Шта спречава човјечанство да започне трећи свјетски рат? VIDEO

express.hr
Шта спречава човјечанство да започне трећи свјетски рат? VIDEO

Људи су одувијек били насилна врста, а ратови у свијету избјегавају се на најдомишљатије могуће начине - одвраћањем пажње, гомилањем оружја, економским санкцијама...

У људској је природи да ратује - бар нас тако учи историја свјетских сукоба. Али са жељом за освајањем моћи и богатства долази и рационалност - која говори да ратови нису пожељно рхешење. Да би се они избхегли, најефикасније су тзв. технике одвраћања, од којих већина укључује наизглед контрапродуктивна оружја масовног уништења којима се контролишу државе.

Гомилање наоружања

Гомилање оружја је стара војна техника која се развила у сасвим другом смијеру након изума бомби. У Другом свјетском рату и Совјетски савез и САД су гомилали нуклеарно наоружање упркос чињеници да су већ посједовали толико тога да су могли да униште свијет неколико пута. Тада је то престало да буде питање "ко би могао направити више штете" и развило се у игру у којој је улог цио свијет. Захваљујући технолошком напретку, гомилање оружја је ријетко данас, јер се резултати рата теоретски одређују према технолошкој супериорност, а не према материјалном оружју.

Биолошко оружје

Упркос споразумима попут Женевске конвенције и Конвенције о биолошком наоружању, вјерује се како већина потписница посједује неке облике биолошког наоружања које би употребили у случају нужде. Наравно, коришћење било каквог биолошког оружја током конвенционалног ратовања је самоубиство, јер би само изазвало бијес "моралнијих" народа који би се укључили у рат, то не значи да се неће користити у тренуцима очаја. Оно што биолошка оружја чини посебно занимљивима је то што је њихов једини циљ уништење. Оружје попут агресивног грипа и других епидемија служи као врло значајан начин привлачења пажње и одвраћања од рата, јер потенцијалним непријатељима носи поруку "Радије бих да обоје патимо, него да видим твој успјех".

Економско уништење

Ово је поприлично једноставно - запријети својим непријатељима економским санкцијама ако желе да те нападну. Многе економске суперсиле користиле су ову тактику, а најпогоднији кандидат за ово одвраћање од рата је Кина. Ако би избио рат са западним земљама, Кина би се могла присјетити трилиона долара које посједује у дугу те блокирати извоз, чиме би се западне економије нашле у слободном паду преко ноћи. Било која земља која има неки облик економске зависности од неке друге земље или њеног савезника, мораће два пута размислити прије него што уђе у рат је ће њиме ризиковати своје економско уништење.

Масовна одмазда

Ако сте икад играли игрице војне стратегије и изграђивали импресивну војну силу да бисте уништили непријатеља, тада знате шта је масовна одмазда - доктрина која обухвата неизмјерно велику силу код противнапада како бисте избрисали оне који с вама желе ратовати. Ту су тактику формирале САД и Русија током Хладног рата, а разумљив страх од масовне одмазде спречио их је и да зарате.

Противјредност другог напада

Ако је на стотине нуклеарних ракета уперено у нашу земљу, који би циљ постигло уништавање непријатељске војске? То наравно не може помоћи у тренутку нуклеарног напада, али може послужити наношењу моралне штете непријатељу. Управо је то оно на шта се позивају земље које имају нуклеарно оружје, као и политике "немој напасти први". Вредност противнапада нема стратешку или тактичку војну вриједност, али овакво одвраћање има за циљ да присли цивиле да "притисну" своју владу како не би први извели нуклеарни напад.

Самсонова опција

Све од његовог оснивања након Другог свјетског рата, Израел постоји под сталном пријетњом уништења од својих исламистичких сусједа. Али, на велико изненађење, екстремне пријетње које долазе из самог Израела према остатку свијета пролазе незапажено. Бројни војни свјетски стручњаци вјерују како би Израел на рубу свог уништења могао прибјећи "Самсоновој опцији", нуклеарном рату који би наставиле аутономне израелске војне јединице по свијету након пада Израела. Тако би гњев једне поражене нације утицао на цио свијет - укључујући европске и америчке градове.
 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана