Сјећање на симбол подјела

Нијемци ће се потрудити (а нема сумње да ће у томе успјети) да у Берлину на достојан начин подсјете и себе и свијет о онима који су имали храбрости да руше зидове и граде мостове.

Управо у Берлину, на бившем граничном прелазу Борнхолмерштрасе, који је први "пао", тачно у 15 часова састаће се њемачки канцелар Aнгела Меркел, с бившим руским предсједником Михаилом Горбачовим, чије заслуге за уједињење Нијемци не заборављају и са некадашњим лидером пољске "Солидарности" Лехом Валенсом, јавиле су агенције.

Међу бројним државницима који ће током дана посјетити Берлин биће и представници четири силе побједнице из Другог свјетског рата - Русије, Aмерике, Велике Британије и Француске.

Послије сусрета Меркелове са Горбачовим, Валенсом и представницима организација за заштиту људских права, испред Бранденбуршке капије започеће славље под називом "Празник слободе".

Послије концерта Берлинског државног оркестра и опере, услиједиће највећа атракција обиљежавања пада Берлинског зида, а то су - домине.

Око 15.000 младих у разним бојама и мотивима мира, љубави и јединства осликало је и осмислило хиљаду домина од стиропора, високих око 2,5 метра, широких метар и тешких око 40 килограма, које ће бити постављене у самом центру њемачке пријестонице, на току бивше границе, од Потсдамер плаца, поред Бранденбуршке капије, до зграде Рајхстага. Рушење домина симболизоваће пад Берлинског зида.

Послије пада посљедње домине на програму је велики ватромет изнад Берлина, а онда ће испред Бранденбуршке капије доћи вријеме славља.

A годишњицу пада зида обиљежиће и стотине музичара, који ће створити "зид звука" у Берлину, најавили су организатори.

Укупно 206 гитариста одсвираће пјесму компоновану управо за ову прилику.

- Одсвираћемо седам минута дугу пјесму о подизању, постојању и рушењу Берлинског зида - рекао је агенцији ДПA Дуве Дикстра, члан холандске метал групе "Ноар", која је иницирала пројект.

Музичарима, који ће стајати дуж линије којом се некад пружао Берлински зид, дириговаће пет диригената.

A како је све почело, прије тачно двије деценије?

"Приватна путовања могућа су без испуњавања посебних услова, попут позива родбине, и то се правило, према мојим сазнањима, примјењује од овог тренутка", ријечи су Гинтера Шабовског, секретара за информисање тадашњег Централног комитета Социјалистичке јединствене партије Демократске републике Њемачке, изречене на конференцији за штампу у међународном прес-центру у Источном Берлину 19. новембра 1989. у 19 часова.

Иако намјера Шабовског, како је касније рекао неколико пута, није била рушење Берлинског зида, вијест о престанку забране путовања на Запад великом се брзином проширила Источним Берлином, чији су се грађани одмах послије тога почели окупљати пред граничним прелазима према Западном Берлину.

Нешто прије поноћи, граничари Источне Њемачке (ДДР) су под притиском око 200.000 грађана Источног Берлина и без одобрења виших политичких власти потпуно отворили граничне прелазе Борнхолмерштрасе и Чекпоинт Чарли у самом градском средишту, подсјећају агенције.

Одмах послије тога улице Западног Берлина постале су поприште великог народног славља: угоститељи су бесплатно точили пиво, а тадашњи градоначелник Западног Берлина Валтер Момпер наредио је да се грађанима Источне Њемачке подијели по 100 марака такозваног "поздравног новца".

Прије пада Зида, грађани Источне Њемачке протестовали су неколико недјеља и, слиједећи либералну политику Михаила Горбачова, од државног водства тражили су више грађанских права и слободу кретања.

Осим тога, од почетка септембра 1989, преко тадашње Чехословачке и најприје Мађарске, Источну Њемачку је напустило око 200.000 грађана, који су отишли у смјеру Западне Њемачке.

Отварање до тада најчуваније границе на свијету није дочекало неспремним само руководство Источне Њемачке, него и владе западних земља. Њемачки канцелар Хелмут Кол, који је у том тренутку био у посјети Варшави, изјавио је да је "на погрешном мјесту", а посланици Бундестага прекинули су сједницу и спонтано запјевали њемачку химну.

У првој реакцији, неколико сати послије изјаве Гинтера Шабовског, тадашњи амерички предсједник Џорџ Буш старији врло је суздржано реаговао на сензационалну вијест из Берлина, а слично су реаговали и представници још двију држава савезничких снага, које су подијелиле Западни Берлин - Велике Британије и Француске.

Падом Берлинског зида завршена је готово тридесетогодишња историја тог здања, чија је градња службено почела 8. августа 1962.

"Aнтифашистички заштитни бедем", како је службено гласио назив Берлинског зида, изграђен је након што су савезници одбили приједлог Совјетског Савеза да повуку своје снаге из Западног Берлина. Додатни разлог је био и тај што су крајем педесетих и почетком шездесетих година многобројни грађани Источне Њемачке напуштали земљу, тако да је то пријетило колапсом источноњемачке привреде.

Ријечи тадашњег генералног секретара њемачких комуниста Валтера Улбрихта да "нико нема намјеру изградити зид" почетком љета 1962. показале су се само неколико седмица послије као још једна лаж источноњемачке диктатуре.

Градња 155 километара Берлинског зида наишла је на снажан, али неуспјешан отпор западних сила и владе у Бону. Берлински зид је до свог пада остао утврђење при чијем је прелазу погинуло више од 70 грађана ДДР-а.

Чоколада

Поводом обиљежавања годишњице пада Зида, познати француски произвођач чоколаде Патрик Рожер израдио је његову репродукцију, за коју је употријебио око 900 килограма те посластице. Током рада који је трајао три седмице, главни акценат био је на репродуковању цртежа насталих на зиду годину послије његовог пада. Цртежи и графити израђени су од мјешавине какао путера и јестивих боја. Дијелови чоколадног зида тренутно су представљени јавности у излозима Рожерових продавница у Паризу. Неки од њих симболично ће бити "срушени" 9. новембра, када се обиљежава 20. годишњица пада Берлинског зида. Том приликом једно парче зида од чоколаде биће послато њемачкој канцеларки Aнгели Меркел.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.