Спона миграната и људи из система опасна пријетња

Кроз БиХ је само током посљедње двије године прошло неколико десетина хиљада илегалних миграната, махом из Пакистана, Сирије, Ирака, Ирана и Алжира. Дио је успио да се пробије пређе границу између Хрватске у БиХ те да се дочека крајњег циља, а то је тло ЕУ, дио је остао заробљен у БиХ, а велики број путује или се тек спрема да крене добро знаном рутом која поново води ка БиХ. Неки су, на том, путу, имају и помоћ пријатеља.

Писма и пречице

Све чешћи покушаји илегалних миграната да се преко територије БиХ домогну земаља ЕУ подигли су на виши степен контроле приликом овјере позивних писама за странце из високоризичних земаља, а под посебном лупом су годинама управо туристичке визе. Ипак, Служба за послове са странцима БиХ посљедњих година упозорава да многи странци покушавају да злоупотребе позивна писма те да на превару уђу у БиХ.

Служба годишње заприми више хиљада захтјева за овјеру позивних писама, а велики број буде на крају одбијен због откривања незаконитих покушаја миграција.

Разоткривени су многи покушаји страних држављана да пријављивањем на спортска такмичења, културне догађаје, пословне конференције, сајмове и упознавањем држављана БиХ путем друштвених мрежа испослују овјере позивних писама на основу којих би поднијели захтјеве за издавање виза, дошли у БиХ и покушали илегално отићи према земљама западне Европе.

Нека писма су одбијана и због сумњи у могућност незаконитих миграција јер је утврђено да позивалац не располаже подацима о лицима која позива, већ се ради о другом интересу. Одбијани су и захтјеви за овјеру позивних писама за држављане који гравитирају из ратних подручја због сумње у злоупотребу легалног уласка у БиХ и илегалног изласка из државе ради прикључења мигрантским токовима и одласка према земљама ЕУ ради тражења азила.

Слична ситуација била је и прошле године. Служба је открила одређене злоупотребе виза на основу раније издатих позивних писама за доласке у БиХ на основу образовања, издате радне дозволе, дипломатских нота и тако.  

- Поступајући по захтјевима дипломатско - конзуларних представништава и Граничне полиције БиХ у поступцима издавања визе провјерени су подаци за 50.081 лице. У неким случајевима изразили смо сумњу да би се могло радити о нерегуларним миграцијама, због чега су обављене додатне провјере. На крају визе нису издате за 797 лица од стране ДКП-а у свијету - истакли су у Служби за послове са странцима БиХ основу података које су имали за прошлу годину.

Такве информације имају и у Граничној полицији. Начелник кабинета у тој институцији Радиша Самарџија каже да је борба против миграната стални и свакодневни задатак.  

- Поред лажних виза које су откривене протеклих дана нису ријетки ни случајеви да мигранти приликом уласка имају фалсификоване пасоше неке друге земље. Међутим, брзо то откривамо јер имамо савремену опрему  - рекао је Самарџија.  

Он је нагласио да након уласка у БиХ мигранти настављају даље углавном према Уско-санском кантону у Федерацији БиХ те након тога жеља им је да уђу у  Хрватске те других земаља ЕУ.

- БиХ је за њих транзитна земља преко које покушавају да дођу до земаља ЕУ. Шумским путевима и стазама од Унско-санског кантона покушавају да уђу у Хрватску. Неки успију да пређу, неки не - рекао је Самарџија и додао да нису ријетки случајеви кријумчарења миграната преко Дрине из  Србије у БиХ.

Пакистанске визе

Посљедњи случај који је подигао велику прашину на домаћој политичкој и јавној сцени је информација да је амбасадор БиХ у Пакистан Сакиб Форић издао 3.000 лажних  виза лицима из Пакистана и Ирака, мимо процедура, а који су се водили као туристи.  

Према неким непотврђеним наводима, провјерава се да ли је било оваквих случајева и у другим амбасадама те да ли су још неки држављанима на овај начин “купили” карту за улазак у БиХ, а озбиљност цијелог случаја, када је у питању пакистанска група, потврђује и то да се у цијелу причу укључило и Тужилаштво БиХ које је отворило истрагу о издавању лажних виза БиХ особама високог миграцијског ризика.

Саслушано је, према неким информацијама, неколико особа због афере која је потресла БиХ, а међу њима је био и бивши министар иностраних послова БиХ Игор Црнадак. 

Да то није изолован случај, потврдило се свега неколико дана касније, када је Тужилаштво БиХ подигло је једну оптужницу за организовање групе или удружења за кријумчарење миграната, ухапшених у операцији “Камерун”.

