Срђан Срећковић: Српска спољнополитички приоритет Србије

Рекао је то у интервјуу "Гласу Српске" министар за дијаспору Србије Срђан Срећковић.

- Уз залагање за доследно спровођење Дејтонског споразума, неопходно је помоћи и подстаћи напредак Републике Српске и њених институција. Држава Србија, преко Министарства спољних послова, на сваки начин дипломатски подржава напоре за опстанак РС - истакао је Срећковић.

Додао је да је кључни циљ остваривање лидерске позиције Србије у региону и максимални степен заштите права припадника српског народа уз активну политику развоја добросуседских односа.

- То подразумева успостављање трајног положаја Републике Српске и српског народа у БиХ - истакао је Срећковић.

* ГЛAС: Које су најзначајније области сарадње и дјеловања Србије према дијаспори?

СРЕЋКОВИЋ: Једно од важних области сарадње Србије и дијаспоре је инсистирање на бољем правном регулисању статуса нашег народа у земљама пријема, односно потписивању билатералних споразума у неким областима од значаја за стандард и статус наших исељеника. Друга важна област рада са дијаспором је јачање допунске наставе на српском језику ради очувања културног и духовног идентитета. Очување традиционалних културних вредности отежано је у постојећим условима, јер припадницима наше дијаспоре није лако да очувају свој културни и духовни идентитет, а запажања дијаспоре су да би и организовање наставе на српском језику за децу наших исељеника могло да буде квалитетније. Веома значајан вид очувања идентитета и преношења на нове генерације јесте управо организовање школа српског језика за децу наших миграната и снабдевање квалитетним уџбеницима. Сарадња са дијаспором се огледа и кроз формирање пословних и академских форума и електронско умрежавање. Србија сада има јасну и кохерентну стратегију очувања и јачања односа матичне државе и дијаспоре, као и матичне државе и Срба у региону, и институционални оквир који доследно спроводи нову, на партнерским односима засновану, политике према дијаспори. Министарство управо приводи крају рад на изради стратегије очувања и јачања односа матичне државе и дијаспоре, као и матичне државе и Срба у региону, коју ће на јесен усвојити Влада Србије. Стратегија одређује улогу Србије према њеном вишемилионском расејању и Србима у региону, затим могућу улогу дијаспоре према и у нашем друштву, као и стварање, односно развијање партнерског односа на свим нивоима. Стратегија треба да допринесе унапређењу положаја дијаспоре, активнијој улози дијаспоре у нашем друштву, едукацији и развијању свести код дијаспоре о потреби очувању националног идентитета наших људи у дијаспори. По овој првој националној Стратегији о дијаспори и Србима у региону одредили смо три наша стратешка циља.

* ГЛAС: Колико Србија годишње издвоји новца за рад Вашег министарства и за шта је, конкретно, намијењен новац из Фонда за дијаспору и Србе у региону?

СРЕЋКОВИЋ: Средства која су Законом о буџету опредељена за рад Министарства за дијаспору, а која износе нешто више од 215 милиона динара, нису довољна за све оне активности које бисмо желели да спроводимо. Наравно да смо се због светске економске кризе и мера које је наша влада предузела да се та криза превазиђе код нас и ми као министарство уклопили и са опредељеним средствима максимално подржавамо организације наше дијаспоре и остварујемо пројекте које смо припремили. Планирана средства из новоформираног Фонда за Србе у региону биће коришћена за подршку учења, чувања и неговање српског језика и ћириличког писма, чувањем и неговањем српског културног, етничког, језичког и верског идентитета кроз подршку свим облицима образовно-васпитног рада у иностранству, обезбеђивање уџбеника и другог дидактичког материјала, обезбеђивање накнада за учење српског језика и ћириличког писма. Средства су намењена и за подршку пројектима који својим квалитетом доприносе јачању веза матичне државе и дијаспоре и за подршку најзначајнијим манифестацијама у области културно-уметничког аматеризма и манифестацијама изворног народног стваралаштва, као и подршци електронских медија у дијаспори и организовања традиционалних конференција и манифестација и за друге намене у складу са законом о дијаспори и Србима у региону.

* ГЛAС: Рекли сте да је Српска најближи партнер и савезник Србије, да ће увијек у Србији имати заштиту и подршку, као што ће и Србија имати увијек партнера и савезника у Српској. Како ће се то конкретно огледати у вашим дјеловања према Српској?

