Спонзоруша - ново име за најстарији занат на свијету

У Републици Српској све више је дјевојака и жена које добијају атрибут спонзоруше. На Балкану спонзоруше су настале  некако у исто вријеме када је почео да се руши комунизам и да се рађа рани капитализам.

Док су професори, љекари, инжењери и други цијењени грађани почетком деведесетих година изгубили добре плате и највиши друштвени рејтинг, кренули да копају по контејнерима тражећи кору хљеба, њихове кћери и унуке навикле да имају све што им срце пожели, одједном су поставиле нова правила живота, љубави, среће.

Најбржи пут за испуњење дјевојачких снова био је богати спонзор који уз "мерцедес", добру кућу, фирму као статусни симбол мора да има и лијепу младу пратиљу. Проститутка данас има више имена, међу којима је најпопуларније: спонзоруша.

За психологе је најтеже да растумаче шта је појам спонзоруше и колико се он смије и може уопштено посматрати и тумачити. Другим ријечима, спонзоруше у новије вријеме све више губе на рејтингу лаких жена које се налазе на маргини друштва, одбачене као бића која су анатемисана од људи који живе пристојним и часним животом. Aли и ту има разлике, јер жене са села и сиромашне дјевојке називају се "камењарке", док дјевојке из мало бољих кућа имају мало бољи статус у народу.

- Појам спонзоруше увијек се код нас везује за биједнице и сиромашне жене које су побјегле са села у потрази за бољим животом. Можда то јесте некад било тако, али данас је прича другачија. Економска стабилност постала је приоритет живљења, тако да ни родитељи више не осуђују своје кћери због везе са старијим и ожењеним мушкарцем. То је иронија нашег морала, који је ваљда почео да губи на цијени када је сиромаштво закуцало на многа врата. Проститутке су постале наша свакодневица, у којој се неке од њих, зависно од друштвене љествице на коју су успјеле да стигну преко својих спонзора, сматрају успјешним пословним женама - објашњава доктор психологије Мирјана Пејчић.

Она наводи да је као члан USAID-ове женске мреже за заштиту права жена имала прилику да чује од својих колега да се у многим земљама које су прошле процес транзиције десило "морално срозавање" као код нас. Проституција је добила име "ескорт" и "пословна пратња", а жене  које излазе са типовима и по неколико деценија старијих од њих и дају им своје тијело за новац добиле су назив спонзоруше.  

Појавиле су се у моди, естради, филму, музици, банкама, пословним картелима и корпорацијама.... Нема гдје нису ушле пијавице новог доба, које, да иронија буде већа, користе прастару технику завођења која је постојала у старом и развратном Римском царству.

Месалина никад није изашла из моде и спонзоруша је увијек било и биће. Док је оваца, неко мора да их шиша - каже народ. Aли, неријетко младост и неискуство ипак настрадају, па ловац постаје ловина у рукама моћника који не презају ни од чега и третирају своје младе љубавнице као стоку на пијаци. Секс трафикинг или трговина бијелим робљем велики је проблем у БиХ и није више ријеч само о женама које су стигле из Русије, Молдавије, Украјине и других земаља.  

У БиХ је према посљедњим подацима ОЕБС-а за борбу против трговине бијелим робљем забиљежено 38 особа које су жртве секс-трафикинга, од којих је 18 малољетних.

Координатор за борбу против трговине бијелим робљем у БиХ  Самир Ризво навео је податак да је од 2000. године на простору БиХ забиљежено 300 жртава секс-трафикинга, међу којима је велики број жена које су из Републике Српске и Федерације БиХ.

"Случај Дервента" открио је срамно наличје проституције у РС и БиХ. Трагичне махинације које су моћници из Дервенте чинили врбујући за мале паре средњошколке, које су им неколико година пружале сексуалне услуге, шокирала је јавност. Нико није био посебно изненађен због тога што се малољетнице продају за паре локалним моћницима и криминалцима, јер народ је углавном коментарисао: "То није ништа ново и да дјеца то одавно раде". Шок је настао више због тога што су имена моћника из Дервенте јавно објављена као срамота која ће их пратити док су живи - јер уцјењивали су дјевојке које им по годинама могу бити кћерке и унуке.

Најбољи приказ спонзоруше код Срба дала је књижевница Исидора Бјелица, која је у свом несуђеном сценарију о српској краљици Драги Машин описала стил мудре српске срачунате жене која зна како уловити млађег од себе и то још краља Србије. Надаље, Бјелица је у својим ексцентричним изјавама вољела да каже како она не мора "да буде лепа, јер је паметна, али да је ипак лепо бити Јелена Карлеуша, Наташа Беквалац и остале певаљке које су преко српских бизнисмена постале националне хероине".    

- Aнин теријеб ће платити стан, Aнин теријеб нам је купио кола, платио моје лијечење, платио струју - поносно говори мајка једне Бањолучанке Aне. Aнин теријеб за којег мајка неће или не жели да зна име је средовјечни мушкарац који је спонзор ове породице 10 година, али није се развео од супруге и дјелимично је остварио дио снова своје лијепе спонзоруше. 

Према званичним подацима МУП-а, у Београду је регистровано око хиљаду проститутки чији рад надгледа 171 макро и 51 "мадам". Незванично, у пријестоници ординира око двије и по хиљаде продавачица љубави, а процењује се да их у Србији има између пет и десет хиљада.

Према доступним подацима, на седам пунољетних проститутки долази једна малољетница, док годишњи обрт на домаћим пијацама секса, кажу упућени, премашује шест милиона евра.

Како показује историја, али и најновији трендови, проституција није само најстарији, већ је и тржишно најприлагодљивији занат. Београдска пијаца секса најсликовитији је примјер за то. До прије само пет година главни извори зараде биле су агенције за пратњу, чији је главни макро, испоставило се, био начелник Одјељења за јавни ред и мир београдског СУП-а, у чијој је надлежности и проституција.

Ухапшен је по избијању афере, агенције су затворене, али су процвјетали нови мирисни цвјетови намијењени мушком уживању – салони за масажу. Телефонски хот-лајн излази из моде, замијениле су га живе ТВ слике и емисије, у којима обнажене и раскалашне даме са тамним наочарима и перикама уживо разговарају и мастурбирају са својим од узбуђења задиханим саговорницима. Оно што би се могло назвати класиком заната и даље опстаје – улична проституција и проституција високог нивоа. Између прве, сиротињске и друге, елитне и изузетно скупе, смјестила се жилава хотелска проституција, у којој је услуга по систему – кол’ко пара, тол’ко музике.

Уличне проститутке по правилу долазе из најсиромашнијих друштвених слојева, а такви су им и клијенти – прљави, мусави и плитког yепа. На улици се може купити услуга и дјевојчице од 14 до 15 година и трудница и баке од 60 година, која се читав живот бави овим послом. Хотелске услуге крећу се између 100 и 150 евра за једносатну сеансу, а проститутке новац дијеле са рецепционером и возачем који довози и враћа клијента. A елита, како јој и доликује, папрено плаћа секс. Суме иду и до 2.000 евра за ноћ. Те даме које су се попеле на сам трон професије најчешће имају сталне и малобројне клијенте који их воде и на пословне вечере и путовања, али и на одморе по бјелосвјетским љетовалиштима. Уз трошкове боравка додатно плаћају и сваки "радни дан" проститутке, а уобичајена дневница је од 500 до 1.000 евра.

Један од првих истраживача феномена проституције у Србији, социолог Драган Радуловић, у својим радовима описао је миље из којег се множе продавачице љубави. У посао продаје сопственог тијела улазе са само једним мотивом – а то је новац.

Подаци које је годинама сакупљао показују да је ријеч о дјевојкама из сиромашних, конфликтних породица у којима нису оствариле присност ни са једним од родитеља. Многе од њих доживјеле су силовање или други вид злостављања у дјетињству. A са жељом да постану "инстант богаташице" по правилу не виде ништа лоше јер су то модели које им нуде мас-медији. Због тога лако и гутају мамац новинских огласа који нуде добру зараду за послове фотомодела, масерки, бебиситерки – што је најчешћи начин врбовања свјежих женских тијела за пијацу секса.

Истраживања показују да су проститутке у Србији најчешће дјевојке и жене између 18 и 35 година, већином са села или из радничких породица. Трећина њих има само основно образовање, а двије од десет проститутки су студенткиње.

Но, сан о благостању и богатству преко ноћи у збиљи је бруталан. Полно преносиве болести и емотивна отупјелост само су дио онога што највећи број проститутки доживљава. За макрое оне су само живо месо у њиховом власништву са којим могу да раде шта им је воља. Силовања се подразумијевају, као и батине за непослушне или за оне које желе да изађу из зачараног круга. Да би "прогутале" клијенте свих фела, година и перверзних жеља, често се допингују наркотицима. И на прсте једне руке могу се избројати проститутке које су потражиле помоћ од стручних институција.

На контроверзно питање – јесу ли спонзоруше проститутке, нема једноставног одговора. Оне се и уклапају и не уклапају у портрет класичних продавачица сексуалних услуга, а и њихов социјални и психолошки профил је специфичан.

– Спонзоруше су феномен за себе. Социјални, јер извире и увире у друштвене околности, а психолошки, јер не зависи од економског статуса дјевојке, већ од психолошких карактеристика личности и породичног, по правилу дисфункционалног окружења –каже Весна Брзев-Ћурчић, психолог и руководилац Експертске групе за превенцију злостављања и занемаривања младих Министарства здравља Србије.

*************

Најбржи пут за испуњење дјевојачких снова био је богати спонзор

*************

Проститутке у Србији најчешће дјевојке и жене између 18 и 35 година

*************

Спонзоруше најчешће из сиромашних породица

*************

Ријеткост да затраже стручну помоћ

************* 

На пијаци секса

Класична мушка проституција у Србији готово да не постоји, а овдашњи мушкарци за сексуалну забаву љепшег пола доживјели су трансформацију. Некадашње жиголо момке са Јадранске ривијере и оне по којима смо били познати у Француској седамдесетих година прошлог вијека замијенила је генерација такозваних спонзораца. То су скоцкани, набилдани момци у фирмираним одијелима, са најновијим моделом мобилног телефона у рукама, обавијени мирисним парфемима. Ови мушкарци су вјешти и шармантни ловци на "добру прилику" у сукњи. Њихова клијентела су добро ситуиране, неудате жене у вјечним тридесетим годинама и незадовољне  жене богатих мужева. 

Вртоглава зарада

Процјене стручњака говоре да се у читавом свијету у мрежи трговаца људима налази између 700.000 и два милиона махом жена и дјеце, а према доступним подацима CIA, око 27 милиона људи налази се у неком од облика  "ропског положаја". Жртве су, такође, жене и дјеца и то у око  80 одсто случајева. Половина од тога су малољетници. Организованом криминал у Европи и трговина људима доноси годишњу добит од 13 милијарди евра, од којих седам милиона потиче од проституције. Од укупног броја евидентираних жртава трафикинга 70 одсто је повезано са проституцијом, а свака друга жртва била је малољетна. На глобалном нивоу, сексуална експлоатација доноси профит организаторима који премашује 60 милијарди долара.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.