Спорт и читање изумиру због видео-игрица

М. Чигоја, М. Миљић
Спорт и читање изумиру због видео-игрица

Трчање за лоптом, гледање цртаних филмова, игре на отвореном, којима су се дјеца донедавно свакодневно занимала више скоро и да не постоје. У заборав их данас све више потискују видео-игрице, које су постале незаобилазни дио дјечије свакодневице.

Малишани, али и тинејџери, данас све више времена проводе уз телевизију, игрице и рачунар, па се неријетко јавља и зависност, чије су посљедице гојазност, крива кичма, асоцијалност, неријетко и агресивност. Све је више студија које говоре о манама и недостацима видео-игрица.

Насиље у видео-игрицама

Многа истраживања која су обавили свјетски психолози указују на то да играње насилних видео-игрица, чак само 20 минута, десензибилизује људе када је у питању стварно насиље.

Према истраживањима, учесници који играју насилне видео-игрице послије 20 минута имају слабије физиолошке реакције на приказе стварних случајева насиља. У истраживању се наводи да слабија физиолошка реакција значи да се особа мање емоционално узнемири када гледа стварну бруталност.

Психолог Aлександар Милић каже да разне игрице, као и остали садржаји на рачунару, лакше окупирају пажњу дјеце од читања или бављења сликањем и спортом, односно од активности које траже и физичко и психофизичко ангажовање.

- Пажњу малишана највише окупирају игрице динамичног садржаја. Некада су те игре финог, занимљивог садржаја и развијају психофизичке способности код дјеце, док са друге стране игрице могу да подстакну оно најгоре, насиље - рекао је Милић. Он је нагласио да видео-игрице никада не треба да се препусте слободном избору дјеце, нити дјеца треба да одређују колико ће дуго да их играју.

- Aко родитељи то малишанима дозволе, они ће у потпуности занемарити неке друге активности, од којих имају већу корист - истакао је Милић и додао да никако не треба дозволити да дјеца буду једнострано окупирана, јер ће она на тај начин занемарити велики број активности које доприносе психофизичком развоју.

Дјеца све касније почињу да читају

Истраживање тима стручњака из Шведске, СAД, Мађарске и Италије показало је да дјечаци читају све мање и лошије због играња компјутерских игрица и запостављају класичне књиге.

Утврђено је да читање иде боље дјеци у мање развијеним срединама, јер је мања вјероватноћа да породица има рачунар.

Према овом истраживању, дјечаци су много више назадовали у читању него дјевојчице, јер они више времена проводе играјући компјутерске игрице. Вјештина читања све је лошија откако су рачунари у широкој употреби, а дјеца у њима виде врхунац забаве, због чега интересовање за читање опада.

Према Милићевим ријечима, улога свих оних који раде са дјецом треба да се заснива не на забрани играња игрица, већ на објашњењу да поред бављења разним игрицама треба да проводе вријеме и учећи и бавећи се спортом.

- Малишане и у једном и у другом смјеру треба да усмјеравају не само родитељи већ и учитељи током наставе и организовањем часова, који ће бити посвећени само ономе што је корисно за њих. Дјецу треба усмјерити да одређено вријеме проводе пред екраном, да имају одређено вријеме за играње игрица, учење и бављење спортом. На тај начин њихово вријеме ће бити искоришћено на најбољи могући начин - рекао је Милић.

Он је нагласио да никако не треба препустити дјеци да немају обавеза које ће их усмјерити у правом смјеру.

Зависност од игрица

Стручњаци истичу да је тешко схватити зашто су дјеци игрице толико интересантне, те додају да је највећи разлог зависности од игрица то што су оне веома стимулативне и што пружају дјеци нови изазов, те брзо преузимају њихову пажњу.

Стручњаци додају да је други разлог зависности од игрица тај што оне нуде стварне могућности за рјешавање загонетки, стратешко и критичко размишљање. Они истичу да су дјеца по природи такмичарски расположена и да се воле доказивати у играма и спортским такмичењима.

- Проблем настаје када видео-игрице у потпуности засјењују све њихове друге потребе и задатке, као што су дружење с вршњацима у реалном простору, учење, боравак на отвореном, па чак и узимање хране, хигијена или спавање - истичу они.

За и против игрица

Видео-игрице данас нуде веома реалистична искуства, а с обзиром на растући број дјеце која их користе за забаву, неопходно је знати како и колико поруке о насиљу и предрасудама у овим игрицама утичу на младе. Према неким студијама, играње видео-игрица може побољшати дјечије визуелне вјештине, као и вјештине у вези са простором, сликама и компјутерску писменост. Осим тога, оне могу да имају и позитиван утицај на оцјене у школи.

Међутим, с друге стране евидентан је и однос између играња видео-игрица и нездравих резултата по дјецу, попут изолације и самоће, претилости, предрасуда и појачаног агресивног понашања. У сваком случају, јединствена интерактивна карактеристика видео-игрица више утиче на понашање дјеце него традиционални медији.

Према истраживањима, у посљедњих пет година дошло је до знатног пораста играња видео-игрица, поготово на мобилним телефонима и путем интернета.

Дјеца у једном дану знају да проведу више од једног сата играјући игрице у односу на 26 минута дневно, колико су трошили 1999. године. Међутим, оно што највише забрињава су врсте игрица којима се дјеца забављају.

Социолог Биљана Милошевић каже да свакако у данашње вријеме малишани превише времена проводе за рачунаром, гдје углавном четују са својим другарима путем разних друштвених мрежа или играњем игрица.

- Играње игрица свакако има више мана, него предности. Развијање сазнајних и логичких способности су предности играња игрица, док се недостаци односе на оштећење вида, кичме и зглобова, али и изолацију малишана и повлачење у затворен простор - рекла је Милошевићева.

Она је нагласила да се са све већом посвећеношћу игрању игрица малишани изолују од својих вршњака и повлаче од свих активности које би требало да прате.

Милошевићева је нагласила да су и родитељи у данашње вријеме све више заузети, те мало пажње посвећују дјеци, због чега они и проводе све више времена играјући разне игрице.

Одрасли

У Aмерици су од игрица подједнако зависни како малишани тако и одрасли. Aмериканци имају већи број специјалних комуна и установа за лијечење болести нових технологија.

Болест 21. вијека

Стручњаци упозоравају да су интернет, видео-игрице и рачунари нове "болести зависности" 21. вијека, те да упркос бројним могућностима и предностима које има рачунар у данашњем друштву, све више људи постаје "зависно" од рачунарских апликација.

Стручњаци додају да је скоро током пола године један малишан добио од 15 до 20 килограма на тежини због играња игрица.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана