Срб: Овдје човјек мора бити чвршћи VIDEO

И на тај начин, људи овдје покушавају обновити своју механизацију, и бавити се пољопривредом и сточарством. Од тога се живи у овом крају.” Тако причу почиње Небојша Рађеновић, из Доњег Срба. Небојша је замјеник начелника општине Грачац, којој Срб  припада. Каже нам да би се у овом дијелу Хрватске јако тешко живјело да нема подстицаја. То су средства гдје држава обезбиједи 15°% а остало долази из Европских фондова. “То задржава људе на овом простору!” појашњава нам Рађеновић.

Све би било још теже да нема активне улоге изабраних представника Срба, вели Рађеновић, напомињући да они помажу у свему, од писања пројеката до борбе да се реализују важни комунални пројекти на овом простору. Тако данас Срб преживљава, каже Рађеновић подсјећајући, са сјетом на лицу, да се овдје некада баш лијепо живјело. Биле су фабрике, људи су били задовољни,  сада је нешто сасвим друго, и економска криза и политичка, а на крају је све докусурила пандемија вируса корона.

“До сада је било лоше, а сада је још лошије након ове короне. Једноставно, све је заустављено,” вели Небојша Рађеновић којег смо на крају упитали може ли млад човјек данас у Србу пристојно живјети, може ли саставити крај с крајем?

“Ух тешко питање! Ово је јако тешко питање. Може, али мора радити дан ноћ. Засукати рукаве.. Нема празника, нема суботе, нема недјеље. Нема ништа.” каже Рађеновић

Нема суботе, нема недјеље, нема довољно ни народа. И још понечега нема у Србу. А било је. Кроз стихове збори Милан Ићин Растовић.

“Срб је мала варошица између планина, за нас његове становнике, најљепша долина, На истоку Међеђак, на западу Ајдеровац, Урљај на југу, а Заклопац на сјеверу. То су наше планине од давнина, са њих пуца поглед, напросто милина. А у тим долинама крумпијера је било родних али и шљива благородних. У три мале творнице жагор и смијех се шири, а сад тим зидинама само вјетар пири. Банка, пошта, здравствена и хотел категорије Б, ма било је људи моји све. А сада за папира парче кад ти затреба, за град Грачац превоз ти треба. Ту је мој ђед а и прађед поника, да и ја свог сина учим да ми је мајка Лика. Ја се надам да ће доћи и тај дан, да ће мој син довести свога сина на наш праг, па да и он заволи то мало Личко мјесто, што Срб се зове а спомене га често.”

Срб може боље. Каже нам то Жељко Рашуо. Он се бави се приватним бизнисом. Не жали се, али понавља да би се у Србу морало живјети боље. Јер, ово је прелијеп крај. Богом је дан за све, Посебно за туризам, каже Жељко Рашуо, истичући да је можда највећи проблем граница у Личкој Калдрми, према Мартин Броду. Требало би ју отворити за све. Посебно за туристе,” збори Рашуо.

“Народу овом овдје је потребна подршка, народу је доста политике.” вели наш саговорник Вјерује Жељко да млад човјек ипак овдје има преспективу:

“Има млад човјек овдје будућност. Само мора бити мало чвршћи, тврђи, Ја вјерујем у младе људе и они ми дају снагу.” Ставља тачку на још једну причу Личку, Жељко Рашуо из Срба, стежући нам руке и захваливши што смо и у Срб, Путоказима вођени, коначно дошли, преноси ЕЛТА ТВ.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.