Средоје Новић: Спријечити издавање лажних докумената

Жељка Домазет
Средоје Новић: Спријечити издавање лажних докумената

Сваки надлежни орган и сваки појединац треба да раде у складу са прописима БиХ, како би се избјегле злоупотребе. Једино је то гаранција да имамо сигурнији систем ID докумената. Уколико се и дешавају злоупотребе, онда је од кључног значаја да институције у БиХ имају механизме да се боре против тих злоупотреба.

Рекао је то у интервјуу за "Глас Српске" министар цивилних послова БиХ Средоје Новић.

Истрага Тужилаштва, према ријечима Новића, један је вид механизма борбе за сигурнији систем докумената, а те механизме користе и друге земље.

* ГЛAС: И позиција и опозиција у Парламенту БиХ сматрају да је Министарство на чијем сте челу понудило највише закона који су "без великих проблема" усвојени у Парламенту. Да ли је у оваквим околностима могло више и боље?

НОВИЋ: Четрнаест усвојених закона у Парламенту БиХ које је предложило Министарство цивилних послова, мислим да довољно говори. Посебно јер је ријеч о законима који системски уређују одређене области.

Значајно је истаћи да је из надлежности Министарства, поред ових закона, усвојен и велики број стратешких докумената. Донесен је велики број подзаконских аката, утврђени приједлози међународних споразума о сарадњи са другим земљама, донесене одлуке о приступању међународним конвенцијама и конвенцијама Савјета Европе и друго.

Дакле, ми у Министарству цивилних послова смо радили и даље радимо, због чега имамо и резултате. Показали смо да се у сарадњи и координацији са ентитетским министарствима може доћи до добрих рјешења, која када се на том нивоу усагласе, имају и подршку у Парламенту БиХ.

Свакако да се увијек може и више, али за то треба да постоји осјећај и спремност и свих других актера који су укључени у процес доношења одлука. Нажалост, ми данас још увијек немамо правилник о академским звањима, због неспремности ректора да се усагласе у вези с тим, као што немамо ни закон о културним добрима БиХ, јер су некима лични интересе изнад интереса да се неке ствари системски уреде.

* ГЛAС: Када грађани могу очекивати да са бх. пасошима путују без виза и гдје је цијели процес "запео"?

НОВИЋ: За испуњење обавеза према Европској комисији јасно је дефинисано више од 170 услова које БиХ треба да испуни, а који су подијељени у четири цјелине. Процес оцјене услова још траје и нису пристигли сви извјештаји из Европске комисије. Једна од цјелина која се оцјењује јесте сигурност личних докумената и сви услови који се односе на ову област су или у фази рјешавања или су већ ријешени.

Систем издавања докумената у БиХ је веома комплексан и укључује интеграцију активности у 144 општине, 12 МУП-ова (њихове организационе јединице у 144 општине), Министарство иностраних послова и дипломатско-конзуларну мрежу. Имајући у виду ову чињеницу, јасно је да је БиХ морала извршити и извршила је велики број активности,  као и  да ланац издавања документа у БиХ укључује различите надлежности на различитим нивоима (БиХ, ентитети, кантони, локална управа, Брчко дистрикт). Кључни елемент у изградњи оваквог система била је измјена законске регулативе, која је вршена практично више од годину дана.

Надаље, било је неопходно да се припреме пројекти и спецификације како би се сви органи различитих нивоа уклопили у једну цјелину у оквиру различите регулативе, јер у БиХ постоје устави и законске регулативе у два ентитета, 11 кантона и Брчко дистрикту. Тренутно су у току интензивне активности на повезивању матичних уреда у свим општинама и план је да до краја маја све општине буду електронски повезане. Издавање биометријских пасоша неће моћи почети док службеник матичног уреда у општини не буде у могућности да електронски потврди службенику МУП-а да је неко лице држављанин БиХ, тј. да посједује валидан документ (родни лист, увјерење о држављанству) који је издат у складу са законом.

* ГЛAС: Каква су искуства земаља у окружењу у вези с тим?

НОВИЋ: Битан елемент који утиче на рокове су процедуре јавних набавки у складу са прописима БиХ. Aко се има у виду да је Закон о пасошима измијењен у мају прошле године, те да је почетак тестног рада система планиран за 1. јул ове године, онда можемо рећи да је, у кратким роковима, постигнут оптимум у околностима у којима је рађен овај процес. У тестној фази ће се анализирати сви сегменти система, и уколико се уоче неки недостаци у систему, биће отклоњени. Искуства земаља у окружењу су показала да је тестна фаза веома битна, како би се у случају нефункционалности система избјегла његова евентуална надоградња након што буде пуштен у функцију. Тек када утврдимо да је све у реду са системом, тада ће се почети персонализовати биометријски пасоши. Дакле, почетак рада система је 1. јул 2009. године, а почетак издавања биометријских пасоша се предвиђа крајем ове године.

* ГЛAС: Често су се на адресу Министарства цивилних послова упућивале критике због малверзација са CIPS-овим документима и да су због слабости у цијелом систему босанскохерцеговачка документа добијали и људи из криминогеног миљеа. Гдје су у цијелом том ланцу слабости и да ли су отклоњене?

НОВИЋ: Слабошћу система не може се окарактерисати чињеница да овлашћени службеник МУП-а који има право да ради на систему не проводи процедуре у складу са прописима. Наиме, документа издају службеници, а не систем, а у случају система у БиХ документе издају службеници МУП-ова. Поступци издавања докумената се врше у законом дефинисаној процедури, а на основу података из матичних евиденција. Електронским увезивањем матичних уреда спријечиће се евентуално издавање лажних, тзв. "улазних докумената", на основу којих се издају лична документа (родни листови и увјерења о држављанству).

* ГЛAС: У медијима се спекулисало да би БиХ у јуну требало да добије нове таблице за аутомобиле. Колико у томе има истине и из којих разлога се то чини?

НОВИЋ: Саобраћајне дозволе и регистарске таблице се мијењају у складу са новим Законом о основама сигурности саобраћаја на путевима у Босни и Херцеговини и пратећим законским актима из ове области. Почетак комплетне регистрације по новом Закону о безбједности саобраћаја ће почети када се заврше све техничке припреме, у којима учествују институције дефинисане Законом о безбједности саобраћаја БиХ.

Закон о безбједности саобраћаја је предвидио постојање одговарајућих докумената за регистрацију возила који укључују таблице, потврде о власништву возила, потврде о регистрацији и стикер који гарантује техничку исправност возила.

Aгенција за идентификациона документа, евиденцију и размјену података БиХ, у сарадњи са Министарством комуникација и транспорта БиХ у претходном периоду проводи активности како би се у потпуности примијенио Закон о безбједности саобраћаја на путевима БиХ. У склопу ових активности је успостављен централни регистар возила, регистар крадених возила, размјена података са Интерполом, размјена података са стручним институцијама задуженим за техничку исправност возила. Такође су у току активности на увођењу нових докумената. Све ове активности се врше како би се побољшала безбједност саобраћаја.

* ГЛAС: У домену Министарства на чијем сте челу је и граница БиХ. Колико је "спорних" тачака још остало и када се може очекивати да се оне ријеше?

НОВИЋ: У стручном смислу граничну линију са сусједним државама утврђује Комисија за границу БиХ, коју је именовао Савјет министара БиХ. Принцип одређивања границе су авнојске границе.

Као што је познато, са Хрватском је 1999. године потписан Уговор о граници, у чијем саставу су текстуални опис границе и топографске мапе на којима је уцртана граница. Иако је потписан, Уговор никада није ратификован у Парламенту БиХ и хрватском Сабору, јер је Хрватска накнадно оспорила постигнути договор. Оспорили су припадност дијелова територије БиХ у приморском појасу (око општине Неум, острва Мали и Велики Шкољ и у подручју полуострва Клека - рт Понта Клека). Друга спорна тачка, када је ријеч о граници са Хрватском, јесте граница на ријеци Уни код Костајнице. Граница са Србијом је дефинисана, изузев подручја код Зворника.

За рјешавање отворених питања у вези са границом са Србијом и Хрватском очекујемо да ће се унутар државних комисија за границу постићи договор како би се ријешила сва отворена питања.

Разговори са Црном Гором су у току. Нема спорних питања, па се очекује да ће до краја године бити постигнут договор и припремљен споразум о граници за потписивање.

Ауто-таблице

* ГЛAС: Колико ће коштати ауто-таблице?

НОВИЋ: Према прописима које одређује Министарство комуникација и транспорта, грађани ће наставити да региструју аута по досадашњој процедури и таблице ће се мијењати само у случајевима као и до сада. Цијена нових докумената и регистарских таблица биће дефинисана правилником о цијени регистрације возила, који ће донијети Министарство комуникација и транспорта БиХ и грађани неће осјетити ове промјене.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана