Србија земља са најмањим индексом расизма у Европи
Скоро двије недјеље трају протести у Америци због смрти Афроамериканца Џорџа Флојда, масовна окупљања су се проширила и на Стари континент, а посљедњих дана хит на друштвеним мрежама постала је мапа Европе у којој су државе сврстане према степену расне нетрпељивости.
На основу истраживања које је спровођено током 13 година (2002-2015), тим са Универзитета Харвард израдио је мапу земаља Европе са најмањим степеном имплицитних расних предрасуда. А у Србији их има најмање, пише "Н1".
Мапа је урађена на основу теста "Пројецт Имплицит", кратког интерактивног квиза у којем учесници упарују ријечи и слике. Тест на српском можете урадити ОВДЈЕ.
Једна од компоненти теста укључује повезивања позитивних с црним лицима и негативних с бијелим лицима. Ово користи "имплицитни тест повезивања" и терминологију као што је "добар", "лош" и "зао".
Резултати истраживања крећу се од 0,298 за учеснике из Србије до 0,557 за оне из Чешке, што на оваквој мапи Европе говори да Србија има најмањи индекс расизма на Старом контитненту. Уз Србију, низак ниво нетолеранције према другим расама има и већина земаља бивше Југославије, тако одмах иза наше земље су Црна Гора, Словенија, Босна и Херцеговина и Хрватска.
Зеленом бојом пребојене, односно земље које такође имају низак степен нетрпељивости у Европу су Велика Британија, Аустрија и Норвешка. Остатак земаља на Старом континенту је обојен жутом или црвеном бојом. Како се наводи, према овој студији, земље у којима су испитаници црна лица највише повезивали са негативним особинама су Чешка, Литванија, Бјелорусија, Русија и Украјина. На средини листе су се нашле Француска, Њемачка, Грчка, али и изненађујуће Шведска.
Општи закључак је да људи из сваке европске земље спорије повезују црна лица с позитивним описима него бијела. Такође, истраживачи су закључили да непостојање расиситичких гледишта не штити од имплицитних предрасуда о другим расама.
Аутори студије су ипак истакли да је дефиниција "имплицитног" проблематична и признали ограничења студије, јер се пореде црна и бијела лица, док ставови према етничким групама имају много других облика.
"Иако као појединци не морамо имати расистичка вјеровања, идеје које повезујемо с расом могу бити конструисане културом која описује људе различитих етницитета на конзистентне начине, и начине који су конзистентно мање или више позитивни. Гледано из ове перспективе, овај тест, који је у најбољем случају једно слабо мјерило индивидуалне психологије, може бити најкориснији ако су појединачни резултати сакупљени тако да омогуће рефлексију о колективном друштвеном свијету који настањујемо", навели су они, а преноси "Блиц".
Такође, студија Универзитета Висконсин у Медисону, Харварда и Универзитета Вирџиније из 2016. указују да је повезаност између расистичких мисли и расистичког понашања можда слабија него што је то сугерисано у овом пројекту.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
