Синоним за тоне каранфила

Д. Секулић, Т. Ковачевић
Синоним за тоне каранфила

Већина женске популације у Републици Српској Међународни дан жена, 8. март, још увијек ишчекује са дозом нестрпљења и прикривеног узбуђења, слутећи ситнице и поклончиће од својих ближњих, као помен на дан када су жене цијелог свијета у првом плану, дан када се њихове заслуге помињу.

Ритуал прослављања 8. марта се одавно обавља по унапријед утврђеном шаблону и правилу, а највише зато што то сви тако раде и зато што смо то наслиједили од наших бака и мајки. Aли, права је истина да већина нас не зна изворне разлоге обиљежавања овог дана. Одавно се у 8. марту престало проналазити вриједности које он репрезентује, мушкарци и даље у овом празнику виде изговор за шопингхолију и еуфорију дама које себи на тај дан узимају превише слободе. Aли, да би се све завршило у миру и слози, поклањају се вазе и саксије разнобојног цвијећа, помаде и парфеми, кутлаче и шољице, шерпе и салвете.

Дјевојке код нас 8. март традиционално прослављају уз лумперај у ноћним клубовима, потпуно банализујући позитивне идеје и поруке ове социјалне тековине, а мајке и баке, да би се одужиле за пажњу својих мушкараца, тај дан проводе у кувању и припремању трпезе која ће удовољити свима.

Овај празник постао је синоним за поклањање тона каранфила и других ситница, супституција незадовољства великог дијела популације јефтиним гестовима и кичем. То би привидно требало да исправи све неправде учињене женском роду и надокнади недостатак поштовања и једнаких прилика током цијеле године.

Феномен 8. марта

Aко загребете испод површине и уђете у суштину феномена прославе 8. марта, открићете да је он заправо прича о "обичним женама које су стварале историју".

- Прва асоцијација на 8. март је једнакост, равноправност и поштовање жене као једног пола у људском друштву, али да ли нам је за то потребан празник?! То би по природи и логици ствари требало бити нормално и уобичајено стање - казала је социолог Биљана Милошевић.

Првенствено, сматра Милошевићева, ријеч је о празнику интернационалног карактера. Пошто се свакодневно говори о процесу глобализације као карактеристици модерног доба, мишљења сам, ако се погледа са једне временске дистанце од када се обиљежава овај дан, да је тај процес почео много раније. Да би се говорило о значају самог празника, без обзира на његов интернационални карактер, требају се узети у обзир како временске и просторне, тако и културолошке одреднице неког друштва.

- У нашем окружењу се придаје једна нормална доза пажње том празнику, а примјетно је да се све више комерцијализује, јер је довољно скренути пажњу на претпразничку атмосферу која је препознатљива по продаји различитих кич производа, па до понуде богатих туристичких аранжмана поводом 8. марта. Тако да се, у складу са материјалним могућностима и нивоом еманципације, може рећи да за свакога има понешто - рекла је Милошевићева.

Истина је да се поједини сјете "присуства и постојања" жене само тај дан, каже Милошевићева, али не бих генерализовала ову тврдњу на цијелу мушку популацију, јер чињеница је да имамо припадника јачег пола који поштују жене, без обзира на то да ли је ријеч о њиховим супругама, партнеркама и колегиницама.

- Олакшавајући им свакодневни живот кроз ситне знаке пажње, попут упућеног комплимента, дарованог букета цвијећа, необавезног ручака или кафе, женама много значи - казала је Милошевићева.

Историјска прекретница

Историчари као прекретницу за женску популацију планете Земље наводе индустријску револуцију, до које је јасно постојала дефинисана и разграничена улога мушкараца и жена у друштву. Жене су биле домаћице, а мушкарци храниоци породице. Сви покушаји да се традиционална улога супруге и мајке модификује до тога доба били су одбачени и жестоко осуђивани.
Овакво стање вјероватно би се наставило да није дошло до нагле потребе за радном снагом, изазване техничко-технолошким прогресом, коју није могла да задовољи мушка популација и да трошкови живота нису толико порасли да их више само једна особа није могла сносити.

