Сањају посао у институцијама, а заврше на њивама

Овим ријечима за “Глас Српске”, иако већ девет година у пензији, Милорад Бајић живо препричава не баш пријатне успомене на свој први повратнички радни ангажман у Дрвару. Било је изазовно, понекад и на граници мобинга, али се издржало, јер се, како каже, родни град воли без обзира на то што га након Дејтона више није могао у потпуности звати својим.

- Сјећам се свега као да је било данас - истакао је Бајић, додајући да није било лако ни осталом српском живљу, махом старцима, који су се у Дрвар враћали само да не умру у туђини.

Тешко им је падало што су пријератна огњишта махом населили Хрвати и на тај начин драстично промијенили демографску слику становништва. Милорад прича да је имао среће, јер су дрварски Срби повратници прије 25 година јако тешко долазили до посла. Једним дијелом због дискриминације, али већином јер посла заправо није ни било.

- Први повратници нису имали пуно избора - конобарисање или шумарија, односно пилана. Предратни Дрвар био је жила куцавица овог краја, а рат је све угасио. Сјетите се само дрвне индустрије “Грмеч”. Девастирана робна кућа и спортски центар са базенима деценијама стоје као подсјетницина на нека боља и срећнија времена, која се више никад неће вратити - казао је Бајић.

Ипак, од првих повратничких година до данас бар неке ствари нису остале исте. Већ 2008. године у граду је живјело око 8.000 Срба повратника, тако да се временом број Срба приближио предратном проценту. Међутим, све друго је отприлике остало исто, а то потврђују и други “Гласови” саговорници који, како кажу, свакодневно воде битку са локалним и кантоналним властима.

Старосна структура

Предсједник Одбора за заштиту права Срба у ФБиХ Ђорђе Радановић истакао је да је на територији данашње ФБиХ прије рата живјело више од 540.000 Срба. По попису из 2013. године у овом ентитету, казао је он, било 56.550 Срба.

- Међутим у ФБиХ данас нема ни 30.000 Срба, чија је старосна структура изузетно неповољна. Српску заједницу у ФБиХ чине изузетно стара лица, јер се млади, који тешко долазе до посла, готово не виде у овом ентитету - казао је Радановић, додајући да је, када је ријеч о запошљавању, у пракси присутан незаконит и неуставан однос.

Закон о државној служби БиХ каже да ће у органима државне службе ФБиХ Бошњаци, Срби и Хрвати, као конструктивни народ, заједно са осталим бити пропорционално заступљени. Међутим пропорционална заступљеност се, према његовим ријечима, базира на попису становништва из 1991. године, када је било више од 540.000 Срба.

- Примјера ради у Парламенту ФБиХ има систематизовано 51 радно мјесто, од чега је само једно српско и то је потпредсједник Дома народа који, по Уставу БиХ, мора бити Србин. Значи, нема ни помоћног особља, нити чистачице из реда српског народа. Са друге стране, у Представничком дому нема ниједног запосленог Србина. У федералном Правобранилаштву од 40 радника запослен је само један Србин. У Федералном министарству саобраћаја и комуникација међу 80 запослених нема ниједног Србина, као ни у Министарству просторног уређења. У Федералној управи за инспекцијске послове, гдје 171 особа ради нема мјеста ни за једног инспектора из реда српског народа - казао је Радановић.

Српски народ у ФБиХ бави се углавном пољопривредом, јер од нечега, наставља он, мора да се живи, док само ријетки успијевају да покрену неки свој мали бизнис.

- Рецимо у Мостару, који је у саставу Херцеговачко-неретванског кантона, живи око 4.000 Срба. Међутим, број запослених Срба у органима власти је изузетно мали. У кантоналном Министарству правосуђа, управе и локалне самоуправе нема ниједног Србина, као ни у Министарству образовања и Педагошком заводу. У цијелом кантону од 373 запослена у органима власти само је 15 Срба, а да је уставна структура испоштована, ту би данас требало да буде око 45 радника из реда српског народа - истакао је он.

Изјашњавање

Ништа боља слика није ни у Кантону 10, у чијим локалним заједницама попут Дрвара, Босанског Петровца, Грахова и Гламоча има доста српског народа. У кантоналној администрацији, чије је сједиште у Ливну, од 171 запослена ради свега осам Срба.

Поразну статистику показао је и специјални извјештај Омбудсмана за људска права БиХ о заступљености конститутивних народа и осталих у институцијама, управним организацијама и регулаторним тијелима БиХ, ФБиХ, Републике Српске, Брчко дистрикта и кантонима ФБиХ, објављен прије неколико година. У њему пише да у Кантону Сарајево у јавној управи од укупно 796 запослених има тек 15 Срба, а више од 34 одсто их је било који су живјели на том подручју. Тако у општинској администрација Илијаш, у којем је прије рата било 50 одсто српске популације, данас нема ниједног запосленог Србина.

- С друге стране, када је ријеч о запошљавању Срба у приватном сектору, не можемо очекивати да власник неке бензинске пумпе у Мостару, која је смјештена на територији гдје апсолутно живе Бошњаци и Хрвати, запосли нашег човјека па да му касније комшије приговарају што је запослио Србина. Општи амбијент у тим крајевима је против Срба и православља, због чега власници приватних компанија не желе да запошљавају наше људе, како касније не би имали проблема - рекао је Радановић.

Додао је да сви високообразовани млади људи, који желе да раде у органима управе тамо гдје су рођени или имају имање, немају шансе да се запосле, због Хрвата и Бошњака који се изјашњавају као Срби, јер по систематизацији та радна мјеста припадају српског народу.

- Та праска траје годинама, нема ту ништа ново, нити се ко труди да шта промијени. Углавном Срби који данас раде у органима јавне управе углавном су запослени прије деценију или двије. Да није Републике Српске и Србије, не знам како би српски народ опстао у ФБиХ - казао је Радановић.

Ове двије владе чине све да, нагласио је он, помогну Србима у ФБиХ, између осталог, у виду подстицаја за куповину пољопривредне механизације.

Егзистенција

Да српски народ након двије и по деценије од повратка у ФБиХ муку мучи као првог дана свједочи и делегат из реда Срба у Дому народа Парламента Федерације БиХ Горан Броћета. Према његовим ријечима, запослење омогућава основну егзистенцију српског народа на вјековним огњиштима, поред језика, културе, вјере и традиције.

- Запослење је јако битан фактор да би неко опстао на мјесту гдје је живио вијековима. Нешто боља слика када је ријеч о Србима повратницима је у Кантону 10, у локалним заједницама попут Дрвара, Грахова и великог дијела Гламоча, гдје је и највише концентрисан наш народ. Оно по чему се ове локалне заједнице истичу у односу на друге у ФБиХ је то што имамо бројност да можемо партиципирати у кантоналној Скупштини и Влади - казао је Броћета.

На тај начин српском народу у овим локалним заједницама је омогућено да лакше дође до посла. Међутим, у другим мјестима у ФБиХ, гдје има Срба повратника, тврди он, готово је немогуће добити посао у органима јавне управе, предузећима, као и институцијама ФБиХ и кантона.

- Имате ситуацију гдје је први српски повратник тек прошле године добио посао у Орашју, док је то у другим мјестима још мисаона именица. Наша политика је да свим младим људима који заврше високе школе у Бањалуци, Београду и Новом Саду, а изразе жељу да се врате у своје родно мјесто, покушамо на све начине да омогућимо да овдје одраде приправнички, гдје би на крају остали и засновали своју породицу - казао је Броћета.

Само најхрабрији данас, додаје он, остају трајно на својим огњиштима, гдје живе са својим породицама.

- Искрено се надам да ће нешто бити промијењено и у Изборном закону, као и другим законским актима који се тичу тог проблема, односно да ће конститутивни народи морати да имају право на посао гдје год да живе, поготово у мјестима попут средње Босне, Посавском, као и Унско-санском кантону, гдје су Срби у огромној мањини. Нажалост, имамо ми у ФБиХ људи који се изјашњавају као Срби само да би добили посао - рекао је Броћета.

Доста српског народа у Федерацији се, казао је он, бави самосталном дјелатношћу.

- Крајеви Кантона 10 су изузетно богати пашњацима и шумом, због чега се многи баве пољопривредом. Конкретно у Дрвару многа домаћинства кућни буџет употпуњују производима од дрењина, у Гламочу кромпиром и тако даље. Људи се сналазе како знају и умију да зараде новац од којег би живјели. Уколико ускоро системски не буде ништа ријешено, бојим се да ће и даље велики број Срба бити без посла у јавним институцијама и предузећима - истакао је Броћета, који је убијеђен да би данас у ФБиХ било двоструко мање српских повратника да није подршке Српске и Србије.

Подршка

Одборник у Скупштини општине Оџак Дамир Иветић истакао је да су прије четири године Срби постали парламентарни у локалном парламенту са једним одборником. Тада су, каже, имали начелни договор са владајућом странком, односно ХДЗ-ом да ће бити испуњени предизборни договори уколико буде подржан начелник општине Оџак.

- То смо и урадили. На крају се испоставило да су управо гласови Срба, односно СНСД-а пресудили за побједу садашње начелнице Наде Ћулап. Међутим, ХДЗ ништа од договора није поштовао, тако ни дан-данас нема ниједног Србина који је запослен у институцијама општине, ни у јавним предузећима, као ни на нивоу овог кантона. Срећа је што имамо два тржна центра, гдје смо успјели да запослимо неколико наших људи, да сви не зависе само од пољопривреде - казао је Иветић.

Додао је да српски повратници који аплицирају за посао у јавном сектору аутоматски падају на разговору за посао, јер се често дешавало да Срби имају исту стручну спрему, па и већу класификацију у односу на људе других народности.

- Поражавајуће је то да ми не можемо у овој општини добити ни мјесто портира у комуналном предузећу, а свједоци смо да је у овој години запослен низ људи који чак немају ни основну стручну спрему, али они, ето, припадају ХДЗ-у. Због свега тога ми смо се окренули Српској и Србији тражећи помоћ да бисмо задржали српско становништво на овим просторима - рекао је Иветић.

Додао је да су у претходне четири године представници Српске и Србије издвојили знатна средства да би помогли. Захваљујући њима створени су основни услови за опстанак.

- Такође одржали смо низ културних догађаја који су у интересу српског народа, који је почео да изучава ћирилично писмо и српски језик па макар и у приватним школама. Пољопривредницима су, између осталог, додијељени пластеници, фрезе и друга механизација. Њихове производе често знају да откупљују локални маркети. У догледно вријеме планирамо да оснујемо задругу, кроз коју бисмо вршили откупе свих производа, стационирали их у хладњаче и онда у неким већим количинама пласирали. Наравно и за то смо од стране кантоналне Владе наишли на отпор - истакао је Иветић.

Позитивни примјери

Горан Броћета је истакао да је погон “Јумка” један од најбољих примјера подршке Српске и Србије. То је након више деценија прво јавно предузеће у Дрвару, захваљујући чему данас ради више од 100 жена. Да Србија није отворила то предузеће, ко зна гдје би, каже он, сада биле оне и њихове породице.

- Најсвјежији примјер је гест предсједника РС Милорада Додика који је прије неколико дана помогао радницима комуналног предузећа у Дрвару. Они су у тешкој финансијској ситуацији добили по 1.000 марака једнократне новчане помоћи. Прије тога уплатио је заостале плате радницима локалног вртића. Настојимо да све функционише како треба, али једноставно не може, јер локални буџети то не могу да подмире - казао је Броћета.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.