заправо је требало потврдити преношењем урне у посјед Српске православне цркве.

Такав став инспирисао је невладине и сајбер активисте да активирају сукоб ниског идентитета са такозваним првосрбијанцима и православцима, па је митинг подршке урни био изузетно муњевит и успјешан: привремени орган Града Београда одмах је замрзао одлуку о пресељењу земних остатака великог научника. Циници би рекли, у страху да се демонстрације не прошире, а Тесла се, нехотице, не стави на чело опозиције. Ембарго на премјештање урне, дакле,траје док се не одрже избори.

Идеја Синода о сахрани земних остатака Тесле није нова. Потиче још од 2006. године, с образложењем СПЦ да она никада није оклијевала да Теслу препозна као једног од својих највећих синова.

Никола Тесла је, по том образложењу, свједок једне од највећих тајни која припада само њему и Богу.Он зна како је начињена свјетлост, како је раздвојен дан од ноћи и како то настаде свјетлост. Да ли је та конекција довољна да га СПЦ присвоји или само пристојно сахрани?

Томови истраживања и докторских дисертација написани су о том генијалном чудаку, који је посљедње године живота провео у апартману број 3327, на 33. спрату хотела "Њујоркер". Његова јавна открића промјенила су свијет заувијек, његови тајни изуми које је, након његове смрти, покупио FBI, једнако су енигматичникао и читав његов живот – земаљски и тамошњи. Ко зна гдjе, у којем Универзуму.

Противници премjештања урне у Храм Светог Саве позивају се на чињеницу да је геније кремиран, што се противи канонима Цркве.

Али, елемент тајновитости крије се управо у другом податку: да је Тесла најприје – сахрањен. Црквено опело над ковчегом Николе Тесле одржано је у катедрали Светог Јована Богослова. Умјесто одсутног владике Дионисија, поглавара СПЦ у Америци, опело је одржао протојереј ставрофор Душан Шуклетовић, старјешина српског православног њујоршког храма Свети Сава, уз саслужење проте Милана Мрвчина из Лебанона у Пасадени.

Никола Тесла је, дакле, сахрањен на гробљу Фернклиф истог дана, 12. јануара 1943. године. На његов захтјев, чувени виолиниста Златко Балоковић свирао је мелодију "Тамо далеко" док је Теслин ковчег спуштан у раку.

Остаје недоумица: зашто је два и по мјесеца касније, 25. марта, по захтјеву Теслиног насљедника Саве Косановића, тијело ексхумирано, а потом кремирано? Да ли је то била Теслина или Савина жеља? Или неког трећег? Ово посљедње било би идеална грађа за теорију завјере. Као што том опусу припадају спекулације да СПЦ, заправо, припрема канонизацију Тесле.

Наиме, послије Теслине смрти, старање о његовој имовини припало је, према судској одлуци америчких власти, управо Сави Косановићу, српском политичару, публицисти и дипломати, који је у то вријеме био члан Владе Краљевине Југославије у избјеглиштву. Послије Другог свјетског рата прешао је на Титову страну.

Косановић је одиграо кључну улогу у пребацивању урне с Теслиним пепелом у Београд, дипломатском поштом. Потом је урна смјештена у зграду Музеја, коју су комунисти послије ослобођења одузели породици Генчић.

И тада су сви жељели Теслино завјештање: и шеф FBI-а Едгар Хувер, чији су људи заплијенили његове списе, и краљ Петар Други Карађорђевић, који га је посјетио у Њујорку 1942. године. С Теслом је желио да се на неки начин повеже и Јосип Броз, који је 5. децембра 1952. године лично потписао рјешење о оснивању Музеја Николе Тесле.

И сада га желе сви: и СПЦ и невладини активисти и политичке партије и хиљаде обичних, искрених поштовалаца великог генија. Треба ли већег доказа да је Тесла изнад свих њих? Иако се у Теслину свијест уселио мистицизам, повезан са скепсом, он никада није скривао своје српско порекло, док је у најтежим искушењима, као што је била смрт његове мајке, као већ славан научник, провео три недјеље опорављајући се у манастиру Гомирје, у коме је архимандрит био његов ујак Никола. Није, такође, тајна, да се Тесла, у позним годинама, приближио будизму, али и космичкој конекцијиса Свемиром, ма шта то значило.

Да ли је, онда, боље да његови земни остаци и даље буду изложени у жутој кугли, у музеју у давно отетој кући, као у кући духова, гдје ће се дјеца и туристи клањати генију по којем је име добило много институција у земљи и свијету. По Тесли је, на неком од засједања Авноја, названа и Шеста личка дивизија, али и најчувеније возило на електропогон. Као и један амерички хеви метал бенд, који му је одао почаст, назвавши Теслу и оснивачем рокенрола. Рокери су, наиме, мислили на електричне гитаре и појачала.

Можда би, заправо, компромисни предлог био да геније буде сахрањен у Алеји великана на Новом гробљу у Београду? Можда би било довољно само написати на плочи да ту почива Тесла? И ништа више, јер би само тим презименом било речено више од било чега.

Једна дилема ипак не постоји. Опсједнут провиђењем, страховима и утварама који су га прогонили, на улазу у апартман број 3.327 хотела "Њујоркер", Никола Тесла је пред смртнаписао: "Не узнемиравај!"

Аман, односно амин, људи! Када би бар зрно мозга од пепела генија могло да се улије у наше главе… Што, узгред, није немогуће, ако је геније радио на трансферу енергије и материје на даљину: с онога на овај свијет.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.