Школски уџбеници у Републици Српској

Према ријечима учитељице из бањолучке Основне школе “Иво Aндрић” Јелене Ромчевић, основни проблем је што су уџбеници преоптерећени изразима који су неразумљиви за дјецу.

Она је истакла да је примијећено да је је рјечник у књигама знатно изнад могућности узраста којем је намијењен, уз много непознатих ријечи и термина, са дугим и компликованим реченицама.

- Уз то, утврђено је да неке дефиниције и информације нису потпуне или су чак погрешне, књиге “пренатрпане” небитним детаљима. Родитељи су се жалили и на уџбенике из природе, али и из математике, у којима задаци не само да су били тешки, већ и нетачни - рекла је Ромчевићева.

Према њеним ријечима, дјеца у Србији математику уче кроз игру, на примјер тако што боје кугле сладоледа.

- Сматрам да квалитетна настава треба омогућити деци да уживају у томе што уче, да сами истражују, испољавају своја интересовања и таленте. Школа не треба да им буде баук, већ да их учини срећним и прије свега да их привуче новим сазнањима - рекла је Јелена Ромчевић.

Она је додала да се учитељи и наставници труде да сами поједноставе градиво.

- Мислим да су уџбеници из Србије и од издавачке куће “Креативни центар” много бољи од наших. Имају више илустрација, забавних граматика, интересантнијих задатака. На основу наших уџбеника креирамо часове, али их употпуњујемо уџбеницима из Србије, да би дјеци било занимљивије - рекла је Ромчевићева.

Учитељица Душица Илић слаже се да су због богатства илустрација уџбеници “Креативног центра” бољи од ових из којих уче дјеца у Српској.

- Текстови су прилагођени деци, приче су пажљиво одабране, а математика је илустрована. Млађем узрасту је веома важно да имају визуелно поимање, које им остаје дуже у сећању - истакла је Илићева.

Она је додала да је мањкавост уџбеника из којих уче основци то што немају довољно адекватних и занимљивих илустрација, а имају превише дефиниција.

- У једном дечијем часопису су дечаци и девојчице представљени јако грубо, па су се ђаци жалили због тих илустрација - рекла је Илићева.

Она сматра да уџбенике треба кориговати и прилагодити онима којима су намијењени.

Да су основци преоптерећени градивом слаже се и Славица Бундало. Као и многи родитељи из искуства зна да дјеца превише времена проводе учећи преобимно градиво, па им мало остаје за лична интересовања и омиљене ваншколске активности - дружење и спорт.

- Разговарала сам и са другим родитељима који се жале на “небулозе” у уџбеницима, а посебно на тешке задатке из математике. Иако сам завршила вишу школу, многе задатке не могу ријешити. Све то довело је дјецу на погрешан пут. Тако имамо незаинтересоване основце, који због страха бјеже са часова и насиљем се боре против незнања - рекла је Бундало.

Она сматра да ће се резултати данашњег образовања видјети тек за 15 или 20 година, када одрасту генерације које се сада налазе у основним школама и када заузму своје друштвене улоге.

Психолог Aлександар Милић сматра да су поједини уџбеници написани на вишем нивоу, а не за основну школу. Он каже да дјеца треба да посматрањем упознају појмове, а не да их дефинишу.

- Највећи проблем су уџбеници за дјецу нижих разреда основних школа. Примијећено је да се дјеца тешко сналазе са градивом, које није прилагођено њиховом узрасту. Због тога родитељи често имају тешкоће да сами уведу дијете у процес образовања - рекао је Милић.

Он је нагласио да се аутори и рецензенти недовољно упуштају у тежи дио посала, да ниво изражавања прилагоде дјеци.

- То јесте умијеће, али морају познавати и вокабулар дјечији и садржај лекција прилагодити богатству њиховог рјечника, слагању реченица и слично - сматра Милић.

Помоћник директора Педагошког завода Републике Српске Мира Грбић истиче да план и програм према којем дјеца уче у Српској може да се пореди са земљама у окружењу. Међутим, према њеним ријечима, издаваштво је код нас млада привредна грана и још увијек немамо такве људе који би могли бити велики аутори.

- Како доћи до квалитетнијих уџбеника, када немамо професионалне ауторе. У земљама у окружењу постоје људи који се баве само писањем уџбеника за одређени предмет. Ипак, поред свих потешкоћа тврдим да је наш план и програм модернизован и примјерен узрасту ученика - рекла је Грбићева. Она је додала да су уџбеници оптерећени дугим текстовима, које дијете треба да меморише и наглашава да је горућа потреба обука наставника.

- Људи су ти који ће “изгурати” мало лошији програм рада и мало лошији квалитет уџбеника. Суштина наставног процеса је да циљ сваког часа буде примјерен ономе што су дјеца до тада научила из тог предмета њиховим интересовањима и могућностима - рекла је Грбићева.

Према њеним ријечима, уџбеник треба да буде један од извора информација за ученике и наставнике, али је он најчешће једини извор и због тога се, каже, треба борити да буде квалитетан.

- Како ће уџбеник бити коришћен у настави не зависи искључиво од тог уџбеника, већ од стручности, обучености и вјештине наставника да примјери те садржаје потребама дјеце. Добар наставник може и најдосаднији уџбеник да претвори у пјесму, он је кључ свега - рекла је Грбићева.

Она је истакла да сваки час мора бити примјерен дјеци која су у том одјељењу. Садржаји би морали бити поједностављени, али за то је потребно вријеме.

Прилагођавање визуелном опажању, рекао је Милић, је други аспект који може да олакша учење. Односно, “читању” саставног дијела текста, уз помоћ илустрација и других детаља који могу код ученика задржати пажњу.

- Ти детаљи треба да буду тако постављени да дјеца лакше могу рјешавати задатке. И код виших узраста у уџбеницима треба да буде комбинација слике и ријечи, шематских приказа и слично - нагласио је Милић.

Он је додао да је примијећено да се често користи превисок терминолошки стил, иако чак и код дјеце која похађају пете разреде постоји потреба прилагођавања.

- То подразумијева да дијете треба доживјети текст са више чула, а интерпретација наставника може помоћи да лакше запажа и “чита” градиво - истакао је Милић и додао да се наставници држе полунаучног нивоа и дефинисања.

Према његовим ријечима, уџбеник дјеца треба да доживљавају, а терминологија треба да буде комбинована са сликама прилагодљивим дјечијем стваралаштву и цртежима из природе, који су блиски ученицима.

Милић је нагласио да постоји емотивна основа.

- То значи да један текст има сазнајну, емоционалну и вољну компоненту да мотивише ученика. Претешки, неприлагођени текстови су баријера за ученика - рекао је Милић.

Он истиче да обимни текстови представљају препреку приликом савладавања градива и фрустрацију.

- То је један вид трауматизације дјетета пред нечим што је нејасно, тешко и на крају изазива несигурност, страх и сузе. Због тога многи родитељи раде задаћу умјесто дјеце, јер је већи дио текстова неприлагођен малишанима - објаснио је Милић.

На основу истраживања, истакао је Милић, много лакше се памти сликовни материјал, него текстуални, јер се лакше опажа.

- Сликовни остаје дуже у сјећању, јер има боје, облик и динамику. Дијете има далеко вишу комуникацију са тим сликовним материјалом, него са текстуалним - рекао је Милић.

Било који облик разговора, препричавања дјеца уче уз помоћ сликовница, тек послије користе комбинације текстуалног и сликовног, а они старији текстуално.

- Истраживања потврђују да је далеко разумљивије оно што је у слици. То је вишедимензионално приказивање, зато је важна настава у природи, да дијете осјети шта је биљна и животињска заједница. У књигама има све о животињама, али дјеца то не препознају у природи. Наставна средства и дидактички материјали неопходни су због демонстрације. Дијете треба да манипулише не само сликом, него и предметима оног што може да олакша њихов пут до учења, а то је принцип очигледности - рекао је Милић.

Он наглашава да се у основним школама Српске прерано иде ка чињеницама. Почетни садржаји треба да су проткани учењем кроз игру, забаву, креативност, покретљивост, а што мање теоретизовања.

- Свједоци смо да су још увијек уџбеници нижих разреда преоптерећени теоретским приступима. Aко то упоредимо са узрастом виших разреда средње школе, онда ћемо закључити да се тај систем губи у досљедности - рекао је Милић.

То значи, објашњава Милић, да елементарне ствари нисмо утемељили код овог узраста на прилагођен начин. Да смо их оптерећавали теоретским тврдњама, поставкама и чињеницама које они нису схватили и не могу да схвате.

- То је тек на вишим узрастима, гдје треба поступно поставити. Чему онда код планирања наставе служи даљи облик образовања од средње школе и студирање. Теорија се мора поступно по принципу концентричних кругова проширивати - рекао је Милић.

Педагог у бањолучкој Основној школи “Борисав Станковић” Драгана Граонић-Сувајац сматра да на тржишту треба да буде већи избор уџбеника.

- Ученици и наставници треба да се договоре из којих уџбеника им је лакше да уче - рекла је Граонић-Сувајац. 

Куповина страних уџбеника

Мира Грбић сматра да не треба куповати и увозити уџбенике из окружења, који су можда квалитетнији и модернији, али нису прављени за ову средину.

- Aко ми купимо уџбеник који је прављен на примјер према наставном плану и програму у Србији, можемо збунити наше ђаке. У уџбенику српског, односно, матерњег језика тежиште је стављено на екавицу, која није наш дијалект. Тамо се говори о њиховим пјесницима и писцима, и вриједностима које они његују - рекла је Грбићева.

Она је додала да требамо да дефинишемо неку стратегију и нешто по чему ћемо бити препознатљиви.

- Наша дјеца не треба да уче да је њихов ужи завичај нешто што није. Тако их збуњујемо. Требамо их усмјеравати да знају ко су и гдје живе - рекла је Грбићева.

Издавачке куће

У школама Републике Српске користе се књиге Завода за уџбенике и наставна средства Источно Сарајево, док у Федерацији БиХ наставници и учитељи бирају уџбенике осам различитих издавача. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.