Срби чезну за племићким пореклом

Срби данас, како објашњава у разговору за "Глас Српске" саветник у Музеју историје Србије Небојша Дамњановић, све чешће корене "проналазе" у рођачким везама са династијама Обреновић и Карађорђевић, а има и оних који у новој помодности иду до друге половине 14. века Хребељановића и храбрих Обилића, па неретко Немањића и Мрњавчевића... Томе су вични Динарци од западне Србије до Лике, мада у генеологији најдаље иду Херцеговци и Црногорци, који себе повезују чак са краљем Милутином и царом Душаном.

Овај историчар каже да су тврдње људи како имају далеке и славне претке само приче, јер са мањом или већом сигурношћу људи са наших простора могу уназад заћи до 18, а ређе до 17. века.

- Долазак Турака на Балкан је разорио средњевековно друштво. То је и време када се становништво, бежећи од Турака, неретко селило, а мешањем са странцима наши преци су се брзо претапали језички, верски, културолошки. У том метежу су нестале многе познате породице. Зато, кад год чујете да се неко повезује са средњевековним племством, знајте да је то исконструисао – открива нам врсни познавалац историје Балкана зашто Срби, у својим родословима не могу, како то неретко чине, да сежу много далеко.

Према његовим речима, некима, очито нису довољни њихови корени старости два века, а ни нарочито престижни, па би да иду у још дубљу прошлост и обавезно "пронађу" рођачку везу са знаменитим историјским личностима.

Измишљеном или стварном славном прошлошћу рода, објашњава Дамњановић, хвале се они који не могу собом, својим делима и животом.

- Када се томе дода и низак степен образовања нације и непознавање и туђе и своје историје, некога ко се хвали коренима средњевековних српских владара лако могу да препоруче те измишљене приче – говори врсни познавалац прилика наших простора о разлозима кићења славном лозом.

Aли разлога због којих се посегне за знаменитим прецима има још.

- Жеља да боља будућност почива на улепшаној прошлости или ако нека личност нема чиме другим да се похвали у друштву – наводи.

На наше питање зашто баш Херцеговци и Црногорци иду најдаље у причи о јаком родослову, он одговара да људи из тих крајева, иначе, изузетно држе до порекла и истичу га, понекад и преко мере укуса. Показује се да своје порекло неретко и измишљају.

Брђани наших простора су били познати по маштовитости и слободном времену.

- Пошто су живели прилично изоловано, да би себи дали на важности користили су се маштом типа, важни смо или смо бар некада били важни и то је последица цветања генеолошке маште, тај прастари људски порив да ако у неком времену живиш славно, ствараш мит о прошлости и златном времену. A онда, људи су у цркви чули да је некад постојало српско царство и тако лако креће прича како су сви они некада били племићи – прича Дамњановић.

Када је реч о прошлости Срба са територије БиХ, она указује на то да би они који су се селили на западне рубове, Лику и тадашњу област хрватске војне границе, могли да се о прецима обавесте понекад и до три века уназад.

- Рецимо српски род Рајачића је пореклом из Босне у 17. веку је отишао у Лику и од њих потиче карловачки митрополит и патријарх Рајачић, познат из 19. века по пресудном утицају на проглашење српске Војводине - прича он.

Међу данашњим генерацијама које се хвале биографијом нађу се скромнији, којима је довољно грађанско порекло.

- Не изненађујте се ако чујете неког да му је прабака свирала клавир у 19. веку. Чак била дворска дама. Или, чукундеда угледни трговац, са пријатељима у европским престоницама. То већ није нешто што одмах треба одбацити. Део њих заслужује подсмех, а познаћете их, јер пренападно истичу порекло и представљају га као једину своју легитимацију - каже.

Јер, Дамњановић је био у прилици да упозна људе који заиста имају за претке познате историјске личности, а да то нису ни поменули, већ је случајно сазнавао када је ћаскање већ поодмакло.

Лажни потомци

Људи презимена Обреновић нису потомци кнеза Милоша и владара Михаила Обреновића, пошто историјски подаци показују да је род те династије угашен.

- Реч је обновљеном презимену, односно патрониму изведеном из имена Обрен, по деди или прадеди. Ретко по некој баби Обренији, јер патријархална култура избегава презимена по женским прецима – каже Дамњановић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.