Слободан Пухалац: Са ЧЕЗ-ом пронаћи рјешење повољно за обје стране

Марина Чигоја
Слободан Пухалац: Са ЧЕЗ-ом пронаћи рјешење повољно за обје стране

До застоја у спровођењу споразума са ЧЕЗ-ом дошло је због неуношења имовине РиТЕ Гацко у заједничко предузеће "Нове електране РС". Тачно је да "Електропривреда РС" није извршила ову уговорну обавезу, јер због тужбе малих акционара, који су тражили поништење одлуке о оснивању заједничког предузећа, прије рјешавања овог спора, није могуће извршити унос имовине и испунити обавезе из уговора.

Обострано понуђено алтернативно рјешење је била докапитализација постојећег РиТЕ Гацко. И то рјешење је у начелу прихваћено, али за сада до споразума није дошло.

Ово је у интервјуу за "Глас Српске" рекао министар индустрије, енергетике и рударства у Влади РС Слободан Пухалац додајући да је озбиљан проблем настао када су дате примједбе на предложену Студију изводљивости.

- Чешки партнер је тражио да обавезе по основу емисије угљен-диоксида падну на терет Владе. Тражио је гаранције за либерализацију тржишта, преограничне капацитете, гаранције које се односе на продају и куповину електричне енергије, ванбилансне обавезе и друга еколошка питања. Ова ситуација може бити ријешена само уз обострано разумијевање и прихватање реалних услова пословања и настојаћемо да са ЧЕЗ-ом на овим принципима пронађемо рјешење повољно за обје стране - казао је Пухалац.

* ГЛAС: Уколико се не постигне договор најавили сте да ће свако тражити своје шансе на арбитражи. Шта то конкретно значи?

ПУХAЛAЦ: Електропривреда РС уз нашу сарадњу, настојаће да, на све начине, са компанијом ЧЕЗ, као великим партнером, превазиђе настале проблеме и крене у реализацију пројекта, наравно, уз максималну заштиту интереса РС. Aко до тога не дође, спремни смо да идемо даље користећи алтернативна рјешења.

* ГЛAС: Најавили сте да ће Влада РС у инвестиције у Гацку ићи са или без ЧЕЗ-а. Имате ли можда већ неких потенцијалних инвеститора?

ПУХAЛAЦ: Aктуелни партнер за пројекат Гацко још увијек је Чешка електропривреда. Aко се не ријеше присутни проблеми, Електропривреда РС је спремна да самостално улаже у развој, превасходно рудника, јер је то тренутно неодложно. Гацко мора ићи у нове инвестиције, јер без њих нема перспективу.

* ГЛAС: Израђени су посебни приватизациони програми за Фабрику мотора специјалне намјене, Фабрику специјалних трансмисија и предузећа "Зрак". Шта ти програми подразумијевају?

ПУХAЛAЦ: Прије свега морамо напоменути да се ради о привредним субјектима који су у тешкој пословној и финансијској ситуацији са нагомиланим обавезама, прије свега према радницима. Посебни приватизациони програми, подразумијевају у основи, продају 49 одсто капитала путем тендера. Капитал би требао бити продат домаћем или страном купцу који ће задржати дјелатност предузећа, те обезбиједити његов опстанак и будући развој. У случају успјешне приватизације тог дијела државног капитала, преостали државни капитал предузећа би могао бити продат, уколико то тржишне прилике покажу оправданим. Основни циљеви као и елементи вредновања понуда омогућавају опстанак предузећа и остваривање предуслова за његов рад, обезбјеђење што вишег нивоа запослености, добијање квалификованог, респектабилног стратешког партнера способног да обезбиједи опстанак и унаприједи пословање предузећа и остварење будућих прихода државе.

* ГЛAС: Има ли заинтересованих потенцијалних стратешких партнера за приватизацију предузећа намјенске производње?

ПУХAЛAЦ: Намјенска индустрија РС има нешто лошију структуру него она у ФБиХ. Наши капацитети су, углавном, окренути ремонтним пословима, а капацитети у ФБиХ су више производни. За предузећа намјенске индустрије предности су у дугогодишњој традицији, искусним кадровима, специфичном цивилном производном програму и квалитету услуга. Ипак, уговор Орла и реномиране канадске компаније Pratt & Whitney, који је резултат двогодишњих преговора и залагања менаџмента, показује да изглед за проналажење стратешког партнера увијек постоји. Да ли ће до реализације доћи зависи прије свега од напора самих предузећа која морају да имају идеју и снагу да ту идеју изнесу.

* ГЛAС: Електроенергетски биланс за 2009. годину је усвојен. Очекујете ли да ће се планови дати кроз биланс испунити?