СРЕЋКОВИЋ: Однос Срба који живе у БиХ и Републици Српској према Републици Србији, матици српског народа, је изузетно позитиван, односно, најбољи могућ. Србија и Република Српска су 2001. године потписале Споразум о специјалним и паралелним везама, који даје изузетне могућности сарадње у свим областима живота и праксе. Република Српска представља најважнију област интереса и један од државних и националних спољнополитичких приоритета Републике Србије. Више од половине српског становништва у региону, изван граница Србије, живи у Републици Српској, а грађани Србије пореклом из Републике Српске броје стотине хиљада. Уз залагање за доследно спровођење Дејтонског споразума, неопходно је помоћи и подстаћи напредак Републике Српске и њених институција. Држава Србија, преко Министарства спољних послова, на сваки начин дипломатски подржава напоре за опстанак РС. Неопходно је да надлежна министарства омогуће да сви грађани РС који то желе добију и српско држављанство. У идућем периоду трудићемо се да подстичемо улагања у областима Републике Српске, посебно у зонама са малим прираштајем (Херцеговина, Подриње, Мањача) и зонама од великог стратешког значаја (Брчко, Посавина, долина Уне). Сарадња се унапређује у просвети и у културној политици.

* ГЛAС: Са којим земљама у региону имате најбољу сарадњу и у којој је, осим БиХ, највише Срба?

СРЕЋКОВИЋ: Ми сарађујемо са српским организацијама у земљама региона. Румунија као држава је на најбољи начин поставила систем подршке мањинским заједницама, тако да је Савез Срба у Румунији, као кровна организација нашег народа у тој земљи, могу слободно рећи, најорганизованија наша асоцијација у региону. Стратегија државне политике према српском народу у региону мора бити спровођена у континуитету, средствима која одговарају могућностима државе и саображена пракси развијених држава и суседа. Такође, политика Србије према српском народу у региону мора бити један од основних стубова наше спољне и значајан сегмент просветне и културне политике. Кључни циљ је остваривање лидерске позиције Србије у региону и максимални степен заштите права припадника српског народа уз активну политику развоја добросуседских односа. То подразумева успостављање трајног положаја Републике Српске и српског народа у БиХ, статус конститутивности за српски народ у Црној Гори и Хрватској, статус за српски народ у Словенији и Aлбанији, као и значајно побољшање политичког, економског, верског и културног статуса српског народа у осталим државама. Србија је обавезана својим уставом да наступи као заштитница колективних политичких права српског народа у региону. Поред тога, она би требало да, ради очувања становништва и одржања стабилности унутар својих граница и јединства у региону, улаже извесна средства у политичке, економске и просветно-културне програме посвећене српском народу у региону. Од држава у којима српски народ живи потребно је захтевати да изврше све раније прихваћене обавезе, као и да уравнотеже своја финансијска издвајања за српску заједницу са давањима која Србија издваја за националне мањине које живе у њеним границама. Срба у Aлбанији има око 30.000, у Словенији преко 60.000, у Хрватској више од 200.000, У Румунији око 25.000, у Мађарској око 8.000, у Македонији око 40.000, у Црној Гори око 200.000...

Инвестиције

* ГЛAС: Колико су износили новчани приливи кроз инвестиције из дијаспоре у Србију претходних година?

СРЕЋКОВИЋ: Економски потенцијал дијаспоре  несумњиво је велики, о чему сведочи и процена Светске банке да су девизне дознаке српске дијаспоре у 2008. години износиле 5,1 милијарду долара што је 14 одсто бруто друштвеног производа Србије. Према званичним подацима Народне банке Србије од 2004. до 2008. године укупан прилив од дознака износио је 15,8 милијарди америчких долара или 12 милијарди евра. Према подацима Центара за дијаспору при Регионалним привредним коморама и Канцеларијама за дијаспору које раде у оквиру локалних самоуправа од 2000. године до данас наша дијаспора је директно инвестирала више од 500 милиона евра, што је, уколико изузмемо приходе од приватизације, на нивоу збира свих осталих страних директних инвестиција заједно. Овим улагањима омогућено је да више од 20.000 људи ради у малим и средњим предузећима која су отворена од стране наше дијаспоре. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.