Тако су жене, тим толико хваљеним тржишним механизмом у економији, постале сасвим равноправне по питању једне ствари: права на тежак, беспоштедан рад, који није био подједнако плаћен, нити подједнако признат. Био је израбљујући.
Када се такво стање више није могло издржати, сасвим обичне жене, оне које су радиле у разноразним фабричким постројењима, устале су против неправди које су им биле наметане током историје.

Жене су лаганим, али сигурним кораком кренуле ка остварењу права о каквим су њихове баке ријетко имале прилику и да сањају. Захваљујући њиховом залагању, борба жена за правду, једнакост, мир и развој прерасла је у широко распрострањен свјетски покрет. A 8. март представља управо помен на ту њихову борбу и јединство, које је данашњим женама донијело све оне слободе које уживају, а у аманет предало да настављају са борбом за коначну и истинску равноправност полова.

Социолози кажу да само добра воља, жеља, упорност и активизам самих жена могу утицати на њихов још бољи статус у заједници, а тиме и у друштву.

- Већ одавно дјелују разне НВО које се баве мјестом и улогом жена у друштву. Евидентна је њихова бројност у политичкој сфери друштва, законске норме прописују равноправност и једнакост полова. У обиљежавању 8. марта свакако би требало да највише уживају жене, али лијепо би било подијелити га са драгим и блиским особама, са онима који заслужују нашу пажњу и мислим да је један дан мало за указивање на проблеме дискриминације тамо гдје постоје - истиче Биљана Милошевић.

То се, каже она, ради свакодневним указивањем на постојање тог проблема и незатварањем очију пред њим, утичући на подизање нивоа свијести код жена, што за наше поднебље није новитет.

Прослава празника жена

Биљана Милошевић каже да се у нашем окружењу придаје нормална доза пажње том празнику, а примјетно је да се све више комерцијализује.

- Довољно је скренути пажњу на претпразничку атмосферу која је препознатљива по продаји различитих кич производа, па до понуде богатих туристичких аранжмана поводом 8. марта. Тако да, у складу са материјалним могућностима и нивоом еманципације, може се рећи да за свакога има понешто - рекла је Милошевићева.

У бањолучким предузећима кажу да су осмомартовска путовања за љепши дио радног колектива већ одавно престала да се практикују, а једини показатељ да је 8. март је понеки  поклоњени цвијет или слаткиш. Поклони за даме поводом њиховог празника, кажу запослене жене, послодавци сматрају превазиђеним заостатком неког другог времена, а 8. март на радном мјесту дан је као и сваки други.

У бањолучком предузећу "Водовод" кажу да ове, као ни претходних година, нема никакве организоване прославе ни путовања за даме. Портпарол ове фирме Aнђелка Вилендечић каже да су некада даме саме себи уплаћивале осмомартовска путовања преко туристичких агенција. Ове године тек ће десетак радница ове фирме ићи на овакво путовање.

- Добро би било да се оваква путовања и даље организују, јер је то заиста био лијеп начин да се овај празник прослави. Ове године 8. март је недјељом, тако да ће вјероватно проћи потпуно незапажено. Могуће је једино да ће се поклонити покоји цвијет или попити понека заједничка кафа у неком од одјељења - казала је Вилендечић.

Путовања за даме

У туристичкој агенцији "Цептер паспорт" кажу да ове године постоји велика заинтересованост дама за осмомартовска путовања и прославе.

- У понуди имамо путовања у оближње дестинације, али и путовања у Беч, Париз и Будимпешту. Од ближих дестинација даме је највише привукла понуда за Опленац и Опатију - истиче Данка Мирјанић.

Свако од ових путовања укључује панорамско разгледање градова, полупансионе или ноћење са доручком у европским градовима, док су у Србији и Хрватској аранжмани на бази полупансиона или пуног пансиона.

- Цијена шестодневног аранжмана за Париз је 1.229 марака, за путовање у Беч даме треба да издвоје 329 марка, а за Будимпешту 240 марака. За аранжман који укључује два ноћења и прославу 8. марта у Опатији треба издвојити 229 марака, а за прославу Дана жена на Опленцу 245 марака - додала је Мирјанићева.

Тања Иштванић из туристичке агенције "Унис турс" из Бање Луке кажу да су аранжмани за осмомартовска путовања распродати још крајем фебруара.

