Српска хвата прикључак са развијеним дигиталним свијетом

Мирослав Филиповић
Српска хвата прикључак са развијеним дигиталним свијетом

Примјена информационо - комуникационих технологија у Републици Српској знатно је побољшана, међутим, стручњаци сматрају да су потребна много већа улагања у ову област како би се Република Српска приближила развијеном дигиталном свијету.

Савремене дигиталне  технологије већ деценијама су покретач глобалног привредног развоја. Милијарде људи широм свијета, свакодневно користи рачунар и Интернет како у пословне и научне, тако и приватне сврхе.

Српска, такође, биљежи значајне помаке у примјени ИКТ у републичкој управи, локалној самоуправи, здравству, школству, образовању... Све више грађана Српске користи рачунар, а информатизација је осим градова захватила и богатија сеоска подручја. Живот без рачуна и Интернета, кажу стручњаци, постаје незамислив.

Професор Електротехничког факултета у Бањој Луци Жељко Јунгић, каже да земље које највише улажу у развој ИКТ су истовремено и са највећим бруто друштвеним производом и највећом стопом економског раста.

- У Републици Српској је уочен огроман напредак у овој области, посебно у научно-истраживачком раду и на универзитетима. Зацртани су озбиљни планови на стварању информационог друштва РС и БиХ  - нагласио је Јунгић.

Највише грађана у Српској Интернет користи код куће, затим на послу, универзитету, научним установама и Интернет клубовима.

Директор Aгенције за информационо друштво Републике Српске Срђан Рајчевић, каже да је у области ИТ у РС ситуација знатно побољшана.

- Имамо напредак институционалних капацитета, али и у самим програмима које спроводимо на терену. Сљедеће године планирамо да урадимо детаљну статистичку анализу о примјени ИКТ у РС која би требало да допринесе значајнијем развоју ове области - нагласио је Рајчевић.

Ипак, додао је он, свијест о употреби информационих технологија још није на задовољавајућем нивоу.

- Потребно је уложити додатне напоре да бисмо доказали да савремене технологије олакшавају традиционалне процесе одлучивања и свакодневног рада. Потребна су већа улагања и допуне законске регулативе - рекао је Рајчевић.

Експерти тврде да у Републици Српској још нема масовне примјене ИКТ у процесима одлучивања и управљања.

- ИКТ се код нас доста примјењују у малим и средњим предузећима која се брзо прилагођавају модерном начину рада по узору на ЕУ и регион. Најбољи показатељ је употреба "широкопојасног" Интернета који у раду предузећа постаје неопходност - навео је Рајчевић.

Уочено је да за РС позитивни примјери могу бити земље из ЕУ које су поодмакле у процесу информатизације, прије свега Ирска и Словенија, која је у овој области забиљежила најзначајнији раст у региону.

Позитивно је, тврде стручњаци, што су млади и пословни људи у Републици Српској прихватили рачунаре као неопходност и саставни дио живота.

- Младима је незамислив дан без фејсбука, гугла, офис пакета... Међутим, да би постали стручњаци потребно им је додатно образовање, а приоритет РС требало би да буде стварање висококвалификованог информатичког кадра који би ухватио корак са савременим информационим друштвом - рекао је Рајчевић.

Када је ријеч о примјени ИТ у администрацији, у AИДРС-у тврде, да сви органи републичке управе користе легалан "Мајкрософтов" софтвер. Уговор који је потписан 2006. године између Владе РС и компаније "Мајкрософт" обухвата лиценце за коришћење софтвера у Владиним институцијама и два јавна универзитета. Тренутно Савез општина и градова РС и компаније "Мајкрософт" преговарају о условима за добијање легалних софтвера. У AИДРС су уочили и проблем у спровођењу Закона о ауторским правима и интелектуалном власништву, који је донесен на нивоу БиХ, а у којем није прецизно дефинисана надлежност за инспекцијске послове што отежава борбу против софтверске пиратерије. Стопа софтверске пиратерије у БиХ прошле године је износила 68 одсто, а процијењено је да је индустрија тиме изгубила 13 милиона долара - подаци су БСA, глобалног удружења које промовише легални софтвер и штити права произвођача.

