Шта открива “Алманах тајног ђачког друштва из Тузле”: Свјетло на улогу Младена Стојановића у Младој Босни

Дарко Момић
Шта открива “Алманах тајног ђачког друштва из Тузле”: Свјетло на улогу Младена Стојановића у Младој Босни

Књига поезије и прозе настале у бихаћком затвору “Кула” 1915. године под називом “Алманах тајног ђачког друштва из Тузле”, која је објављена почетком ове седмице у Приједору представља драгоцјен извор за проучавање стваралаштва генерације “младобосанаца” и доказ њихове љубави према слободи и правди и тежњи да буду и остану оно што јесу.

Промоција овог алманаха није прошла довољно запажено, иако представља необорив доказ да је тадашња омладина која је тежила промјенама у тешким данима упркос свему, имала позитиван и напредан приступ и да се није одрекла стваралаштва ни иза решетака некада познате бихаћке “Куле”.

“Алманах тајног ђачког друштва из Тузле” објављен је у издању Архива Републике Српске, Музеја Козаре и Удружења архивских радника РС, а приредили су га историчари Ведрана Адамовић и Боривоје Милошевић, док су рецензије потписали Ђорђе Микић, Зоран Пејашиновић и Владан Вуклиш. Најзаслужнија за то што је ова књига поезије и прозе угледала свјетло дана свакако је историчарка из Приједора Ведрана Адамовић, која га је пронашла у Архиву Српске академије наука и умјетности у Београду. Она каже да је дјело резултат њеног свакодневног рада у Спомен-кући породице Стојановић у Приједору, гдје је до јануара 2016. године радила као кустос.

- У јуну 2014. реализовала сам изложбу “Сарајевски атентат и Стојановићи”, која је на неки начин била и увод у бављење овом темом - каже Адамовићева за “Глас Српске”.

Према њеним ријечима, тада није била у прилици, ни у могућности да посјети неке од архива и прикупи грађу која би поближе освијетлила тај период из живота породице Стојановић.

- Већ сљедеће године посјетила сам Архив САНУ, гдје сам и пронашла “Алманах”, који је управо Сретен Стојановић преписао, али и “повезао и насловну страну урадио”. Читајући, схватила сам да “Алманах” представља драгоцјен извор за проучавање стваралаштва касније назване младобосанске генерације. “Алманах” је доказ да и је у најтежим данима омладина која је тежила промјенама, упркос свему, имала позитиван и напредан приступ. Напосљетку, то је још један прилог проучавању велеиздајничких ђачких процеса на простору БиХ у периоду Првог свјетског рата - објашњава ова историчарка.

Она истиче да јој је драго што је своју прву публикацију на тему “Браћа Стојановић и тузлански ђачки процес 1915. године” објавила 2020. године, када се обиљежавало шездесет година од смрти Сретена Стојановића.

- Иако надалеко позната породица Стојановић, Младен и Сретен најмање су познати по учешћу у тајним ђачким организацијама и везама са сарајевским атентаторима 1914. године. Године након Другог свјетског рата у први план су ставиле Младенов револуционарни пут и допринос подизању устанка у Босанској Крајини, по чему је постао и остао омиљен у Поткозарју, док је Сретена у зенит модерне српске умјетности поставио његов изванредан вајарски таленат, који је повратком са студија у Бечу и Паризу дошао до пуне афирмације. Али само у фрагментима је откривен њихов младалачки бунт, љубав према слободи и правди, тежња да буду и остану оно што јесу - истиче Адамовићева.

Управо због тога наставља она, публикација је имала задатак да открије, приближи и уклопи све оно што до сада нисмо знали о њиховим бунтовним ђачким данима, прије и у току Првог свјетског рата.

- “Алманах” пронађен у Архиву САНУ значајно је употпунио ову мање познату причу о њима и указао на потребу његове публиковања, а захваљујући сарадњи са Архивом Републике Српске и његовим директором Бојаном Стојнићем то се коначно и догодило - каже Адамовићева.

Њен колега и професор на Катедри за историји Филозофског факултета у Бањалуци Боривоје Милошевић каже да је тузланска Велика гимназија отворена почетком школске 1899/1900. године.

- Анексијом БиХ од 7. октобра 1908, у новоизграђену гимназију (1905. године довршена је нова зграда) уселила се војска, а ђаци су помјерени на други спрат. Управо та година означила је за ђаке Србе у Тузланској гимназији нови правац дјеловања - каже Милошевић, додајући да се то наводи и у предговору “Алманаха”. Он додаје да је и Младен Стојановић касније објаснио да су тајно друштво углавном чинили српски ђаци.

- Хрвати су били више-мање неактивни, то је било више из почасти и симпатије међу појединим колегама Србима. Хрвата и муслимана било је у тек незнатном броју - цитат је Младена Стојановића.

Када се ради о настанку друштва, Милошевић каже да се на иницијативу ђака седмог разреда, посебно Тодора Илића и Младена Стојановића, “концем априла или почетком маја 1914. године у соколани Српског Сокола састало око 30-40 ђака који су одлучили основати друштво”.

- За предсједника је изабран Тодор Илић, за потпредсједника Младен Стојановић, за тајника Божидар Томић, за књижничара Војислав Васиљевић, а за ревизора Драго Мађер, као једини Хрват. Ипак, улазак Хрвата изазвао је код неких ђака недоумице и неповјерење, што је, како се цијени, било посљедица њиховог ранијег неслагања са Србима ђацима - каже Милошевић.

Он прецизира да је већ 9. јула 1914. у преписци Државног одвјетништва у Тузли и истражног судије предложено да се покрене или како је у оригиналу наведено “заметне” истрага против окривљених Тодора Илића и другова.

- Трифко Грабеж, Гаврило Принцип и Васо Чубриловић накратко су били у Тузли мјесец дана прије атентата на Фердинанда, а истражни органи су тражили њихову везу са припадницима тузланске ђачке организације. У краћим цртама је наведено шта је суд сматрао инкриминирајућим за тузланску групу, замјерајући им “што су у години 1913/14. у Тузли оснутком тајне ђачке организације, убирањем чланарине, одржавањем тајних скупштина и предавања те дописивањем нарочито са атентаторима Недељком Чабриновићем, Васом Чубриловићем, Трифком Грабежом, кријући их од 31. маја до 3. јуна 1914. у свом стану у Тузли предузели нешто што би смерало да се на силу измени начин владања овог подручја према Аустроугарској монархији” - објашњава Милошевић.

Дангић

На групној фотографији од 10. јула 1914. године побројани су чланови тајног ђачког друштва. Оно што је посебно интересантно је да се на њој заједно налазе каснији народни херој и вођа народно ослободилачког покрета у Поткозарју доктор Младен Стојановић и командант Југословенске војске у отаџбини мајор Јездимир Дангић кога су Нијемци 1944. године депортовали у логор у Пољској, а кога је комунистичка власт у Југославији 1947. године осудила на смрт и стријељала.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана