Срчани удар - убица број један широм свијета
Акутни инфаркт миокарда, у народу познатији као срчани удар, представља изумирање дијела срчаног мишића због наглог престанка циркулације кроз неку од артерија које хране срце. Представља посљедњу фазу и само један од облика у развоју коронарне болести.
Љекар породичне медицине др Милијана Станковић истиче да акутни инфаркт може бити и прва манифестација коронарне болести и у нашем окружењу је и даље водећи узрок смрти у општој популацији.
- Људи имају двије срчане (коронарне) артерије: лијеву и десну. Промјене на овим крвним судовима настају због артериосклерозе која захвата артеријски систем - рекла је Станковићева. Подсјећа да је артериосклероза процес који се јавља у вези са старењем, али на њега утичу и многи други фактори ризика.
- Инфаркт миокарда настаје као посљедица престанка протока крви кроз коронарне артерије. Акутни инфаркт је праћен различитим симптомима, а најважнији је бол који настаје најчешће ујутру, послије физичке активности, обилног оброка или када је хладно - истакла је Станковићева. Истиче да је локација бола иза грудне кости и веома је јаког интензитета, а по карактеру личи на стезање, печење или чак цијепање у грудима.
- Бол обично траје више од пола сата. Најчешће се шири у лијево раме, лијеву руку или доњу вилицу, а може бити праћен обилним презнојавањем, нагло насталом слабошћу и гушењем - рекла је Станковићева. Она наглашава да бол у неким случајевима може и да изостане. Посебан акценат треба ставити на факторе ризика који доприносе настанку срчаног удара, а на које човјек може утицати и колико-толико спријечити инфаркт.
- Један од фактора ризика је неадекватна исхрана. Наиме, сједећи начин живота уз задржавање високоенергетског уноса хране доводи до накупљања масних комплекса у зиду артерија. Ове промјене утичу на формирање угрушака који постепено сужавају крвне судове или доводе до њиховог потпуног зачепљења и настанка инфаркта - појаснила је Станковићева. Додаје да поред исхране на настанак срчаног удара утиче и недовољна физичка активност те конзумирање алкохола и дувана, као и стрес.
- Још један врло битан фактор ризика је повишен крвни притисак који оштећује артеријске крвне судове и доводи до ране артериосклерозе, сужавања и запушавања крвних судова који исхрањују срчани мишић, мозак и унутрашње органе - рекла је Станковићева. На појаву ране артериосклерозе утиче и повишен ниво холестерола и триглицерида, као и повишен ниво шећера у крви.
- Прекомјерну тјелесну тежину, посебно абдоминалну или трбушну, такође убрајамо у факторе који доприносе обољењима кардиоваскуларног система. Склоност ка обољењима кардиоваскуларног система већа је уколико је неко у породици имао срчаних тегоба - казала је Станковићева. Сваки пацијент се мора придржавати хигијенско дијететског начина живота који подразумијева редовну физичку активност до три пута седмично.
Крвни притисак
Један од најважнијих фактора ризика за настанак инфаркта миокарда је крвни притисак. Између 30 и 50 одсто особа има повишен артеријски притисак. Лијечење повишеног крвног притиска је мјера превенције у настанку срчаног удара. Притисак се регулише редовним узимањем терапије и хигијенско дијететским начином живота.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
