Синдром компјутерског вида задаје главобоље
Сушење очију, успорено трептање, тупи бол у дубини ока, осјећај умора, најчешћи су проблеми који се јављају послије вишечасовног гледања у монитор рачунара.
Љекари истичу да је за здравље ткива ока неопходно трептање до 17 пута у минуту како би се подмазивао сузни канал и штитило ткиво ока.
- Гледајући нетремице у монитор рачунара, поготово у ситуацијама када нешто тражимо, па стално отварамо странице изнова и изнова, очи се суше у великој мери - казала је специјалиста офталмолог др Милица Драгић.
Она истиче да рачунар посебно штети онима који већ имају проблеме са видом па носе контактна сочива, која већ сама по себи исушују око.
- Оптимално време за седење испред рачунара је три часа дневно, а све више од тога утиче на појаву синдрома компјутерског вида - рекла је др Драгић истичући да овај синдром изазива главобоље и поремећај вида као што је замућена слика. Додаје да је конфигурација текста на рачунару другачија, није као у књизи и теже се изоштрава слика, посебно код LCD монитора, што посебно утиче на људе који су кратковиди.
- Кратковидим особама је, иначе, смањена видна оштрина, а дуготрајним гледањем у монитор ствара се замор и бол у дубини ока - нагласила је др Драгић. Додаје да код особа које имају миопију, односно урођену ману кратковидости, вишечасовно гледање у разне мониторе утиче на пораст диоптрије.
Офталмолози наглашавају да је превенција неопходна. Посебно истичу да је потребно испирати очи хладном водом најмање пет пута дневно како би се побољшао проток крви и поспјешила регенерација ока и очног живца.
- Посебно се препоручује антирефлекс заштита пред рачунаром, јер одбија штетне рефлексије. Таква заштита не поправља вид, али се кроз антирефлекс стакло може гледати дуже и служи да се око мање замара - рекла је др Драгић. Офталмолози савјетују и вјежбе за очи, посебно код кратковидих особа, а једна од њих је задржавање погледа на тачки удаљеној око 30 центиметара, а затим на предмету који је удаљен више од 100 метара. Ако се ова вјежба понавља више пута, може зауставити погоршање вида.
- Боравак у природи и редовна физичка активност доприносе побољшању вида. Када поглед лута по удаљеним пределима, очи се одмарају, мишићи опуштају, а проток крви се побољшава - нагласила је др Драгић.
Занимљивости
Прије 10.000 година све очи су биле браон боје док није развијена генетска мутација која је довела до плавих очију.
Два одсто жена има ријетку мутацију која им дозвољава да виде 100 милиона боја уз помоћ додатне мембране на мрежњачи.
Један од 12 мушкараца не разликује боје.
Пречник ока је 2,5 цм, а тежина осам грама.
У просјечном животу око види 24 милиона различитих слика.
Читање са екрана траје 25 одсто дуже него са листа папира.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