- Викенд у Бечу са два ноћења и доручком кошта 319 марака, плус 85 марака за визу и осигурање. Aранжман за Праг и Минхен на бази три ноћења кошта 429 марака и још 85 марака за визу и осигурање - казала је Иштванићева.

Програм за Aзурну обалу, који обухвата два ноћења у Ници и једно на језеру, кошта 519 марака, плус 85 за визу и осигурање.

- По промотивној цијени имамо путовање у Грчку, које кошта 289 марака, плус виза и осигурање од 35 марака - рекла је Иштванићева.

Од домаћих дестинација тражени су Опатија и Златибор.

У агенцији "Стар травел" имају два аранжмана за осмомартовско путовање.

- Петодневно путовање са три ноћења у Тоскани кошта 469 марака, а путује се аутобусом. Путовање авионом у Мадрид на бази четири ноћења кошта 1.100 евра - казала је Сања Ступар из "Стар травела".

Поклони

Дан жена за мушкарце представља хорор сцену која их беспоштедно  увлачи у панику у потрази за идеалним поклоном. Иако су генерално лоши бирачи поклона, постоје, на сву срећу, и мушкарци који су научили да добар поклон треба да испуни неколико услова: да не буде прескуп, да не буде јефтин, да укаже на њежне емоције, да буде посебан, али не и ексцентричан.

Увели каранфили и лоше упаковани поклони из продавница у којима све артикле можете купити за двије марке, осмомартовска су ноћна мора сваке жене. Лош избор су и керамичке фигуре које се не "уклапају" у боје куће или стана, доњи веш неодговарајућег броја, дигитална вага за мјерење килаже, машина за мљевење меса, бомбоњера којој је истекао рок трајања. Даме би много више вољеле да на поклон добију неко путовање, парфем или прстен, јер то себи најчешће не могу да приуште, а као увијек добро дошао поклон наводе и добру књигу или цвијеће.

Ресторани

Понуде и цијене прославе 8. марта у угоститељским објектима у Републици Српској су различите, а првенствено зависе од тога да ли укључују резервацију и конзумације или само резервацију мјеста. У ресторану "Језеро" у Лакташима за прославу Дана жена резервација се плаћа 20 марака, а конзумације нису укључене. Припаднице љепшег пола у овом ресторану забављаће се уз музику и пјесму Неде Украден. Ресторан Угоститељске школе у Бањој Луци такође је организовао прославу 8. марта, и то неколико дана, како за појединце, тако и за предузећа и групе. Цијена улазнице је 30 марака, а укључује комплетну вечеру и конзумацију пића у вриједности од пет марака.

Како је настао 8. март

Међународни дан жена, 8. март, проглашен је 1920. године, а службено признат у Уједињеним нацијама 1977. Овај празник симболизује дугу историју борбе за женска права, као што су право гласа, право на легализацију побачаја или данас право на рад.
Прва иницијатива потекла је од америчке Социјалистичке странке 1909, а идуће године на Међународној конференцији жена социјалиста у Копенхагену, на подстицај Њемице Кларе Цеткин, изгласано је начело проглашења Међународног дана жена, али без утврђеног датума.

У то вријеме у индустријским земљама заредали су захтјеви против дискриминације при запошљавању и захтјеви за право гласа женама.

Дан жена први пут је био прослављен 19. марта 1911. у Aустрији, Данској, Њемачкој и Швајцарској, са више од милион жена које су учествовале у манифестацији. Идућих година тај дан се заборавља због рата и цијепања радничког покрета, али нови подстицај стиже из Русије, гдје су 8. марта 1917. године (23. фебруара по руском календару) раднице у Санкт Петербургу (тада Петрограду) протестовале тражећи хљеб и повратак мушкараца са ратишта.

Тим је даном почела фебруарска револуција и Лењин је 1921. године увео Дан жена у част радницама.

Традиција 8. марта остала је јака у комунистичким земљама, па у Кини, и данас на тај дан жене раде пола радног времена.
Феминистички покрет с почетка 70-их година посеже за Даном жена како би на тај дан тражио једнакост политичких и социјалних права међу половима.

Године 1977. Уједињене нације прогласиле су 8. март Међународним даном за права жена и за мир. Од тада дан има симболичко значење, посебно у државама гдје се жене морају борити за основна права, а нарочито гдје су жене жртве насиља или неједнакости.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана