Широка аутономија за немирне регионе Шпаније

На тај начин Шпанија покушава да својим уставним рјешењима одговори - и то за сада са доста успјеха - на изазове и контрадикторности свог насљеђа из ове области, те да захтјевима за аутономију одређених националних покрета и група унутар ње омогући да у оквирима парламентарне монархије постоји седамнаест "република", које имају своје предсједнике, владу и парламенте.

Слободан Пајовић у чланку "Етички проблеми Шпаније и систем аутономних области" истиче како су у Шпанији смањене тензије када је по новом уставу из 1978. формирано 17 аутономних области, чиме је у суштини на дужи рок одложила суочавање са правом на самоопредјељење.

Шпанским уставом из 1931. године утврђен је висок степен аутономије управо за најконфликтније регионе (Каталонија, Баскија и Галиција). Међу ова три национализма - баскијски је изразито сепаратистички.

Баскијски и каталонски национализам постојао је и у прошлом вијеку, на примјер, послије шпанско-америчког рата 1898, када јачају такозвани периферни национализми. Иначе, основи регионализације Шпаније јављају се већ 1833, када се Краљевским декретом утврђује да су провинције основа федерализма.

Раст насиља забиљежен је 1959. у Баскији. Те године је формирана баскијска терористичка организација ЕТA (скраћеница која у преводу значи: "Баскијска отаџбина и слобода") која 1973. убија чак и шпанског предсједника владе Карера Бланка.

Баскијски тероризам озбиљно је угрозио процес шпанске демократизације, јер су постфранкистичке власти морале да превазиђу висок степен неповјерења који је постојао у међународној заједници према мјерама које је предузимао режим Франсиска Франка. То је, нема сумње, у једном периоду индиректно помогло привремено јачање ЕТA. Министарство унутрашњих послова низом међународних и билатералних активности успјело је да постепено изолује ЕТA на националном и међународном плану.

Према баскијским традицијама, Баскија је подијељена на седам традиционалних региона. Четири јужна региона формирају јужну зону (баскијски: Хегоалде) док три сјеверна формирају сјеверну зону (баскијски: Ипарралде). Сјеверна зона административно припада Француској, док јужна зона административно припада Шпанији.

Шпанска Баскија је административно подијељена у два дијела. Први дио чини Баскијска земља, административни регион који захвата регионе Aраба, Гипузкоа и Бискаја. Други дио шпанске Баскије чини Нафароа (шпански: Навара). Ова подјела шпанског дијела Баскије на два дијела је осуђена од стране баскијских националиста, али има подршку становништва у Нафарои.

Оба дијела уживају висок степен аутономије. Здравство, школство, привреда и социјални рад се налазе у надлежности Баскијске земље и Нафарое. За разлику од осталих аутономних региона у Шпанији, ова два региона врше и убирање и администрацију пореза. Баскијска земља такође има у надлежности и властите полицијске снаге.

Јон Хуаристи, бивши припадник ЕТA, данас универзитетски професор у Баскији, аутор је критичке студије о баскијском национализму "Омча меланхолије - Приче о баскијским националистима".

- Ми смо, као дјеца националиста, код куће слушали приче како је баскијски народ изгубио некакво златно доба, али нико није знао тачно да нам каже у чему се оно састојало. Послије много година схватили смо да оно, заправо, никада није постојало - истиче Хуаристи.

Према његовим ријечима, прича коју испреда националистички дискурс неисцрпни је слијед пораза. Баскијски национализам, тврди Хуаристи, зна веома добро да је неопходно изгубити да би се побиједило, одржавати живом увреду да би жртва генерација које долазе била политички исплатива.

Баскијски национализам састоји се у томе да претпоставља чисту баскијску нацију насупрот "измијешаној" Шпанији. Занимљиво је да та чиста Шпанија, како је они називају, никада није ни постојала. Баскијска раса је, слажу се аналитичари и научници, измишљотина од прије сто година, која је тренутно дискредитована са сваког становишта. Ни језик није критеријум да се дефинише баскијски идентитет, јер 75 одсто становништва у Баскији не говори баскијски.

У посљедње вријеме и из друге шпанске покрајине - Каталоније - чују се некад више, некад мање гласни захтјеви за аутономијом. Каталонија има површину као Белгија, а каталонски језик је током Франкове диктатуре (1939-1975) био изложен великим притисцима.

Каталонски се говори не само у Каталонији већ и у региону Валенсија, на Балеарима и у малој пиринејској држави Aндори. Укупно, каталонски језик активно говори 9,4, а пасивно њиме влада чак 11,6 милиона шпанских грађана, што значи да сваки четврти Шпанац говори каталонски језик.

Каталонија има готово седам милиона становника. Више од половине живи у градском подручју Барселоне.

Каталонија је призната као нација у свом Aутономном статуту, и заштићена је уставом Шпаније, који јој признаје и гарантује право на аутономију.

У Каталонији постоје четири нивоа власти, сваки с различитим надлежностима и степеном политичке одговорности: општа управа шпанске државе, влада Каталоније или Генералитет, обласне скупштине и општинска вијећа.

Општа управа надлежна је за разна питања, као што је безбједност (национална полиција и војска), правосуђе, послови око лука и аеродрома, државних жељезница, те други послови који су у искључивој надлежности централне владе Шпаније. Посљедњих година све више овлашћења националне полиције прелази на аутономну полицију Каталоније, која ће ове године потпуно замијенити националну.

Генералитет односно влада Каталоније надлежна је за образовање, социјална питања, саобраћај, одређивање економске и трговачке политике... Генералитет је, такође, надлежан за изградњу јавних објеката као што су болнице, школе, факултети, старачки домови.

Многи Каталонци сматрају да би Каталонија у 21. вијеку могла да буде као Данска или Холандија. Они се тако изражавају зато што су увјерени да их је Шпанија увијек контролисала и да је била доминантна. 

Према мишљењу многих, полако, али сигурно расте број оних који желе сопствену државу. Неке процјене говоре да трећина Каталонаца жели такву државу унутар ЕУ.

Симболични референдум

Од 700.000 грађана у 160 каталонских градова, на недавни референдум о независности изашло је 200.000 грађана, од којих је више од 95 одсто гласало за независност Каталоније од Шпаније. На референдумско питање "Да ли сте за то да Каталонија постане суверена, социјална и демократска држава интегрисана у Европској унији" одазвало се тек 30 одсто грађана. Референдум је симболичан и правно необавезујући.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.