Шта (ни)је забрањено у Хрватској?

РТ
Шта (ни)је забрањено у Хрватској?

Уз пјевача Бијелог дугмета Алена Исламовића, "шут карту" из Хрватске морали би да добију и петокрака, као и сви симболи некадашње СФРЈ – све ово вријеђа осјећања "осамдесет одсто грађана Хрватске", и како тврде из десничарског, проусташког Домовинског покрета, који је иначе дио тамошње владе, "мора бити законом санкционисано".

Осјећања хрватског народа, открило се овог љета, знатно су "тананија" него што смо мислили – испоставило се да осјетљиве и њежне Хрвате вријеђа не само све што макар и заличи на српско, већ их вријеђа и сопствена југословенска прошлост.

Увриједљивој хрватској држави, тако, сметају петокрака, југословенска тробојка, срп, чекић и наковањ, а нарочито им је болно свако појављивање шајкаче и крајишке пјесме, па су на листи оних који су повриједили и увриједили Пургере, Далматинце и остале, у посљедње вријеме Баја Мали Книнџа, "Јандрино јато", адвокат Немања Берић…Три прста – нарочит су проблем због кога се диже цијела држава.

Санкционишући све што макар и мало подсјећа на Србе и Србију, Хрвати својим грађанима српског поријекла дају "право" – да, ако им се не свиђа, оду. То "право" – да оду да не би били уништени, дато им је и током "Олује" – акције прогона српског народа. А обавеза је сваког поштеног Хрвата да ту "Олују" данас слави, пише РТ.

Усташтво је, тако, у овој држави само декларативно забрањено, а у пракси се апсолутно подржава и његује.

Јер, када се карловачка полиција "заиграла" и казнила са 700 евра возача који је на свом аутомобилу имао истакнуте наљепнице с натписом ХОС и усташким поздравом "За дом спремни", у медијима се подигла бура након које је прекршајни налог повучен. Шта, побогу, може бити спорно у наљепницама с именом јединице која је била дио Хрватске војске и њиховог, како наводе, ратног поздрава?

Није то исто, као када неко Српче у Каштелу покаже три прста кроз отворен прозор аутомобила. Такве ствари се у коријену морају сјећи у демократској и "еуропејској" Хрватској а родитељи се морају експресно научити памети јер су "занемарили надзор над дјететом". Да су били прави родитељи, одгајили би то дијете као неутралног Ескима, рецимо, а не као Србина који уз три прста плаши "поштен свијет".

Знамо да није исто ни кад Ален Исламовић запјева "Пљуни и запјевај, моја Југославијо", и кад Томпсон у Имотском ускликује "За дом спремни". Јер, Југославија је за Хрвате само ружна успомена, а симболи ХОС, усташка шаховница са првим бијелим пољем и усташки поклич "за дом спремни", темељне су вриједности данашње Хрватске.

Томпсон, наиме, ни мало не вријеђа осјећања Хрвата, док је чињеница да су Хрвати некад били Југословени – за њих и те како болна.

Исто тако, док се на книнској тврђави приликом обиљежавања 29. годишњице операције "Олуја" без проблема вијори хрватска застава а уз њу и украјинска флага (што можда и не чуди будући да су украјински колаборациониста Степан Бандера и отац хрватских усташа Анте Павелић били двије стране истог новчића), Хрватима су проблем двојезичне табле које, ето, подсјећају на оно што би неки од њих вољели да забораве – да нису протјерали баш све Србе и да су неки, ипак, опстали на том, за њих тако негостољубивом подручју.

Зато такве табле што прије треба ишарати, уништити, или на њих дописати: "За дом спремни" и тако их прилагодити "осјетљивости"  поменутих "80 одсто хрватског народа".

И не дао Бог да се неко, у мјесту из кога је протјерано више од двије трећине Срба, усуди да кад умре буде закопан у гробу на коме му је име исписано ћирилицом. Хрвати ће га и на оном свијету прогласити "персоном нон грата". Шта он мисли? С оног свијета ће да вријеђа "осјећања" домобрана и да прође некажњено?

У 80 одсто најосјетљивијих Хрвата у највећем броју случајева убрајају чланови ХДЗ-а и Домовинског покрета, а приоритет државе су "осјећаји бранитеља" и свих оних који се тако идентификују.

Нису далеко дани када је Павелићева НДХ доносила декрете попут оног "О заштити аријевске крви и части хрватског народа", на основу којих су Србима и Јеврејима додијељене плаве и жуте траке и одузета сва људска и грађанска права.

Надајмо се само да зарад благостања осјећања данашњих новоусташа неком неће пасти да прави неке нове верзије таквог закона. Јер колико је осјетљиво ових "80 одсто Хрвата" - ни такав сценарио, колико год страшан, није сасвим предалеко.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана