Шта се крије иза намјера Вашингтона да забрани “Тик ток” у САД

Та параноја траје још из Трамповог периода владавине. Општа хистерија траје све до данас. Представнички дом је недавно великом већином гласао за усвајање закона под називом Закон о заштити Американаца од апликација које контролишу страни противници”.

Овај приједлог закона наводи да “забрањује дистрибуцију, одржавање или пружање услуга интернет хостинга за апликације које контролишу страни противници”. Усвојен је великом већином од 352 гласа за и само 65 гласова против. Сада ће ићи у Сенат, гдје ће вјероватно и проћи. А предсједник Џо Бајден је рекао да ће потписати закон.

Ако овај закон на крају и прође,  он ће компанији “BiteDance”, која стоји иза “Тик тока” дати рок од 165 дана да се “ослободи ове апликације” која има више од 170 милиона америчких корисника. Ако то не успије, америчке компаније за веб хостовање би морале да уклоне “Тик ток” и друге апликације повезане са “BiteDance” из својих продавница апликација.

Како је једном приликом појаснио Мајк Галагер, предлагач овог закона, овај акт наводно није потпуна забрана “Тик тока” - технички, оно што предвиђа јесте да дистрибутерима буде забрањено да обезбјеђују апликације које контролише “BiteDance”, а компанија може да одлучи да се одрекне контроле како би “Тик ток” остао на америчком тржишту. 

Параноја

Према наводима америчких медија, републиканац из Висконсина Мајк Галагер и демократа из Илиноиса Раја Кришнамурти радили су са замјеником државног тужиоца Лизом Монако и Савјетом за националну безбједност Бијеле куће на изради овог закона, чиме је добио подршку демократа. Бајденова администрација је такође савјетовала законодавце о томе како да напишу закон да би га заштитили од тужби у вези са Првим амандманом.

Америчка унија за грађанске слободе је осудила евентуално доношење овог акта поручујући да се ради о кршењу права на слободу говора милиона Американаца који свакодневно користе платформу за комуникацију и информисање.

То, међутим, није спријечило Конгрес САД да већ забрани својим члановима да имају инсталирану апликацију на службеним уређајима, а слично је урадила и Европска комисија забранивши особљу коришћење “Тик тока” из, како су истакли, безбједносних разлога, чак и на приватним уређајима ако на њима имају програме које користе у службене сврхе.

Иначе, основна оптужба је да би влада у Пекингу могла приморати “Тик ток-ову” матичну компанију “BiteDance” да користи њихову апликацију у циљаним операцијама за манипулисање јавним мњењем, прикупљање масовних података о Американцима, па чак и шпијунирање појединачних корисника. Наводна пријетња “Тик тока” по америчку националну безбједност прерасла је чак и хистерију која је створена због наводног кинеског шпијунског балона, иако америчке обавјештајне службе до сада нису нашле никакве доказе да је популарни сајт друштвених медија икада координирао са Пекингом.

Чупање косе

У интервјуима и свједочењима у Конгресу о “Тик току” челници ФБИ-ја, ЦИА и директор националне обавјештајне службе су заправо пазили да пријетњу националној безбједности коју представља “Тик ток” квалификују као чисто хипотетичку. Та чињеница, међутим, није спријечила многе у Конгресу, па чак ни предсједника Бајдена, да наставе са нападима на ову апликацију и за сада неоснованим оптужбама.

Није им сметало ни то што “Тик ток” технички гледано није кинеска компанија. Сједиште је у Лос Анђелесу, у Калифорнији, а такође и у Сингапуру. Извршни директор компаније није Кинез, већ је из Сингапура.

Нису се обазирали ни на реакције власника, компаније “BiteDance”, која је у више наврата негирала наводе да сарађује са кинеском владом. Шта се онда крије иза свега, да ли је “Тик ток” уистину велика пријетња по америчку националну безбједност или се ради о неком новом лову на вјештице? Уколико је ово друго, који су онда мотиви?

Иако амерички, али и поједини европски политичари и даље “косу чупају” због страха да ће “Тик ток” бити коришћен за шпијунирање од стране Кине, стални раст и број корисника апликације указују да се већи дио планете не брине да ли ће Комунистичка партија Кине имати увид у њихове податке.

И бројни свјетски стручњаци су критиковали односе западних центара моћи према овој платформи сматрајући да је кампања против “Тик тока” мотивисана више политичким разлозима него безбједносним. Тврде да се та друштвена мрежа и њена апликација не разликују од америчких апликација попут “Фејсбука”.

Појашњавају да и остале друштвене мреже прикупљају податке како би персонализовале корисничко искуство и приказале циљане рекламе. То су подаци који укључују информације попут локације корисника, информација о уређају, те историју прегледања унутар апликације. “Фејсбук” због тога никада није био изложен оптужбама с којима се данас суочава “Тик ток”.

Мафијашки рекет

Противници доношења овог акта сматрају како се, у ствари, ради о класичном рекету у мафијашком стилу да се примора “BiteDance” да прода најпопуларнију апликацију на свијету. Наводе да се, у ствари, ради о  легализованој изнуди, јер Америка очигледно има велики проблем са чињеницом да би једна од њених ривалских земаља могла да направи глобално признату апликацију за друштвене медије.

Због тога овај закон називају лијеком који је гори од болести, те “тројанским коњем” који би Бијелој кући дао изузетну моћ контроле, али и институционалне цензуре. Упозоравају да би на овај начин америчкој администрацији била дата још већа извршна овлашћења. Овај акт, како додају, ствара оквир за Вашингтон да у неком тренутку забрани и друге платформе које контролишу земље које сматра својим непријатељима. Списак нација означених као такве укључује Кину, Русију, Иран, Сјеверну Кореју и Венецуелу.

Појашњавају да је већ сличан сценарио примијењен када су због наводне кинеске пријетње по националну безбједност наметнуте тарифе које су циљале кинеска електрична возила, кинеске соларне панеле, напредне полупроводнике, 5Г технологију и паметне телефоне, углавном од врхунских компанија попут “Хуавеја”. Због тога сматрају да се и у овом случају, између осталог, ради и технолошком и интелектуалном рату.

Хладни рат

Док се током хладног рата, како кажу, Америка окренула ка споља да се такмичи, са својим сопственим производима, тржиштима, помоћи и подршком, САД су сад у ситуацији да се плаше тог такмичења, те стога и прибјегавају негативним мјерама као што су забране, стављање на црну листу, санкције, контрола извоза, оптужбе за лошу намјеру и присиљавање савезника да трпе трошкове, умјесто да им дају подстицаје.

Наводе и да ова забрана ствара велике проблеме за Први амандман, јер ако америчка влада може произвољно да забрани платформу на основу тога што она представља “пропаганду”, онда је могуће да ово ствара узнемирујући преседан који се може искористити да се било шта уништи.

Указују и да чињеница да су политичари спремни да забране нешто на основу неке премисе говори и колико су постали несигурни и параноични.

Према њиховим ријечима, идеја да је неко, ко није Американац, направио нову генерацију апликације за друштвене медије је велики ударац за амерички его, тренутак “Спутњика” који представља шок за амерички систем упоредив са достигнућем Совјетског Савеза из ере хладног рата.

Све се, како истичу, своди на покушаје блокаде иностране конкуренције како би се заштитио велики технолошки монопол у Силицијумској долини.

“Тик ток” се види као амблем иностране доминације на америчком тлу, јер ако ове компаније са стране почну да побјеђују стару гарду Силицијумске долине, шта ће се догодити у будућности? Наизглед, амерички политичари немају другог одговора на ово осим да постану дефанзивни или, боље речено, деструктивни.

Маскова игра

Закључак - овај закон технички представља “батину” којом се власник “Тик тока” покушава убиједити да прода своју компанију. Постоје два избора - продаја или забрана.

Бивши амерички министар финансија Стивен Мнучин рекао је да већ гради групу инвеститора за куповину “Тик тока”. Питање је само, ко у овом тренутку може да издвоји 100 милијарди долара, колика је вриједност ове платформе, односно компаније.

Одговор се може наслутити. Према писању појединих америчких медија, “Мета”, која има на десетине милијарди долара вриједне уговоре са више владиних агенција САД, наводно већ годинама лобира против “Тик тока”.

“Вашингтон пост” је још 2020. објавио како “Фејсбук”, односно матична компанија “Мета”, плаћа једној од највећих републиканских консултантских фирми у земљи да организује кампању широм земље како би се јавност окренула против “Тик тока”.

Заштита монопола

Бијела кућа је током прошле године упозорила да кинески произвођачи аутомобила настоје да преплаве тржиште аутомобила у САД, називајући и то пријетњом по националну безбједност. Бајден је ову изјаву дао након што је милијардер Илон Маск, извршни директор “Тесле”, јавно позвао на трговинске баријере према Кини. Све је било координисано са Европском унијом која је најавила званичну истрагу о кинеским електричним возилима. У марту ове године ЕУ је открила да ће вјероватно увести ретроактивне тарифе на кинеска електрична возила.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.