Српска рамонда: Биљка која може поново да оживи

У Србији се углавном може наћи на истоку и југоистоку. Има још два назива – колачић или цвијет феникс. Откривена је у Нишу 1874. године, од стране Јосифа Панчића.

Станишта Српске рамонде

Станишта ове биљке су клисуре и нижи планински гребени на надморској висини од 150 до 1800 метара. Рјеђе се нађу у пукотинама кречњачких стијена, а најчешће у брдским регионима надморске висине од 300 до 1000 метара.

Српска рамонда је имала двије највеће дисјункције – експанзивне активности врсте. Обе дисјункције су биле једним дијелом у Србији, прва у источној Србији, друга у јужној Србији – на Косову и Метохији.

Зашто Српска рамонда носи назив „цвијет феникс”?

Занимљивост везана за ову биљку јесте да послије потпуног увенућа биљка може поново да оживи ако се мало залије. Ову способност поред српске рамонде имају још двије врсте биљака у читавој Европи.

Како изгледа Српска рамонда?

Стабљика, то јест цвјетна дршка, достиже висину до 15 центиметара. На стабљици се налази један до три цвијета, а на старијим може бити и до шест цвјетова. Круничних листића углавном има четири или пет, а три и шест доста рјеђе. Они су блиједо љубичасте боје, као и прашници, и имају жуту основу. Плод јој је чахура пуна браонкастог сјемена. Листови су приземни, неправилно и крупно назубљени.

Број ове врсте полако опада

Пошто је већина станишта ове биљке неприступачна, не може се рећи да ли број ове врсте опада. Међутим, гледајући приступачне дијелове станишта, може се рећи да број полако опада. Један од највећих проблема опадања броја ове врсте јесу колекционари, који је сакупљају за хербарске збирке и ботаничке баште.

Српска рамонда је име добила по Краљици Наталији Обреновић и заштићена је у Србији као природна ријеткост. Српска рамонда је и симбол Србије у Великом рату, у ком је Србија изгледала потучено, али је успјела да се опорави и избори за слободу, преноси  Србија под лупом.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.