Спирала глади и даље се окреће

приредио: Миленко Киндл
Спирала глади и даље се окреће

Дадаб на сјеверу Кеније је највећи избјеглички центар на свијету.

Тамо сваког дана у просјеку пристиже између хиљаду и двије хиљаде избјеглица из Сомалије. Бјеже од глади и из земље, државе која то заправо и није.

- На југу Сомалије је ситуација толико тешка и непрегледна да је чак и за нас опасно да одемо тамо. За то су криви побуњеници који шире насиље. Други разлог је суша, због које нема довољно хране. Просо је на примјер главна намирница у Сомалији, а његове цијене су тренутно високе као никад до сад. Људи једноставно немају избора - каже Ралф Зидхоф из хуманитарне организације Свјетски програм за храну.

Другим ријечима, за катастрофе глади није крива само суша већ и насиље и опасности које спречавају да помоћ из иностранства стигне тамо гдје је потребна. Овако Сомалија остаје сама, препуштена самој себи, а у држави не постоји ни систем власти који би осигуравао безбједност, објавио је Дојче веле.

То потврђује и Михаел Бринтруп, стручњак за пољопривреду из Њемачког института за развојну политику:

- Aмартја Сен, познати привредни стручњак и добитник Нобелове награде, доказао је да у демократским друштвима готово и не постоји глад у смислу да људи од ње умиру. Он је то показао на случају Индије, гдје су људи до 1950. године заиста умирали од глади, али то у међувремену тамо више није случај. Постоји глад, али не у таквим пропорцијама - додаје Бринтруп.

Ситуација каква се тренутно може видјети на Рогу Aфрике, заиста надмашује све. Погођени су милиони, међу њима и безброј дјеце, која када и стигну до Дадаба умиру, јер иза себе већ имају мјесеце гладовања у Сомалији или у Етиопији, која је такође једна од најсиромашнијих земаља на свијету.

У овим земљама не постоје резерве хране, а оно мало чега још и има кошта толико много да себи то нико не може да приушти.

Колико је ситуација страшна и озбиљна, доказују и најновији апели за помоћ од стране побуњеника. На југу Сомалије, гдје је суша посебно велика, помоћ из иностранства у међувремену чак траже и припадници радикално-исламске организације "Aл-Шабаб".

Они су донедавно спречавали долазак хуманитарних организација, али очигледно су и они сами полако на крају снага. О томе свједочи и најновији позив у помоћ портпарола "Aл-Шабаба" Aлија Мохмуда:

- Свака организација која жели помоћи жртвама суше је добродошла - свеједно да ли се ради о некој муслиманској организацији или не. Толико дуго док њихови припадници немају никакве друге скривене циљеве, осим помоћи, ми ћемо им дати нашу подршку - рекао је Мохмуд.

Уједињене нације поздравиле су овај корак, али још увијек се чека на додатне гаранције безбједности.

A у међувремену људи умиру и даље. Како кажу сарадници хуманитарних организација, "заправо је свеједно да ли ће остати у Сомалији и овдје чекати на смрт или ће кренути на пут према Кенији. Тај пут ионако тек мали број успије да преживи".

Ту је још једна застрашујућа чињеница: чак и у безбједним подручјима, као што је избјеглички центар Дадаб, људи немају много шансе за преживљавање и то због једноставног разлога јер - недостаје пара.

Иако је свјетска заједница обећала додатну помоћ, ова средства су до сада била више него скромна и засигурно неће бити довољна за сузбијање тренутне катастрофе.

Ралф Сидхоф из Свјетског програма за храну зато упозорава:

- Наш проблем је сљедећи - да бисмо помогли стотинама хиљада изгладњелих који требају нашу помоћ, потребно нам је за сљедећу половину године још 140 милиона евра. Толико нам недостаје. То значи да су нам владе дале задатак да помогнемо овим људима, али нам нису дали довољно новца.

Хуманитарне организације зато упозоравају да ће се ситуација још више погоршати уколико се ништа не промијени. Нова катастрофа глади је већ на помолу - овога пута у најмлађој афричкој земљи, у Судану, на његовом југу.


Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана