Срђан Срећковић: Унапређивање регионалне сарадње приоритет

Рекао је то у интервјуу за "Глас Српске" министар за дијаспору у Влади Републике Србије Срђан Срећковић.

- Са друге стране компликована је и позиција Србије. Својом политиком шаљемо поруку међународној заједници да смо се суштински променили и да смо фактор стабилности, а при томе имамо и жељу и уставну обавезу да подржимо наше сународнике у остваривању њихових међународним стандардима загарантованих права и да при томе унапредимо добросуседске односе и регионалну сарадњу - рекао је Срећковић.

* ГЛAС: Шта Министарство за дијаспору чини да се Срби повежу са матицом и с којим дијелом дијаспоре најуспјешније сарађујете?

СРЕЋКОВИЋ: Министарство је, пре свега, настојало и обезбедило основне институционалне предуслове за стварање простора за постепено уједињавање дијаспоре, ма где живела. Два значајнија примера у том смислу су недавно усвојени Закон о дијаспори и Србима у региону, као и не тако давно усвојени Закон о држављанству. Што се тиче најуспешније сарадње са појединим деловима дијаспоре, тешко је и непопуларно да се одговори, због наше познате осетљивости на рангирање, давање приоритета. Ипак, као пример навешћу сарадњу са Србима у региону који нису дијаспора већ аутохтон народ у земљама где живе, као и сарадњу са дијаспором у западноевропским земљама.

* ГЛAС: Какав је положај Срба у земљама региона, односно гдје је Србима најпотребнија помоћ?

СРЕЋКОВИЋ: Укратко, многа горућа питања која се односе на укупан положај Срба у суседним земљама нису ни издалека решена. Додатно их компликује специфична позиција Србије у међународним односима. Стога нам предстоји упоран и дуготрајан рад да тај положај доведемо на прихватљив ниво и обезбедимо да се потписани међудржавни споразуми са земљама у региону и закони суседних земаља који се односе на Србе поштују и у пракси. Овде првенствено мислим на праксу у Aлбанији, Хрватској и Федерацији БиХ.

* ГЛAС: Да ли сте помагали Србима у Хрватској у рјешавању одређених проблема?

СРЕЋКОВИЋ: У непосредним контактима са српским асоцијацијама у Хрватској покушавамо да пружимо помоћ у решавању горућих проблема, а највећи су безбедносно-егзистенцијални, статусни, материјални, имовински и образовни. Конкретно, у сарадњи са надлежним органима Србије и Хрватске, пре свега, у оквиру Међувладиног мешовитог одбора за мањине. Инсистирамо на поштивању преузетих обавеза из Споразума о нормализацији односа између СРЈ и Хрватске из 1996. године, Бечког споразума о сукцесији из 2001. године, посебно Aнекса "Г" и Сарајевске декларације из 2005. године. Посебно инсистирамо на поштовању Закона о правима националних мањина који Србима у Хрватској обезбеђује право на културну аутономију и заштиту идентитета.

* ГЛAС: Каква је Ваша сарадња са Србима из Републике Српске, планирају ли се конкретни пројекти?

СРЕЋКОВИЋ: Сарадња са Републиком Српском је веома успешна и одвија се на свим нивоима, а у складу са Међудржавним споразумом о специјалним односима између Србије и Републике Српске. Наша активност односи се на повезивање и сарадњу између градова, општина, месних заједница док је привредна сарадња више ствар односа непосредних привредних субјеката, али и других надлежних државних ресора.

* ГЛAС: Недавно је формиран Савјет за помоћ Србима у региону. Колики је његов буџет за ову годину и како тече остваривање комуникације са представницима дијаспоре у региону?

СРЕЋКОВИЋ: У састав Савета за односе са Србима у региону, којем председава председник Србије Борис Тадић, ушли су и носиоци највиших функција у нашој држави, министри, председник Скупштине Србије Славица Ђукић-Дејановић, цркве, јавног сервиса и други. Сада ће сва министарства, као и Извршно веће покрајине Војводине и друге институције државе Србије које су до сада финансијски помагале и помажу активности организација Срба у региону, у складу са одлукама Савета за односе са Србима у региону, финансирати поједине пројекте и акције Срба у земљама региона. Буџет Савета фактички ће чинити делови буџета десетак српских институција, намењених за активности Срба у региону. Веома је важно рећи да ће и оснивањем буџетског фонда за дијаспору и Србе у региону, како је предвиђено Законом о дијаспори и Србима у региону, уз буџетска, али и донаторска средства, бити олакшано финансирање учења српског језика и пројеката за чување српског културног, етничког, језичког и верског идентитета, организовање традиционалних конференција нашег народа ван граница Србије с циљем спречавања асимилације. Овај савет доживљавам као тело које даје стратешке смернице и координира рад свих државних органа који у мањој или већој мери учествују у спровођењу политике према Србима у региону. Веома је важно и то што је на челу Савета председник Борис Тадић који ће снагом свог личног ауторитета и функције првог човека наше државе појачати политичку тежину Савета. Тиме ћемо послати јасну поруку колико су нам ова питања важна.

* ГЛAС: Шта Савјет конкретно чини у очувању националног идентитета Срба у дијаспори?

СРЕЋКОВИЋ: Имајући у виду дешавања на просторима бивше Југославије у последњих двадесетак година свима је јасно да је положај Срба у региону веома специфичан и тежак. Са друге стране, компликована је и позиција државе Србије. Својом политиком шаљемо поруку међународној заједници да смо се суштински променили и да смо фактор стабилности, а при томе имамо и жељу и уставну обавезу да подржимо наше сународнике у остваривању њихових, међународним стандардима, загарантованих права и да при томе унапредимо добросуседске односе и регионалну сарадњу. Свима нам је позната чињеница да многа горућа питања, која се односе на укупан положај Срба у суседним земљама, нису ни издалека решена. Стога нам предстоји упоран и дуготрајан рад да овај положај доведемо на прихватљив ниво. Сама чињеница да је основан Савет за Србе у региону, да је донет први Закон о дијаспори и Србима у региону, је снажна и охрабрујућа порука за наше сународнике у суседним земљама. Деведесетих они су били жртве погрешне политике одлазећег идеолошког поретка и по нас неповољних међународних околности, а после демократских промена осећали су се помало заборављеним јер је посрнула Србија по природи ствари морала да буде окренута готово искључиво сама себи. Последњих година видна је промена набоље и зато су очекивања наших сународника од нас велика, а резултати рада Савета изузетно значајни за њихову егзистенцију и будуће економске, политичке и културне односе са Србијом.

Српски језик

* ГЛAС: Гдје су права Срба на матерњи језик и национални идентитет највише угрожена, у којем дијелу региона? Како рјешавате таква питања?

СРЕЋКОВИЋ: Проблеми су по појединим земљама различити у зависности од организованости, материјалних и кадровских могућности српских асоцијација и разумевања надлежних органа земље у којој живе аутохтони Срби.

Тешко је рећи где су језик и идентитет највише угрожени, али као пример истичемо положај и идентитет у Aлбанији, где се наш народ национално игнорише од стране Aлбаније упркос потписаној Европској конвенцији о људским и мањинским правима. Нажалост, у најновије време, доношењем новог Устава у Црној Гори, српски језик губи статус службеног језика и добија статус језика у службеној употреби, и поред тога што се на последњем попису 2003. године 64 одсто укупне популације изјаснило да говори српским језиком. Тим чином српски народ губи статус историјске конститутивности.

Побољшање односа

* ГЛAС: Да ли ће се кроз рад Савјета побољшати односи Србије са сусједним земљама у региону, посебно са Хрватском.

СРЕЋКОВИЋ: Верујем у побољшање односа са свим нашим суседима и кроз рад овог Савета, Министарства за дијаспору на чијем сам челу, али и свих других институција државе Србије и надлежних институција свих наших суседа.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.