Улога ИТ значајна је и у образовном систему Српске. Министарство просвјете и културе Републике Српске је у сарадњи са компанијом "Ланако" покренуло програм информатизације основних и средњих школа.

- Циљ је да сваки ученик има приступ Интернету - рекао је министар просвјете и културе РС Aнтон Касиповић.

У зависности од броја ученика, свака школа ће добити одређени број информатичких кабинета, а на 300 ђака планиран је један информатички кабинет са 16 рачунара, штампачем, Интернет конекцијом. Планирано је и одржавање наставе са мултимедијалним садржајима. Школе ће бити умрежане са центром Министарства просвјете и културе, а у школе ће бити уведени електронски дневници који ће омогућити стални контакт школе, ученика, родитеља и ресорног министарства. У Основној школи "Иво Aндрић" у Бањој Луци, наставници већ од јануара ове године ђаке оцјењују и у електронском дневнику.

- Тако побољшавамо комуникацију наставника, ученика и родитеља, али то не значи да родитељи не би требало да мање долазе у школу. Захваљујући овој техничкој могућности, родитељи ће моћи благовремено да сазнају за проблем који има њихово дијете у школи - каже Касиповић.

За програм увођења електронског дневника у још двије средње и три основне школе у Српској из Развојног програма РС, одобрено је 1,1 милион КМ. У министарству су ове године, у сарадњи са предузећем "Медија маркет", покренули акцију опремања школа рачунарском опремом.

Осим у образовању, у РС је учињено доста и у области унапријеђења електронског пословања. Народна скупштина РС усвојила је Нацрт закона о електронском документу који прецизно дефинише структуру тог документа који ће бити потребан да би се ставио у равноправан положај са папирном формом.

То значи да ће органи управе, локалне самоуправе, привредна друштва, јавне установе и остале пословне организације у својим свакодневним пословима моћи користити електронске документе који ће, да би били правоваљани, морати претходно бити потписани на исти начин, тј. електронским путем.

- Права суштина овог закона је побољшање радних процеса и повећање ефикасности пословања на један нови, модеран начин. Када се усвоји и нови Закон о електронском пословању биће створени услови за ефикасно електронско пословање - наводе у AИДРС.

То ће грађанима омогућити да са "инфо-пулта" поднесу захтјев административној служби општине за издавање одређених докумената. Електронску форму ће попунити и потписати "паметном картицом" на којој се налазе лични подаци. По пријему захтјева службеник општине ће провјерити електронски потпис подносиоца и издати извод у електронској форми.

- Тиме ће бити избјегнуте гужве, па чак и физичка присутност, хрпа папира и бројни бирократски проблеми - наводе у AИДРС и тврде да улагањем у ИТ РС има шансу да створи препознатљив имиy технолошки освештеног региона погодног за страна улагања, али и извоз знања.

Више од милион корисника Интернета у БиХ

Према подацима Регулаторне агенције за комуникације БиХ, у прошлој години регистровано је 237.660 Интернет претплатника, а глобалну мрежу, према процјенама, користило је 1.055.000 грађана. Од 122 земље у свијету, БиХ се према коришћењу информационо–комуникационих технологија налази на 89 мјесту. Од земаља југоисточне Европе иза БиХ само су Aлбанија и Молдавија, подаци су Свјетског економског форума.

Број Интернет претплатника по регијама

Град/регија Број становника Број претплатника
Бања Лука 450.899 48.734
Бијељина 143.199 7.426
Добој  80.464 6.399
Приједор 172.504 5.083
Требиње 67.604 4.548
Источно Сарајево 40.315 3.544
Зворник 137.391 2.942
Фоча  74.870 1.975

Улагања у ИТ по глави становника

Земља             

Улагање по глави становника

Албанија 17
БиХ 29
Бугарска 81
Хрватска 208
Моладавија 17
Црна Гора 66
Румунија 60
Србија 59
Македонија 40

                                                                                                           * улагања су у доларима 

***************

Савремене дигиталне технологије већ деценијама су покретач глобалног привредног развоја

***************

Циљ да сваки ученик има приступ Интернету

***************

У школе ће ускоро бити уведени електронски дневници

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана