Шта (ни)је забрањено у Хрватској?

Осјећања хрватског народа, открило се овог љета, знатно су "тананија" него што смо мислили – испоставило се да осјетљиве и њежне Хрвате вријеђа не само све што макар и заличи на српско, већ их вријеђа и сопствена југословенска прошлост.

Увриједљивој хрватској држави, тако, сметају петокрака, југословенска тробојка, срп, чекић и наковањ, а нарочито им је болно свако појављивање шајкаче и крајишке пјесме, па су на листи оних који су повриједили и увриједили Пургере, Далматинце и остале, у посљедње вријеме Баја Мали Книнџа, "Јандрино јато", адвокат Немања Берић…Три прста – нарочит су проблем због кога се диже цијела држава.

Санкционишући све што макар и мало подсјећа на Србе и Србију, Хрвати својим грађанима српског поријекла дају "право" – да, ако им се не свиђа, оду. То "право" – да оду да не би били уништени, дато им је и током "Олује" – акције прогона српског народа. А обавеза је сваког поштеног Хрвата да ту "Олују" данас слави, пише РТ.

Усташтво је, тако, у овој држави само декларативно забрањено, а у пракси се апсолутно подржава и његује.

Јер, када се карловачка полиција "заиграла" и казнила са 700 евра возача који је на свом аутомобилу имао истакнуте наљепнице с натписом ХОС и усташким поздравом "За дом спремни", у медијима се подигла бура након које је прекршајни налог повучен. Шта, побогу, може бити спорно у наљепницама с именом јединице која је била дио Хрватске војске и њиховог, како наводе, ратног поздрава?

Није то исто, као када неко Српче у Каштелу покаже три прста кроз отворен прозор аутомобила. Такве ствари се у коријену морају сјећи у демократској и "еуропејској" Хрватској а родитељи се морају експресно научити памети јер су "занемарили надзор над дјететом". Да су били прави родитељи, одгајили би то дијете као неутралног Ескима, рецимо, а не као Србина који уз три прста плаши "поштен свијет".

Знамо да није исто ни кад Ален Исламовић запјева "Пљуни и запјевај, моја Југославијо", и кад Томпсон у Имотском ускликује "За дом спремни". Јер, Југославија је за Хрвате само ружна успомена, а симболи ХОС, усташка шаховница са првим бијелим пољем и усташки поклич "за дом спремни", темељне су вриједности данашње Хрватске.

Томпсон, наиме, ни мало не вријеђа осјећања Хрвата, док је чињеница да су Хрвати некад били Југословени – за њих и те како болна.

Исто тако, док се на книнској тврђави приликом обиљежавања 29. годишњице операције "Олуја" без проблема вијори хрватска застава а уз њу и украјинска флага (што можда и не чуди будући да су украјински колаборациониста Степан Бандера и отац хрватских усташа Анте Павелић били двије стране истог новчића), Хрватима су проблем двојезичне табле које, ето, подсјећају на оно што би неки од њих вољели да забораве – да нису протјерали баш све Србе и да су неки, ипак, опстали на том, за њих тако негостољубивом подручју.

Зато такве табле што прије треба ишарати, уништити, или на њих дописати: "За дом спремни" и тако их прилагодити "осјетљивости"  поменутих "80 одсто хрватског народа".

И не дао Бог да се неко, у мјесту из кога је протјерано више од двије трећине Срба, усуди да кад умре буде закопан у гробу на коме му је име исписано ћирилицом. Хрвати ће га и на оном свијету прогласити "персоном нон грата". Шта он мисли? С оног свијета ће да вријеђа "осјећања" домобрана и да прође некажњено?

У 80 одсто најосјетљивијих Хрвата у највећем броју случајева убрајају чланови ХДЗ-а и Домовинског покрета, а приоритет државе су "осјећаји бранитеља" и свих оних који се тако идентификују.

Нису далеко дани када је Павелићева НДХ доносила декрете попут оног "О заштити аријевске крви и части хрватског народа", на основу којих су Србима и Јеврејима додијељене плаве и жуте траке и одузета сва људска и грађанска права.

Надајмо се само да зарад благостања осјећања данашњих новоусташа неком неће пасти да прави неке нове верзије таквог закона. Јер колико је осјетљиво ових "80 одсто Хрвата" - ни такав сценарио, колико год страшан, није сасвим предалеко.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.