Срце пуно радости
НЕКAДA, прије Другог свјетског рата, Орашчић је био мјесто, када су се Бусијанци окупљали на сеоском збору о Духовима 15. јуна, да би, након седам деценија, традицију Бусијанци обновили. Орашчић је поново оживио.
Дошли Бусијанци из бијелог свијета; из Београда, Тенчева, Ковина, Новог Сада, Српске Црње, Зворника, понајвише из Бање Луке, али и из Aмерике и Канаде.
"Хвала богу кад су се моји Бусијанци сјетили Духова и Орашчића. Ја сам била дјевојчица, али памтим Орашчић и наше старе, који су се овдје окупљали за Духове. Превалила сам ја и муж ми Борис више од хиљаду километара, дошла сам из Скопља, али ми је срце ко Осоје велико", прича Гога Бањац, додајући да ће увијек, за живота, долазити 15. јуна на Орашчић.
Дошли старији понајвише. Веле ово је први пут, да извиде ситуацију, али догодине, догодине ће бити друга прича.
"Баш, друга прича, има да буде", каже Бранко Рисовић, који је потегао са браћом Светозаром и Димитријом из Ковина на Бусије.
"Aјде Бране, брате мој, повуци де бећарца! Ево, ту су Милан, Љубо, Мито, Ђоко, Даја, Никола... Aјде ону: Ево брата једног до другога..."
"Дај, Тодија, здрави једну. Бусијанске шљиве нема надалеко. Сува уста не пјевају", вели Бране.
И пође здравица. Једна за другом. Ко би их бројао.
Доктор Слободан Јанковић препозна свога цимера из студентских дана.
"Борисе брате, па зар послије толико година да се нађемо баш на Бусијама. Е, па морам и ја једну попити, па куд пукло да пукло".
Загрми и пјесма. Млађи заметнуше бацање камена са рамена. Одбаци свима Вујо Станивук.
"Најдаље баци Стево, Вујо је наш гост. Гламочанин. Ма шалим се ја. Вујо, немој брате да оманеш идуће године. Свака ти част! До суза си нас насмијао својим писмом повратнику", мало у збиљи, мало у шали ће Симо Дакић, кога још прозваше бусијанским доктором за воће. Прочитао је, каже нам, толико књига и брошура да би, мирне душе, и докторат одбранио.
"Мени је срце пуно неке благости и задовољства. Мани мене и воће. Бранко и ја нисмо се видјели равних 46 година, а момковали смо заједно овдје по сеоским прелима и зборовима".
Потраја бусијанско зборовање до касно у ноћ. Ко зна, можда би и зору дочекали, да Дане Марковић не повика:
"Сутра у десет на појитарце! Ваља нам се мало и одморити".
Сутра, опет на Орашчићу, поздрави уз неизбјежно:
"Видимо се догодине!"
Слава
Бусијанци прославише, први пут и своју крсну славу - Духови. Два попа, рибнички Дејан и врбљански Перо очиташе прво молитву, освешташе Икону и очиташе славу. Би и кољиво и ломљење славског колача, и славна једна, друга па трећа.
Удружење
Удружење Бусијанаца, које је основано крајем прошле године, успјешно је организовало зборовање и Славу Бусија.
- Ово је тек почетак, јер много је посла пред Удружењем. Наш наредни корак је рјешавање проблема водовода.
Нешто ћемо средстава сами прикупити, нешто ће и општина Рибник помоћи. Није то нека велика инвестиција, али овог љета бисмо тај проблем морали ријешити, напомиње предсједник Управног одбора Удружења Бусијанаца, Дане Марковић.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
