Шта откривају контрадикторне изјаве политичара из Баварске: Шмит у живом пијеску који је сам направио

 Прича прати живот човјека чија је каријера у издавачком свијету почела као идеалистичка друштвена дјелатност, али се постепено претворила у немилосрдну потјеру за моћи по сваку цијену. Једна од легендарних реченица из овог филма јесте када главни глумац, грађанин Кејн, својим новинарима каже: "Осигурајте ми само фотографије, ја ћу направити, инсценирати рат". Филм се трагично завршава. У завршној сцени људи бацају смеће у пећ. Ван куће види се дим из димњака, а затим и ланац на капији с натписом "Забрањен пролаз", којим је филм и почео.

Година 2023. У режији дјела западне међународне заједнице у БиХ снима се већ двије године својеврсни римејк овог филма, под именом "Грађанин Шмит". Радња само привидно другачија. Суштина готово иста. Главни лик је њемачки држављанин, политичар и адвокат Кристијан Шмит, који у БиХ 2021. долази по директиви Берлина, а уз подршку Лондона и Вашингтона. Он том приликом говори о свијетлој и бољој будућности, демократији, владавини права. Међутим, позиција високог представника, коју незаконито присваја, претвара га у сушту супротност, једну контрадикторну личност, којој та присвојена моћ све више мути разум и поимање стварности. Већ је снимљен кадар у ком он поручује: "Момци, спремите се за неке неугодне тренутке". Крај овог римејка није још снимљен иако текстописци и режисери имају визију како би он требало да изгледа. И из саме радње овог филма, драматургије и "величине" режисера јасно је да ће и ово дјело постати својеврсно ремек-дјело, можда и "Оскаром" награђено, јер говори колико далеко може ићи међународна аутократија, како поимање демократије изгледа из угла самозваних високих представника, али и како се један глобално мали народ покушава одупријети хегемонизму, наметању противуставних рјешења и покушајима да буде избрисан са карте БиХ. Стога су власти Српске недавно одлучиле да на својој, условно речено, капији за Шмита поставе натпис "Забрањен пролаз". 

Протекторат

Нажалост, иако је мир у БиХ дошао још прије 28 година, земља је више него икада удаљена од самосталног владања. Током првих пет година међународна заједница је повећала, а не смањила свој мандат. У двије године, колико је био на дужности високог представника, Карлос Вестендорф је наметнуо чак 45 закона. БиХ је већ тада почела све више личити на међународни протекторат, чија стварна независност је недостижнија него икад. Упркос обавези да штите све три народа у БиХ, намјера је била преобразити земљу у унитарну државу, што је у директној супротности с међународно заштићеном дејтонском формулом.

Однос тих високих представника према БиХ никада није мијењан. Ешдаун, Петрич, Инцко... Од седам високих представника бонска овлашћења највише је користио Педи Ешдаун. Након истека његовог мандата 2007. године била је донесена одлука о припреми затварања Канцеларије високог представника, односно о престанку важења "бонскога мандата". Руска Федерација тада је инсистирала да та институција буде укинута. Мандат је продужен на годину дана, уз обећање да се "бонска овлашћења више неће користити". И ево, та једна година траје већ пуних 16.

Након што је Валентин Инцко отишао с мјеста високог представника, на његово мјесто се те 2021. покушава инсталирати Кристијан Шмит. Иако његов мандат није озваничен у Савјету безбједности Уједињених нација, он ипак одлучује да засједне у ту високу фотељу. Иако је у почетку звучао милозвучно и њемачки одмјерено, показало се како је све то ипак само маска, те да је он у БиХ послат са јасним директивама, да "заврши посао својих претходника". Овај пут по спољнополитичким директивама Берлина. То се, уосталом, најбоље може видјети и из његових посљедњих изјава, а поготово интервјуа који је недавно дао за ТВ Н1, у којем је коментарисао актуелно стање у БиХ, те свој неодлазак у Бањалуку.

