Шта се крије иза рата у Украјини и неолибералне западне подршке: Кијев остаје без породичног блага

Западне силе пуне Украјину оним што је неко недавно назвао зоолошким вртом некомпатибилног оружја и оружаних система различитих берби. Европска унија наставља с увођењем нових харакири санкција, док амерички предсједник Џо Бајден наставља са војном и новчаном подршком Украјини. Али шта се у ствари дешава иза завјесе, ван свјетла ове ратне позорнице? Да ли је уистину тај правдољубиви и демократски Запад заиста толико забринут за судбину Украјине или се иза свега крије класична корпоративна похлепа?

Бескрајни ратови

Да би се схватило прво питање на које треба дати одговор јесте - зашто, када је 1990-их Русија износила приједлоге за економску интеграцију Евроазије од Лисабона до Владивостока, када је говорила о недјељивој безбједности те обећањима датим Горбачову у вези са непроширивањем НАТО савеза на исток - све то није испоштовано и кренуло у безбрижнију и свјетлију будућност?

Тај приједлог је одбијен од стране Вашингтона, онда и марионетских бриселских дипломата, јер би то нарушило моћ САД и неолибералне политике коју ова земља спроводи широм свијета.

Зашто имамо западни империјализам? Због западног капитализма. Која је сврха западног империјализма? Непрестано "отварати", најчешће кроз ратове и разне вјештачке кризе, све више и више дијелова свијета како би западне корпорације са сједиштем на Западу могле имати приступ тржиштима, могућностима улагања и профита, јефтиној радној снази, материјалима и сировинама.

Због тога се воде и бескрајни ратови како би се западни капитализам одржао у животу. Англоамерички интерес, односно најагресивнији империјалистички интерес Запада одувијек је гледао на Русију, односно Украјину, али и на Европу као на своју наредну жртву. У Украјини је већ успостављен неолиберални капитализам по мјери стратега из Вашингтона, који су под контролом такозване дубоке државе и крупног капитала.

Стероиди

Док мејнстрим штампа звучи као да је Запад умијешан у сукоб потпуно алтруистички, залажући се за западне вриједности и демократију, све је више оних који то критикују и указују да се овај рат све више води због профита и интереса великих компанија.

Сваки пут када дође до зајма који се даје Украјини укључени су оператери из приватног сектора, велике финансијске институције. И наравно, ММФ на разне начине усмјерава овај новац. Један од највећих зајмодаваца јесте Америка и према писању "Њујорк тајмса" тренутни дуг Кијева према Вашингтону већ износи невјероватних неколико стотина милијарди долара. Добар дио тог новца уплаћен је разним западним агенцијама за односе с јавношћу и лобистима.

Украјинске залихе у свјетским размјерама

Други по резервама мангана

Други по резервама жељезне руде

Други по резервама живе

Седми по резервама угља

Десети по резервама титанија

Тринаести по резервама гаса из шкриљевца

Ови независни и слободоумни критичари указују да се у току сукоба у Другом свјетском рату у Великој Британији говорило о праведним удјелима и једнаким жртвама, али оно што данас налазимо као наратив о Украјини потпуно је супротно те неки то већ називају неолиберализмом на стероидима.

Влада Зеленског већ мјесецима уназад спроводи једно антирадно законодавство. Забрањена је и опозиција која се томе противила, али и отворена прича око приватизације државне имовине да би се финансирао рат. Украјина је почела са распродајом чак и "породичног сребра", што обухвата и веома плодну земљу Украјине. Не добијају га обични и честити фармери, већ велики западни играчи. У преводу, када из Кијева поручују да украјинско жито мора изаћи на свјетска тржишта, то није интерес обичних украјинских фармера, већ управо ових "других".

Богатство

Украјина носи европски примат по пољопривредним обрадивим површинама, при чему заузима треће мјесто у свијету по површини најплодније црнице, јер располаже с 25 одсто тога земљишта. Та изразито пољопривредна земља прва је у свијету по извозу сунцокретовог уља.

