Средоје Новић: Без пописа становништва идемо три корака уназад

Истакао је то у интервјуу "Гласу Српске" министар цивилних послова БиХ Средоје Новић.

- Није више ријеч о томе колико у БиХ има Срба, Хрвата, Бошњака или осталих, него се без пописа не могу градити економски односи, давати прави параметри за развој. Поставља се питање како планирати систем образовања у БиХ ако не знамо колико има становника, ученика, студената, предшколске омладине... Како избјећи неписменост у БиХ без пописа - нагласио је Новић.

* ГЛAС: Радна група коју је Савјет министара БиХ задужио да понуди приједлог измјена који би Устав БиХ усагласио са Европском конвенцијом о људским правима није успјела да заврши посао. Како даље након што јој је мандат продужен?

НОВИЋ: Јасно је да БиХ нема реалне шансе да направи било какве измјене у вези са одлуком Суда из Стразбура јер смо пропустили шансу, а имали смо и врло кратко вријеме да то учинимо прије избора. Сада треба припремити нови акциони план и ако се он усвоји, зависиће од конституисања нове власти. Мишљења сам да послије избора и конституисања власти коалиција направи нови акциони план и утврди тачне тајминге до када одлука треба да се имплементира у Устав БиХ, у ком сегменту и обиму. Послије тога бисмо показали да смо озбиљна земља и да се придржавамо утврђених рокова.

* ГЛAС: БиХ ће по свему судећи, остати и без пописа становништва. Шта то у суштини значи за БиХ?

НОВИЋ: Сматрам да је и у овако тешкој ситуацији у БиХ ово што се дешава са пописом становништва, не само корак уназад него најмање три корака уназад. БиХ ће без пописа становништва бити једина земља у Европи која неће знати колико становника има. Није више ријеч о томе колико у БиХ има Срба, Хрвата, Бошњака или осталих, него се без пописа не могу градити економски односи, давати прави параметри за развој. Поставља се питање како планирати систем образовања у БиХ ако не знамо колико има становника, ученика, студената, предшколске омладине... Како избјећи неписменост у БиХ ако не знамо колико је становника у БиХ данас неписмено, како ићи напријед у области свих реформи од области здравства, образовања, правосуђа ако не знамо колико нас је и каква је структура становништва. Како сутра процјењивати колико полицијских и каквих полицијских структура нам треба ако не знамо колико нас је. Незамисливо је да немамо попис и страхујем да ће БиХ кренути снажно назад ако се то не деси. Поздрављам ставове оних који сматрају да треба учинити додатни напор да до пописа ипак дође, јер истичу посљедњи сати за доношење таквог закона.

* ГЛAС: Када се може очекивати безвизни режим. Које су ваше процјене и шта то говори о онима који су предлагали Мапу пута за либерализацију?

НОВИЋ: Жао ми је што међународна заједница није испунила обећања. Aко не донесе одлуку о безвизном режиму, како је и најављивано, у значајној мјери ће нарушити свој кредибилитет у БиХ. Грађани БиХ су довољно изманипулисани различитим обећањима од домаћих власти и ако не добију безвизни режим јасно ће им бити да ни међународна заједница није искрена према њима и онда када се услови испуне. Министарство цивилних послова је у апсолутно рекордном року испунило своје обавезе. Сама чињеница да је до данас издато око 120.000 биометријских пасоша без иједне озбиљне грешке, довољно говори о нашој озбиљности када је о безвизном режиму ријеч. Чини ми се да ће готово неизбјежно бити у јуну да земље Европе донесу одлуку о безвизном режиму за БиХ. Убијеђен сам да ће такву одлуку донијети, али са роком примјене са крајем ове године. Већ годину из посебних извора имам информације да БиХ неће добити безвизни режим средином године и зато ме не изненађује што ће рокови за примјену бити пролонгирани за крај године. Aко се и то испоштује биће добро и крајње је вријеме да се грађани БиХ сврстају у грађане првог реда, а не неког другог гдје се налазе годинама.

* ГЛAС: Значи ли то да издавање биометријских пасоша неће бити "уско грло" када се добије безвизни режим?

НОВИЋ: Aгенција за идентификациона документа и министарства унутрашњих послова већ један мјесец обавјештавају грађане да благовремено поднесу захтјеве за биометријске пасоше да у једном тренутку издавање не би постало "уско грло". Сву одговорност, ако се то и догоди, неће нико моћи да преузме, ако грађани не буду могли да добију биометријски пасош онда када то зажеле. И грађани морају да схвате да за своја идентификациона документа на вријеме морају да поднесу захтјев, а посебно за дјецу јер се за вријеме годишњих одмора неће моћи путовати из земље ако немају такав идентификациони документ. Без обзира на то што имају раније пасоше којима рок није истекао, грађани који мисле да путују у треће земље нека обавезно на вријеме поднесу захтјеве за пасоше.

* ГЛAС: Дуго сте радили на Правилнику о академским звањима. Шта он доноси?

НОВИЋ: То је једно од најкрупнијих питања болоњског процеса. БиХ је у значајној мјери ушла у овај процес потпуно неспремна. Посебно питање је било питање кадрова, универзитета и тога да ли испуњавају услове. Многи факултети су ушли у процес а да нису знали какве академске титуле ће додијелити студентима када их заврше. Посљедњих година произведени су кадрови са трогодишњим студијем, а данас ходају улицама бројних градова и не знају шта су, како ће и гдје конкурисати. Ректорска конференција је требало да направи правилник, јер је нормално да то чини академска заједница. Послије једне године добили смо одговор да не могу да се усагласе око тога. Један ректор ми је писмено предложио да затражимо од неких земаља са болоњским искуством да га преузмемо од њих. За мене је то највеће понижење академске заједнице којим се потпуно руши њен кредибилитет и кредибилитет професора и академаца. Ми смо сачинили правилник о академским звањима очекујемо да ће бити усвојен. Тиме ће сви студенти који су студирали по Болоњи имати јединствене академске титуле и звања што ће им омогућити да много једноставније конкуришу на слободна радна мјеста.

Натурализовани држављани

* ГЛAС: Државна комисија за ревизију одлука о натурализацији страних држављана престала је са радом и документацију је предала Министарству цивилних послова. Да ли се у међувремену ишта радило? Колико има страних држављана којима би требало бити одузето држављанство? Имате ли податке о броју страних држављана којима је додијељено држављанство БиХ у ДКП мрежи?

НОВИЋ: Континуирано се ради на томе. Сходно измијењеном закону о држављанствима, утврдили смо да Министарство треба да до марта преузме све предмете од комисије која је радила раније тај посао. У Министарству је формиран одсјек за држављанства и преузели смо око 25.000 предмета. У свом мандату комисија је ријешила 2.510 предмета. У 1.686 случајева држављанство је потврђено, а код 824 натурализована држављанина утврђене су одређене неправилности. Добили смо 37 пресуда Суда БиХ којима је 16 предмета враћено на поновно разматрање и наш одсјек ће се бавити овим питањима. Држављанства издата у ДКП мрежи нису издвојена на посебан начин и немогуће је говорити колико их има. На питању натурализованих држављана годинама ће се радити.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.