Откривање карата

Он је овом приликом, без имало политичке увијености, открио све карте наводећи како је за стварање унитарне, грађанске БиХ, у којој би и даље инострани фактор, преко ОХР-а и иностраних судија, господарио и наметао законе који би водили ка том циљу. Нешто од тога је било директно, нешто индиректно поручено.

Када бисмо претпоставили да је он и легалан, што никако није, и анализирали његове ријечи, прије свега оне из овог интервјуа, и на прву се може видјети колико су оне контрадикторне, али и шта је главни разлог његовог слања и доласка у БиХ, а то  сигурно нису право и демократија, те имплементација Дејтонског мировног споразума.

Он је, у ствари, главни генератор тренутне политичке и институционалне кризе у БиХ, јер постаје све очигледније да он све отвореније гази по Дејтонском мировном споразуму, конститутивности народа и надлежности ентитета. Баш као и његови претходници, али који су бар имали некакав међународни легитимитет "протектора".

Указују на ово константно многобројни правници, професори уставног и међународног права и политички аналитичари из Српске наводећи како досадашње понашање Шмита све више подсјећа на понашање залуталог слона у стакларској радњи.

Шмит је, иначе, у поменутом интервјуу поручио да ће ОХР и иностране судије и наредних година остати јер, наводно, постоји опасност од конфликта и распада, поручујући да ће тако бити све док БиХ "не буде у потпуности демократско друштво", не појашњавајући, бар у овом дијелу интервјуа, шта подразумијева под термином "демократско друштво". Шта је спорно? Као прво, и да је високи представник, Шмит не може одлучивати и одређивати колико ће ОХР и иностране судије остати у Уставном суду БиХ.

Као друго, он не може ни наметати законе. И као треће, наметање закона није демократска тековина, већ је нешто карактеристично само за оне земље које неко жели да колонизује, односно претвори у међународни протекторат.

И на крају, Шмит заборавља да БиХ не може ући у Европску унију све док се ОХР и иностране судије не повуку. Тиме и најаве појединих европских званичника како бисмо могли до 2030. ући у Европску унију звуче као чиста фикција и утопија и нова ГМО шаргарепа, којих смо се до сада нагледали.

Грађанство

Након тога, а коментаришући политичку кризу у БиХ, Шмит је поручио да се дејтонски Устав мора мијењати, а онда пар минута касније и како је неопходно овај споразум до краја спровести, те да је то један од његових задатака у наредном периоду, што је контрадикторно с првим дијелом његове изјаве. Заборавио је да он, нити било ко из међународне заједнице, не може мијењати Дејтонски споразум без сагласности све три конститутивна народа и потписница овог документа. А када је у питању имплементација овог споразума, онда би ваљда требало да укине сва наметнута законска рјешења и врати Дејтонски споразум на фабричко подешавање, јер су све досадашње промјене донесене након класичне присиле.

Умјесто тога он и даље инсистира на обесмишљавању конститутивности народа, причама о правима "грађана", Босанаца. Уосталом, то је открило и питање водитеља ове емисије: "Да ли ће БиХ икада дочекати да Ром, Јеврејин, Босанац, буду чланови Предсједништва БиХ?" Шмит је одговорио - да не види други пут, те да ће морати бити тако.

На овај начин он је показао какав је план појединих бошњачких партија, али и дијела међународне заједнице која га подржава. Оно што посебно боде очи јесте помињање одреднице "Босанац". Иако су ту и водитељ и он остали недоречени, највјероватније се мисли на "грађане", који се наводно не желе изјашњавати ни као Бошњаци, ни као Срби, ни Хрвати.

Ради се о класичном идентитетском инжењерингу. На тај начин се опет руши Устав БиХ, али и конститутивност народа БиХ, која је темељ Дејтонског споразума, тронационална, Уставом загарантована структура државе. Покушава се створити једна нација - грађана Босанаца. То онда води ка једном предсједнику, једној влади, једној изборној јединици и бошњачкој доминацији. Дејтонски споразум направљен је тако да се то спријечи, због специфичности ситуације и уређења БиХ.

Шмит је кроз овај интервју индиректно и директно показао да је суверенитет БиХ фиктиван, јер све значајније одлуке покушава донијети ОХР. Чему онда парламенти, скупштине?!

Имовина

Куда вјетрови дувају, може се видјети и из изјава Шмита о државној имовини, јер наводи како она не може бити у власништву ентитета - да то не може проћи. Сматра и да, како је рекао, "према садашњем стању, државна имовина припада држави", те да би о могућностима њеног коришћења требало да се разговара. Онда нова контрадикторност - у наставку овог интервјуа он каже како питање имовине никада није ријешено, од завршетка рата па до данас, па ни Дејтонским мировним споразумом.

Поставља се онда питање на основу чега он тврди да имовина не припада ентитетима. Такође, ако је Српска дио БиХ, што и јесте, онда је и имовина којом она управља по аутоматизму и државна. Тврдећи супротно, он, у ствари, изопштава Српску из БиХ. И на крају, ако је ово питање којим случајем и спорно, требало би да се о њему расправља у Парламенту БиХ, не у ОХР-у, што бошњачке партије и прижељкују.

Из свих ових порука Шмита, кога Српска не признаје као високог представника, види се да је крајњи циљ стварање унитарне БиХ, без обзира на вољу два од три конститутивна народа и на оно што пише у међународном споразуму који су ратификовале највеће свјетске силе.

Такође, он се позива на Бечку конвенцију и дипломатски имунитет, а у исто вријеме не поштује "правила понашања дипломата у земљи домаћину". Његово опхођење према појединим политичарима прелази све границе пристојности, коректности, шаљући пријетеће поруке у стилу: "Видјећете ви", "Изненадићете се неугодно". Поручио је и како ће се посебно позабавити 9. јануаром, Даном Републике Српске.

Баварска и Српска

Интересантно, Шмит долази из државе која је у протеклом периоду урадила све како би што више децентрализовала федерални државни апарат. Према њемачком Уставу, велики дио права и надлежности остављен је у надлежности савезних држава, којих има шеснаест. Примјера ради, Баварска, из које долази и Шмит, се по својим овлашћењима сматра чак државом у држави. Она има и свој грб и заставу. Остаје отворено питање како би Шмит реаговао када би неко у његовој земљи покренуо питање смањења овлашћења у овој покрајини, вршећи тако директни атак на Устав Њемачке?! Закључак, не ради се овдје о БиХ, нити бризи о томе како ће грађани живјети. Ради се о контроли и показивању моћи.

Канцелар Олаф Шолц, иначе партијски шеф Шмита, недавно је истакао и похвалио се како је на бомбардовању СРЈ 1999. године, а што је било први пут да њемачка војска након Другог свјетског рата изађе ван границе земље, он изградио своју политичку каријеру. Сада то очигледно и Шмит покушава, а српски фактор му је одскочна даска. Српска би требало да буде колатерална штета. Из Бањалуке, међутим, поручују: "Но пасаран". Дејтон је црвена линија. Постављена је и табла - "Забрањен пролаз".

Негдје почетком прошле године Валентин Инцко је истакао како му је жао што Република Српска, унутар државе БиХ, није као Баварска, успјешна и богата, јер, како је рекао, има све могућности и природне љепоте. Можда би то једног лијепог дана могла и бити да јој се константно не одузимају надлежности које, рецимо, има поменута Баварска, или не блокирају велики инфраструктурни пројекти.   

Није, него

Објашњавајући зашто недавно није дошао у Бањалуку, Шмит је рекао како то није урадио јер су наводно биле спремне барикаде у Српској, те да због тога није хтио правити позоришну представу. Интересантно, пар дана раније било је сасвим другачије објашњење. Из ОХР-а је поручено да предвиђени састанци нису били "утврдо договорени", а онда и да је Шмит тог дана имао низ састанака у Сарајеву, па и са предсједником ФБиХ, те да он ником неће полагати рачуне када ће се и с ким састати.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.