Сиромаштво руши друштвене норме

Иако се узроци насиља могу потражити у незадовољству због економских и друштвених прилика и неповјерењу према полицији, не треба доносити исхитрене и уопштене закључке, упозоравају британски дневници.

Дневник "Гардијан" пореди најновије нереде са нередима у Брикстону и Токстену 1981. године и указује на сличности са ранијим догађајима. У оба случаја нередима су претходили краљевско вјенчање и економски проблеми, немири су избили на готово истим локацијама, у неким случајевима чак и у истим улицама и карактеришу их сличне појаве, попут крађе одјеће и телевизора, а реакција јавности и политичких кругова је слична.

У неким стварима се, међутим, разликују. Једна од њих, о којој се сада много говори, јесте улога технологије. Током 1981. много се спекулисало о организаторима који су иза кулиса вукли конце. Готово све те сумње, а то је било вријеме прије мобилних телефона, показале су се као неосноване.

Овог пута, међутим, не недостају назнаке о улози друштвених мрежа и апликације за поруке "блекбери месинџер" (ББМ) у координацији неких немира, а било би зачуђујуће да није тако.

Постоји кључна разлика између нереда 1981. и 2011. Прије 30 година у извјештају је закључено да су нереди у Брикстону представљали "експлозију гњева и озлојеђености младих црнаца усмјерених против полиције".

Доказ за такав закључак је био убједљив - прије 30 година понашање лондонске полиције је изазивало забринутост и бијес, понашање полицајаца је често било агресивно, засновано на расним стереотипима и без јасног става о одговорности за дјела.

Било би несмотрено рећи да најновији немири немају никакве везе са погрешним поступцима полиције или лошим људима. Околности у којима је убијен Марк Дуган у Тотенхему, званично реаговање на протесте због његовог убиства и позадина ових догађаја морају се темељно испитати прије доношења коначног закључка.

Aли јасно је да су се десиле крупне промјене, углавном набоље, у лондонској полицији и црначкој заједници у односу на прије 30 година. Обука, понашање, вођство, методе и одговорност полиције су унапријеђени, а и Тотенхем је сада боље мјесто по много чему. Међутим, најновији нереди су све то уназадили деструктивним понашањем.

Дневник "Индипендент", међутим, указује на поступке полиције који су допринијели порасту незадовољства, наводећи да је породица убијеног Дагана морала да чека 36 часова да би видјела тијело, као и да представници полиције нису на адекватан начин одговорили на захтјеве представника заједнице да објасне околности у којима је младић изгубио живот.

Постоји контекст повјерења, пише тај лист, који је у политичком смислу такође наклоњен љевици. У тексту се подсјећа да је послије убиства Жана Шарла де Менезеса у акцији полиције 2005. након терористичких напада у Лондону полиција дозволила да се шире лажне информације да је Бразилац носио широк капут и да је бјежао од полицајаца.

"Индипендент" пише да је реакција локалне заједнице на нереде охрабрујућа, пошто је осуда вандала била готово једнодушна.

Стручњаци оцјењују да су искљученост из друштва и недостатак јавног реда могли да подстакну младе који живе у немаштини да занемаре друштвене норме, оцијенивши да они, пошто немају шта да изгубе, немају разлога да их поштују:

- Многи људи који су умијешани вјероватно долазе из окружења са малим приходима, високом стопом незапослености и многи, ако не и већина, немају будућност - рекао је криминолог и стручњак за младе Џон Питс, преноси "Гардијан".

Нереде су пратили масовна пљачка радњи и чак продаја украдених ствари, а Питс наводи да пљачкаши проналазе начине да оправдају своје акције:

- Они мисле да могу то да рационализују нападом на велике корпорације. Влада осјећање да компаније имају много пара, док их они имају врло мало.

Пол Бегли, социолог на Универзитету у Лидсу, рекао је да је пљачка уобичајена појава када је ријеч о нередима, а да на њене размјере може да утиче више фактора. Према његовим ријечима, раст незапослености је важан не само као катализатор немира, већ због чињенице да у таквој ситуацији има много беспослених људи на улицама док робе за крађу има у изобиљу.

Пљачка је такође мање ризична него учешће у нередима:

- Пљачкање може да обухвати шири слој становништва - дјецу, жене, старије људе - јер не укључује физичко насиље. Нереди ослобађају људе свих кочница, пружају им осјећај слободе да раде оно што обично не би - каже Бегли.

Полиција

Поводом критика да је полиција споро реаговала на насиље и да је морала да учини више да би заштитила радње од пљачкаша, дневник указује и на тежак задатак са којим се суочава полиција. Aко би полиција реаговала без задршке, била би оптужена за претјерано реаговање, а ако би се одлучила да буде уздржанија, као што је то учинила овог викенда, нашла би се на удару критика да није довољно ефикасна.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.