У оптужници се наводи, да су оптужени кријумчареним мигрантима, визе прибавили у дипломатском конзуларном представништву БиХ у Египту, под кринком намјере посјете БиХ ради вјерског туризма.

По доласку у БиХ, организовали су им чак и смјештај на подручју Коњица, те покушали организовати њихов одлазак из БиХ копненим и ваздушним путем, уручивши им пасоше Француске и Италије, које су гласиле на друге особе.

Сличан случај је забиљежен и прошле године када су дипломате из БиХ, из  амбасаде у Аману у Јордану за 1.000 евра продавали визе мигрантима. То је откривено када је полиција на аеродрому у Сарајеву провјеравала 50 Ирачана који су стигли редовним летом из Истанбула. Сви су у пасошима имали уредне туристичке визе за БиХ, али је додатним провјерама утврђено да нико од њих нема одговор на питање што заправо планира радити у БиХ и какви су им планови. Додатним провјерама које су спровели Гранична полиција и Тужилаштво БиХ откривено је да је амбасада у Аману раније издали још 200 виза за држављане Ирака.

Стручњак за безбједност Слободан Жупљанин упозорио је у разговору за “Глас Српске” да нове околности и чињенице с правом уносе немир међу јер је безбједност на све већем испиту, нагласивши да више није питање да ли су се власти у БиХ снашле у овој кризи, него да ли то и желе. Још је у ратним годинама, подсјетио је, било великих неконтролисаних улазака у БиХ те да су у тим групама били и џихад ратници који су се борили на страни Армије БиХ.

- И тада су улазили илегално, а након тога су добили нека држављанства. У посљедњим годинама, када се БиХ суочава са неконтролисаним уласком из страних земаља, посебно са подручја на којима се воде борбена дејства, појачан је прилив илегалних избјеглица, а БиХ, намјерно или ненамјерно, нема одговор како да се избори са тим. Не само што су мигранти долазили и илегално улазили, један дио, попут пакистанске групе, ушао је на основу лажних виза добијених од представника БиХ у иностранству - рекао је он.

Иако мигранти истичу да бјеже из матичних земаља због економских прилика, наглашава да се то не види баш на терену.

- Имају свега код себе, од новца до скупих мобилних телефона, али не и документа којим могу да докажу идентитет. Потпуно је извјесно и да је дио представника БиХ имао улоге у сву томе - рекао је  Жупљанин.

Томе се, како је подвукао, мора стати у крај, а БиХ се окренути ка рјешавању тог проблема, а не да спречава излазак миграната из земље и тиме доводи до бројних ризика. 

- Још не видимо спремност и вољу да се тако понаша, а времена је све мање - истакао је Жупљанин. 

На видјело излази спона између миграната и људи из домаћег система.

- Не можемо поуздано да кажемо ко је све у то уплетен, али је сигурно да је било нечијег интереса. Ни међународна заједница и ЕУ нису много помогли. Дају новац за рјешавање мигрантске кризе, али не желе мигранте на својој територији. Постојала је прича да им је ЕУ крајња дестинација, али до тамо су могли и другим путевима. Због чега су масовно изабрани ову преко БиХ, посебно јер су у другим земљама могли да имају далеко боље услове боравка... Волио би да нисам у праву да је све дио унапријед припремљеног плана јер посљедице могу бити несагледиве - упитао је Жупљанин.

Потрошени милиони

Последњи пресјек стања у области миграција у БиХ за април 2020. године је показао да су у прва четири мјесеца ове године евидентирана укупно 4.572 незаконита мигранта, што је мање за 24 одсто у односу на исти период лани, када су пријављена 6.034 мигранта. Највише незаконитих миграната је поријеклом из Пакистана (27,4 одсто) и Авганистана (24,1 одсто).  Намјеру за подношење захтјева за азил исказало је 4.247 особа, од чега је 78 особа поднијело захтјев за азил.

У прва четири мјесеца ове године је, према подацима из Савјета министара БиХ, из ИПА пројекта “Посебне мјере за подршку одговору на избјегличку и мигрантску ситуацију у БиХ” реализирано 8,69 милиона евра, од чега у априлу 2,15 милион.

Нови апел

Радиша Самарџија је нагласио и да им у борби против мигрантске кризе у БиХ тренутно недостаје више од 1.000 службеника.

- На адресу Савјета министара БиХ упутили смо апел да нам одобре да запослимо још полицајаца. Надам се да ће бити уважен тако би могли да одговоримо на ову кризу  - навео је Самарџија и додао да им помоћ пружају и остале безбједносне агенције у БиХ.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.