Српски ген живи од бронзаног доба: Резултати истраживања о поријеклу народа
Данашњи Срби имају у просјеку око 50-60 одсто словенског поријекла, а остатак је генетика старо-балканског становништва помјешаног са досељеницима из Анадолије, из урбаних центара попут Константинопоља и Ефеса.
Ово су резултати петогодишњег истраживања поријекла Срба и осталих балканских народа који су јуче, под називом "Геномска историја Балкана од римске границе до словенских миграција", објављени у престижном свјетском научном часопису "Cell". Користећи најновије геномске технологије, истражујући стару ДНК на Балкану, тим истраживача из Србије, Шпаније и САД, показао је континуитет гена данашњег српског и старо-балканског становништва још од бронзаног доба.
Истраживање које "Новости" објављују прве после свjетске "премијере", иницирали су истраживачи Биолошког факултета Универзитета у Београду: проф. Миодраг Грбић, проф. Жељко Томановић, дописни члан САНУ, и проф. Душан Кецкаревић, као и Археолошког института: др Илија Микић, др Миомир Кораћ, др Снежана Голубовић са сарадницима, а у сарадњи са Универзитетом у Барселони и Харвардом. Уз анализу древне ДНК на више од 30 локалитета, истраживање даје пресек генетичких промена популације и миграција на Балкану кроз више од два миленијума.
Одређена је ДНК секвенца више од 140 скелета из периода од 1. до 10. вијека из Србије (Виминацијум, Тимацум Минус - Кулине код Књажевца, Медиана...), Хрватске (Задар, Сисак, Осијек), Сјеверне Македоније, Бугарске, Румуније, Албаније и Грчке. Први пут су секвенцирани и геноми модерног српског становништва.
- Потврђено је да је било масовних словенских миграција у 6. и 7. веку, које су оставиле дубок генетички траг код свих народа Балкана - каже проф. Грбић. - Око 50-60 одсто словенске генетике имају и Хрвати, Румуни и Бугари. Идући ка Грчкој тај проценат опада на свега четири до 20 одсто на грчким острвима.
Према речима проф. Кецкаревића, различити језици, религија и култура указују на демографске и културне процесе током миленијума историје, иако су генетички веома блиски. Анализа данашњег генома показује највећу генетичку блискост Срба, Хрвата и Румуна.
- Највише узорака је анализирано из Виминацијума - каже др Микић. - Недалеко од маузолеја је пронађен гроб мушкарца од 19 година пореклом из данашњег Северног Судана, највероватније римског војника. Ово је први доказани случај миграција из подсахарске Африке у Римском царству. ДНК анализом потврђено је присуство још једне особе поријеклом из сјеверне Африке.
Др Кораћ истиче да је то још један доказ велике хетерогености становништва Виминацијума. Тако је, додаје др Голубовић, космополитски начин живота потврђен и ван самог Рима. Наши стручњаци наводе да је међу важнијим резултатима истраживања и случај жене поријеклом из источне Европе, а живјела је у Виминацијуму у 2. вијеку. То је за сада најранији траг присуства људи из тог дијела Европе на нашим просторима.
- Занимљиво је да међу анализираним скелетима са Балкана, укључујући и војнике, готово да нема оних са Апенина. То указује на значајну интегрисаност локалног балканског становништва у Римско царство - истичу професори Грбић и Кецкаревић.
- Анализа скелета показује да су имали доминантну старосједелачку ЕВ-13 Y хаплогрупу. Имајући ово у виду и то да је 18 Римских императора рођено на територији данашње Србије, те да су они припадали локалном становништву, јасан је континуитет генетичке везе са нашом модерном популацијом.
Наведени резултати, такође, сугеришу и једну историјску чињеницу, која до сада у недостатку генетичких истраживања није могла бити потврђена: да је овдашња популација кроз Римско царство дала и велики допринос европској историји.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
