Шопинг терапија за привредни раст
постала омиљени лијек за притиске које са собом доноси модеран живот.
Свима се с времена на вријеме догоди да купе нешто што им није потребно, али пружа осјећање задовољства, тако да је "шопинг терапија"
За ултрабогате, граница практично више и нема - имућни Кинези недавно су купили три флаше вина "шато лафит" из 1869. године по цијени од преко 200.000 долара за боцу. Ради се искључиво о статусном симболу, пошто га пити неће, јер има укус сирћета.
Aли, треба ли да се стидимо склоности да бацамо паре на мање-више непотребне ствари?
Тврди се да су најбоље ствари у животу - бесплатне. A опет, владе широм свијета послије удара економске кризе позивају грађане да више троше, јер је то једини начин да се поново покрене циклус привредног раста.
Дакле, куповати или не куповати - тешко питање, које је посебно актуелно у предбожићним данима, када у Лондону и другим западним престоницама влада права шопинг-манија.
Козметички хирург Пол Бегли за Би-Би-Си каже да се не стиди своје склоности да троши паре на луксузне предмете - поштено их је зарадио, каже, а тиме помаже и британску економију.
- Кад сједнем за волан мог "астон мартина" изгледам као Бред Пит - могу да пјевам као Мајкл Бубле, и висок сам 1,90. Док сам у том аутомобилу, тако се осјећам. Много радим, поштено плаћам порез и сматрам да сам заслужио ту мрву задовољства. Уз то, осјећам да је моја срећа заразна - када насмијан дођем на посао и сарадницима пожелим добро јутро, и они се одмах орасположе - каже он.
Такво, краткотрајно задовољство највише је што можемо да извучемо из посједовања материјалних добара, сматра психотерапеут Дајан Мекгрегор Хепберн.
- Треба разлучити шта подразумијевамо под срећом - да ли је то краткотрајно усхићење зато што смо сели у "астон мартин" или је срећа нешто друго - осјећање лакоће и испуњења. Aко се осјећате добро у својој кожи, већа је вјероватноћа да ће вас материјална добра усрећити. У супротном, ту празнину је тешко попунити - истакла је она.
Писац Сара Динент подсјећа да модерно потрошачко друштво не дозвољава да будемо дуго срећни.
Материјална добра постају замјена за људски контакт и она нас, каже Хепберн, чине пожељним и вриједним.
Присутно је и погрешно увјерење да је само срећа пожељно осјећање.
- Ми се као друштво бојимо туге. Не желимо никада да будемо тужни, а ако то јесмо, сматрамо да с нама нешто није у реду. У ствари, потребно је да понекад будемо несрећни, да бисмо знали да препознамо радост, да бисмо се осјећали боље. То се не постиже гомилањем материјалних добара, него разумијевањем сопствених осјећања - изјавила је она за Би-Би-Си.
Жеља
Незајажљива жеља за посједовањем нових ствари је дио људске природе, на коју потрошачко друштво и те како рачуна.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
