Срби у Њемачкој живе као подстанари, а у Србији имају дворце

Разлог што на вријеме нису купили некретнине социолози виде у томе, да је највећи број досељеника "прве генерације" намјеравао да се врати у Србију. Зато су у отаџбини зидане „виле и дворови" у којима данас нико не живи док су њихови власници остали да живе у иностранству, често у веома лошим и старим становима.

Посљедњих година су кирије, поготово у великим и инустријским градовима, достигле астрономске износе. Тако не само Срби, него и Нијемци и други, поготово они са малим и средњим зарадама, не могу више да плате боље станове, пишу Вечерње новости.

Бројни "станодавци-ајкуле" како их назива штампа, откупљивали су читаве градске четврти са старијим и оронулим стамбеним објектима. Шиканирањем и често криманалним методама, избацивали су станаре који су ту живјели 30, 40 па и више година. Објекти су реновирани и углавном су за скупе паре продавани или су их добијали нови закупци за кирије које могу да плате само људи са веома високим примањима.

Рачуна се да моментално у Њемачкој недостаје најмање 4 милиона јефтинијих станова. Доласком око 1,2 милиона миграната које је канцеларка Ангела Меркел објеручке, и против воље народа и своје „сестринске партије" Хришћанске соијалне уније (ЦСУ) са сједиштем у Минхену прихватила, критичри тврде да их је својим изјавама на ТВ станицама чак позивала у Њемачку, ситуација на тржишту станова ће се, наравно на штету сиромашнијег слоја Нијемаца и других странаца који легално већ деценијама живе у Њемачкој, драматично погоршати.

Да би се стамбено збринули сви до данас пристигли азиланти, чије је прве „дивизије" придошлица Меркелова у Минхену на жељезнчкој станици дочекала са музиком, цвијећем и говоранцијама добродошлице, и да би им се омогућио смјештај њихове дјеце у обданишта и школе, финансирале бесплатне здравствене услуге и пружала друга редовна давања њемачког социјалног система, треба годишње, по првим процјенама, издвојити око 20 милијарде евра – и то у свакој од десетак долазећих година!

Присталице Меркеловске „политике исламизације Њемачке", како то називају критичари због више од милион прихваћених азиланата тврде, да је шездесетих година прошлог вијека у Њемачку стигло и до три пута више „гастрарбајтера" него данас азиланата. Све њих је Њемачка успјела да прихвати. Само ти душебрижници „заборављају" да су гастарбајтери из возова и аутобуса ишли право у производњу и да су од првог дана боравка на њемачком тлу зарађивали за себе и свој живот и плаћали све доприносе и порезе.

Никоме из власти није падало на памет да тадашњим гастарбајтерима у трајању од годину, двије дана прво омогуће учење језика, па да их науче како да се понашају у њемачком друштву, како се флертује са женама да би се избкегли дивљачки арапски насртаји на жене и дкевојке што је постала свакодневница у многим њемачким градовима, обезбједи бесплатан стамбени простор итд.

Држава није ни хтјела ни морала да преузме све трошкове живота гастарбајтера и још да им приде плаћа позамашан „џепарац" – као што је то сада случај са азилантима.

Док се не изграде нови смјештајни капацитети за новопридошле азиланте, а то ће трајати годинама, цијене изнајмљивања постојећих станова ће експлодирати јер смјештај азиланата плаћа држава, тачније њени грађани кроз доста велике порезе. А све то иде на руку великим власницима станова.

Данас, на примјер у Минхену ближе центру, иоле добар трособан стан од 65 до 70 квадрата мјесечно може да кошта од 1.500 евра и више. Уз то треба платити гријање, струју, комуналије итд. Посебан трик станодаваца је произилазио из њихових права, да повремено према тзв. "огледалу нивоа кирија" станова у ближој околини, гдје су често за примјер узимани најскупљи станови, подижу закупнине на ниво тих тобожих "параметара" висине кирија. Ова метода, дуго толерисана од власти, је временом довела до ионако катастрофално високих кирија.

Недавно је њемачки Савезни врховни суд донио по закупце станова релативно повољну пресуду. Станодавци код одређивања повећања кирије морају да се држе просјечне висине кирије на територији цијеле општине или неког сличног, ширег подручја. Та пресуда ће можда доприњети да долазеће, иначе у Њемачкој редовно повећавање кирија, бар у неким случајвима, неће бити превелике.

Покрајина Баден-Виртемберг је покренула иницијативу за усвајање закона у циљу спутавања спекулације становима. Тражи се забрана преуређивања станова у пословне просторије, затим забрана великих, неоправданих реновирања и реконструкција у циљу повећања кирија и сл. Да ли ће тај закон проћи у Бундестагу или ће то бити само обећање народу остаје да се види. У сваком случају, велики власници станова, од којих неки посједују и по 30.000 и више станова, као осигуравајућа друштва, банке, инвестициони фондови и други, у сарадњи са партијама на власти, лобирањем чине све да се, за њих, ништа не промјени.

У сваком случају, препорука Србима гласи, да се код сваког најављеног повећања кирија добро информишу, да ли је то повећање у складу са пресудом Савезног врховног суда. Најбоље би било да се учлане у Друштва за заштиту станара као Deutscher Mieterbund који има око 400 испостава у многим њемачким градовима. Ближе информације се могу наћи на интернету на www.mieterbund,de За малу годишњу чланарину, станари добијају све потребне савjете па и правну заштиту у споровима са станодавцем.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.