По производњи јечма заузима друго мјесто у свијету, а четврти је свјетски извозник те житарице. Трећи је највећи свјетски произвођач и четврти највећи извозник кукуруза. У производњи кромпира Украјина у свијету заузима прво мјесто. Сматра се да су агропроизводни потенцијали Украјине толики да би могли задовољити прехрамбене потребе за 600 милиона људи.

Једнако као у пољопривреди, Украјина заузима висока мјеста по утврђеним залихама стратешки важних рудних богатстава. Доказано је да та земља заузима прво мјесто у Европи по залихама руде урана, а по резервама титанија други су у Европи и десети у свијету. У подземљу Украјине лежи 2,3 милијарде тона или 12 одсто свјетских резерви мангана и по томе заузимају друго мјесто у свијету. На другом су мјесту у свијету по утврђеним резервама жељезне руде, чије су залихе процијењене на 30 милијарди тона.

Такође, други су у свијету по резервама руде живе, а имају и значајне резерве и гаса из шкриљеваца.

Лешинари

Независни аналитичари указују како је већ започео отворени процес распродаје Украјине. Мјесецима се већ спелукише како је прехрамбени див "Монсанто", који је познат и по производњи ГМО сјемена, већ поклопио највредније оранице.

Украјина ће највјероватније остати и без налазишта гаса и нафте, јер су на њих већ бациле око неке од највећих западних компанија. Како би све ишло подмазано Кијев и Вашингтон су крајем прошле године договорили да у том процесу, распродаје Украјине, ко посредник и савјетодавац, буде ангажован један од највећих инвестиционих фондова у свијету "Блекрок".

Производња

Први по производњи кромпира

Први по производњи ражи

Други по производњи јечма

Трећи по производњи кукуруза

Америчке корпорације за фосилна горива, попут "Ексон" и "Халибартон", већ су почеле са првим озбиљнијим разговорима о преузимању нафтне и гасне индустрије у Украјини. Потврђено је то и од стране украјинске државне енергетске компаније "Нафтогаз", из које је недавно саопштено како се воде озбиљни преговори са компанијом "Халибартон", која је у неком протеклом периоду зарадила огроман новац експлоатишући ирачке изворе нафте након америчке војне инвазије на ову земљу. "Фајненшел тајмс" је тим поводом објавио да се украјинска влада посебно нада бушотинама за природни гас у Црном мору, недалеко од Крима. Кијев, међутим, нема приступ том гасу.

Опустошена земља

Ово крчмљење Украјине од стране, прије свега, Америке нажалост није од јуче. Оно је отпочело још прије 2014. године. Америка годинама финансира Украјину, поготово кроз испоруке оружја које је настављено све до данас. Оно што се врло често заборавља поменути јесте то да се не ради о никаквим поклонима, већ ће Украјина на крају морати дебело платити. Шта ако Украјина не буде могла исплатити велике дугове? На ред ће доћи њени природни ресурси. То се већ дешава иза завјесе. Ако овоме додамо да је Украјина већ изгубила готово половину свог становништва које сада живи у иностранству те да већина њих не планира свој повратак, поставља се питање шта ће на крају остати од украјинске државе?!

Такође, велико је питање шта ће на крају остати и од саме Европе, која је већ "дебело" под утицајем америчког колонијалног и неолибералног капитализма. Посебно се на удару нашла заслијепљена Њемачка која је жртвовала своју економију зарад америчких интереса.

Оно што у Берлину, али и Бриселу не виде, или не желе јесте то да стварањем новог свјетског поретка, доступност ресурсима постаје све мања. Ту опет ускаче Америка која Европљанима, умјесто јефтиних руских енергената, нуди своје далеко скупље.

А како изгледају ти амерички империјални ратови? Ратови које су САД водиле у Ираку, Авганистану, Сирији, Јемену и Пакистану, под изговором борбе против тероризма, довели су до најмање 4,5 милиона смртних случајева и расељених од 38 до 60 милиона људи, а 7,6 милиона дјеце данас гладује. У извјештају се наводи да данас у Либији и Сомалији постоји 7,6 милиона дјеце млађе од пет година која пате од акутне потхрањености.

Да ли иста судбина чека и Украјину?

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.