ПУХAЛAЦ: У посљедњих годину дана Електропривреда је направила значајан напредак кроз добро организовано пословање и планирање. Циљ је да се ниво производње из 2008. године одржи и, по могућности, повећа. Не смијемо заборавити да су термо и хидроелектране у трећој деценији своје експлоатације и да такав систем без нових улагања носи значајне ризике. У односу на прошли период, овогодишњи биланс карактерише напор да се очува производња на постигнутом нивоу и врше припреме за нови инвестициони циклус. Тиме се РС издваја у региону и јасно показује знакове укључивања у савремене токове. Према процјенама и у 2009. години владаће повољни услови на тржишту, јер ће и даље у региону бити присутна потражња за електричном енергијом.

* ГЛAС: Најављена је градња више хидроелектрана у овој години? Који су пројекти приоритети?

ПУХAЛAЦ: У реализацији највише су одмакли пројекти три хидроелектране на ријеци Босни укупне снаге око 40 MW и три ХЕ на ријеци Бистрици укупне снаге око 40 MW . Један број концесионара за мале хидроелектране, такође ће кренути у реализацију. Са Електропривредом Србије и са потенцијалним инвеститорима, Електропривреда РС и Влада су отпочеле активности на реализацији пројеката у горњем току ријеке Дрине. У ситуацији када готово 25 година није изграђен ниједан значајнији енергетски објекат, не можете у будућности очекивати сигуран и стабилан систем. Евидентно је да потенцијал имамо и да он привлачи интерес великих компанија, али који од објеката ће бити приоритет, као и ко би могао да буде стратешки партнер с којим би се кренуло у реализацију, још је рано говорити.

* ГЛAС: Како ће свјетска економска криза утицати на привреду РС?

ПУХAЛAЦ: Нико нема тачну процјену у којој мјери ће криза погодити поједине земље и када ће престати неповољни ефекти. Индустрија РС је већ дуго у тешкој ситуацији која је посљедњих мјесеци додатно усложњена због надолазеће кризе. Извозно оријентисана предузећа ће бити више погођена кризом, а посебно она која своју производњу заснивају на лон-пословима. У односу на земље окружења имамо значајну предност. Два велика капацитета су приватизована у право вријеме и тај новац представља здрав капитал за нови привредни циклус, али га треба паметно искористити на оне пројекте који имају шансу.

* ГЛAС: Како ријешити проблеме у "Електропреносу БиХ"?

ПУХAЛAЦ: Проблеми везани за функционисање "Електропреноса БиХ" су присутни од дана успостављања заједничке компаније. У Преносној компанији БиХ Република Српска учествује са 328 милиона КМ. То је највећи појединачни улог Српске и наша обавеза и дужност је да тај капитал штитимо. Уколико акционари не могу наћи заједничка рјешења која уважавају капитал однос унутар компаније и тиме доводе у питање континуирано обављање преносне дјелатности, идемо ка другом рјешењу које је у пракси познато и примјењиво. Оно значи формирање више преносних компанија. То је пракса у Швајцарској, Aустрији, Њемачкој и другим земљама. Зашто то не би могло да се примијени на нашу праксу?

* ГЛAС: Предвиђена су и нова улагања у Рафинерију у Броду?

ПУХAЛAЦ: Рафинерија данас представља респектабилан капацитет који запошљава око 1200 радника. Само у два мјесеца производње, децембру и јануару, Рафинерија нафте је прерадила 174.262 тона сирове нафте. Производне планове пратиће и улагања у производне капацитете у износу од 126 милиона евра чиме ће се омогућити реконструкцију "Нове линије" по стандардима EVRO-5,6 и повећати капацитет на 4,2 милиона тона прераде сирове нафте. Паралелно са овим, предвиђена су улагања у "Петрол" око четири милиона евра и Рафинерију уља Модрича гдје је у реконструкцију већ уложено готово шест милиона КМ. Сва ова улагања прате запошљавање радника и ангажовања домаћих малих и средњих предузећа која се баве ремонтом, санацијом постројења и другим активностима из области термоенергетике.

Рударство

* ГЛAС: Какво је стање у сектору рударства?

ПУХAЛAЦ: Нажалост, један од сегмената који се, међу првима, нашао на удару кризе је сектор рударства. Свјетска берза метала има своје циклусе раста и пада, али су они нарушени након што је већина прерађивачких капацитета смањила или обуставила своју производњу због кризе. Тешко је рећи када ће поново доћи то потражње и раста цијена. Насупрот томе, рудници угља Станари, Гацко и Угљевик су везани за производњу електричне и топлотне енергије и као такви ће имати позитивне услове за пословање. Не смијемо заборавити ни експлоатацију техничког грађевинског камена који ће своју експанзију имати кроз реализацију најављеног пројекта изградње мреже путева у РС.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана