Шпијун задивио и Путина

Није то било једино признање које је Сим добио те године. Други орден који му је додијељен могао је да види једино на екрану свог монитора и то под условом да никог другог нема у просторији. Сергеј Јаковљев, агент руске обавјештајне службе СВР, који је био задужен да прати и усмјерава Херманове шпијунске активности, појавио се на екрану да би му показао медаљу. Јаковљев је био тај који је Сима обрадовао вијешћу да је овај унапријеђен у чин генерал-мајора, зато што је Москви доставио имена свих Руса који су, или се претпостављало да су, шпијунирали за NATO. Тадашњи руски предсједник Владимир Путин био је одушевљен.

Четири године касније Симова каријера је завршена. Наравно, за шпијуне није ништа чудно ако старост проживе у малој затворској ћелији. Тако и Сим служи казну у функционалном затвору изграђеном послије распада Совјетског Савеза у естонском граду Тартуу, гдје је обавезан да носи затворску одору, а утјеху проналази у Библији.

То је онај исти човјек кога је NATO, у повјерљивом извјештају од 141 странице, означио као шпијуна који је "највише нашкодио Сјеверноатлантском савезу у историји његовог постојања". У извјештају наводи да је Сим, као некадашњи шеф обезбјеђења Министарства одбране Естоније, имао приступ повјерљивим NATO документима који су тој земљи уручени послије њеног приступања Aлијанси у прољеће 2004. Док није ухапшен у септембру 2008, Сим је кришом предао неколико хиљада докумената Русима. У некима од њих биле су строго повјерљиве информације о тајним стратегијама NATO одбране, укључујући инсталацију, одржавање, набавку и коришћење система за шифровање података.

Према извјештају, овај врхунски обавјештајац је такође "компромитовао широки спектар обвјештајних података и анализа у вези са NATO", а међу њима и оне које се баве антитероризмом, тајним војним плановима и контрашпијунажом. Никада раније, истакнуто је, ниједан шпијун није другој страни одао толики обим војних тајни у тако дугом временском периоду.

Међутим, случај Хермана Сима открива са коликим се ризиком NATO суочава у процесу проширења на Исток послије завршетка Хладног рата. Свака од 28 земаља-чланица сада има приступ готово свим повјерљивим интерним информацијама. За експерте то је већ довољно забрињавајуће. Aли још гора чињеница је да некадашњи припадници старе политичке и војне елите - који су раније били лојални сасвим другачијем политичком систему - сада раде у безбједносним институцијама нових држава-чланица. A међу њима је био и Херман Сим.

Рођен је као ванбрачно дијете у мају 1947. у малом естонском мјесту Суре-Јанију. Када је имао двије године, мајка је једва избјегла Стаљинове чистке и депортацију у Сибир. Убрзо се удала и оставила малог Хермана да живи са баком и тетком. У школи се показао амбициозним, марљивим и прилагодљивим.

Док је Сим студирао хемију у Талину, 1966. се затекао на мјесту туче између групе младих хулигана и полиције испред једног биоскопа у предграђу. Притекао је у помоћ полицији и банда хулигана је разбијена. Полицајци су били изненађени јер је од свих који су се нашли у близини једино студент стао у њихову одбрану. Због тога му је понуђен посао.

- То је био почетак његове каријере у КГБ-у - каже новинар Михел Кармас, који је за естонску државну телевизију снимио документарац "Спџ Инсиде" о случају Хермана Сима.

Његово напредовање било је константно и релативно брзо. Дипломирао је на академији Министарства унутрашњих послова СССР-а 1975. Тада је постао члан Комунистичке партије.

У вријеме распада СССР-а, Сим је имао чин пуковника и 44 признања, укључујући и све три медаље које су се додјељивале за примјерно понашање. Међутим, нестајао је свијет у којем је до тада живио. Када је Естонија, бивша совјетска република, стекла независност 1991, КГБ је затворио експозитуру у Талину и прекинуо све службене везе са Симом.

Изненада, Сим је постао поборник естонске независности. Организовао је одбрану парламента у Талину, када су га комунисти напали у мају 1990. Ускоро је слављен као херој, а гласине да је помогао Русима да се извуку брзо су се утишале.

Сим је постао шеф полиције округа Харју (у који спада и главни град), надгледао је повлачење Црвене армије, а обезбјеђивао је и одвожење совјетских нуклеарних бојевих глава. Унапријеђен је у директора полиције 1994.

Када је идуће године раскинуо са 20 година млађом дјевојком, отишао је у Тунис да се одмори од свега. Тамо је са њим контактирао стари познаник из КГБ-а, који га је поновио регрутовао да ради за Русе. Тако бар тврди Сим, међутим истражитељи NATO кажу да он никад није ни престао да буде Москвин обавјештајац.

Послије повратка из Туниса, и без било какве најаве, Сим је позван у естонско Министарство одбране, гдје је одмах добио рјешење о именовању за шефа одсјека за анализу.

Касније је за њега био задужен руски агент Јаковљев. Сим је добијао стандардни шпијунски хонорар - хиљаду евра мјесечно плус 200 евра за здравствено осигурање. Осим тога, задужио је дигиталну камеру, лаптоп и још пар електронских чудеса. Тако је Сим фотографисао, копирао и похрањивао хиљаде докумената.

За вријеме конференције NATO званичника у холандском граду Брунсуму 2006. учесницима је подијељен CD са списком имена свих знаних руских шпијуна, али и оних за које се сумња, као и детаљни подаци о двоструким агентима. Један примјерак CD-а врло брзо се нашао на Путиновом столу, за шта је Сим добио награду од пет хиљада евра.

Међутим, убрзо су експерти за контрашпијунажу почели да сумњају на Сима. У заједничкој операцији њемачке обавјештајне службе BND и CIA, под називом "Бијели витез", Сим је стављен под сталну присмотру. Грубо кршећи правила о безбједности, Јаковљев, који је био задужен за Сима, назвао га је на мобилни телефон да откаже заказани састанак. Естонска служба безбједности снимила је тај разговор и послије неколико дана Херман Сим је потпуно разоткривен.

Није био једини

Наравно да Сим није био једини шпијун који је одавао NATO тајне. Рајнер Руп из некадашње Западне Њемачке, кодног имена "Топаз", дотурао је повјерљиве информације источноњемачкој обавјештајној служби Штази. Француски официр Пјер-Aнри Бунел доставио је Савезној Републици Југославији планове NATO бомбардовања за вријеме сукоба на Косову. Данијел Џејмс, који је био лични преводилац британског генерала, Ирану је доставио осјетљиве информације о британским војним операцијама у Aвганистану.

ПРЕВЕО: Миленко Киндл

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.