Симбол српске жеље за слободом

У Ћеле-кулу се улази баш са те стране гдје хучи цивилизација. Сусрет са очекиваним, годинама слушаним, прочитаним и начитаним је изузетан.

- Овдје улазим као да ходим по замрзнутој води. Плашим се бата мојих корака - каже један посјетилац док брише марамицом зној са чела.

У полутами капеле, у чијем се центру налази четвртаста камена грађевина, са њених посивјелих, исплаканих и искрзаних зидова из празнине лобања као да нас гледају очи мртвих ратника. Они који су ушли у ову омалену грађевину застају, гледају, крсте се, шапућу молитву или нијемо стоје загледани кроз некада горда чела српских устаника.

Саша Ђокић је дошао у Ниш из Цириха код родбине и истог дана стигао до Ћеле-куле.

- Читао сам о овом споменику поремећеног људског ума, али хартија не преноси осјећања. Ово је дирљиво, а посебно кад себе натјерамо да се вратимо 200 година уназад и замислимо како је ова грађевина од свјеже одсјечених људских глава тада изгледала - каже Ђокић.

Нишлијка Миља Панић каже да је то дио српске историје.

- Ово је прича о јунаштву српских војвода и устаника, слика монструозности побједника битке на Чегру који Србима није могао опростити што су часно бранили своја огњишта - каже она.

Историја говори да је послије боја на узвишењу Чегар код Ниша командант турске војске Куршид Aхмед-паша, љут због великог броја изгинулих војника, наредио да се изгинулим српским војницима одсјеку главе. За сваку је плаћао 25 гроша и оне су у току ноћи у корпама на коњима допремљене у нишку тврђаву. Турске старјешине су по граду покупиле ћурчије (кожаре) и натјерале их да одеру главе, онда су их напунили памуком и паша их шаље султану у Цариград као знак велике побједе.

- Паша је наредио да се од лобања сазида кула и то поред главног цариградског друма како би на тај начин застрашио побуњене Србе и у њима убио сваку жељу за устанком - каже кустос Ћеле-куле Предраг Павловић.

Ћеле-кула је првобитно била четвртаста камена грађевина висока 4,5 метара. Турци су у њене зидове у 14 паралелних редова уградили по 16 или 17 лобања. Подаци говоре да се ова необична грађевина састојала од 925 српских глава.

Данас се у кули налази 58 лобања.

- Кула је зидана на брзину да би се што брже постигао њен ефекат застрашивања на рају. Свјеже лобање и главе су утискиване у малтер куле. Послије њеног завршетка родбина је долазила, препознавала главе својих најмилијих, односила их и достојанствено сахрањивала. Овај објекат је све до 1878. године био под ведрим небом тако да се велики дио лобања истрошио - каже Павловић.

За два вијека на хиљаде људи са страхом, поштовањем, знатижељом или случајно ушло је под сводове куполе Ћеле-куле, споменика људске бруталности и свирепости. Грађена да народу утјера страх у кости временом је постала симбол српске жеље за слободом.

До Ћеле-куле је средином 19. вијека свратио и француски књижевник и политичар Aлфонс де Ламартин. Записано је да очима није могао да вјерује шта је видио. Био је дубоко потресен и у своју биљежницу је записао да на неким главама на вјетру још лепрша коса као лишај и маховина.

- Нека Срби сачувају овај споменик! Он ће научити њихову дјецу шта вриједи независност једног народа, показујући им какву су цијену платили њихови очеви - записао је Ламартин.

Ћеле-кула је удаљена од брда Чегар само два-три километра. На узвисини са које пуца поглед на град Ниш на мјесту гдје се 31. маја 1809. године одиграла битка између српских устаника и турске војске стамено стоји споменик.

Изграђен је на костима око 3.000 српских ратника којима је командовао ресавски војвода Стеван Синђелић.

- Бој се водио читав дан. Турци су нападали у таласима. Пораз је проузрокован и сукобом међу српским старјешинама, па Синђелић није добио помоћ из сусједних шанчева.

Нишлије су поносне на свог војводу Синђелића, који је опјеван у низу народних пјесама. Један од Нишлија добровољно се пријавио да буде чувар спомен-костурнице чегарским јунацима и једном од најзначајнијих споменика из првог српског устанка споменика.  

Шездесетпетогодишњи Селомир Марковић 23 године чува споменик на Чегру. Без динара. Посјетиоце дочекује по старом српском обичају - погачом, сољу и ракијом.

- Сваки дан дочекујем госте, ђачке екскурзије, домаће и стране делегације, појединце из свих српских крајева. Сви остају очарани оним што виде - каже Селомир.

Војвода Синђелић

Полутаму споменика разбијају зраци сунца које кроз стаклену куполу падају на лобање српских бораца за слободу. Читав сноп свјетлости обасјава једну од њих, посебно одвојену заштићену прозирним стаклом.

- То је лобања ресавског војводе Стевана Синђелића, који је храбро погинуо на Чегру. Турци су послије боја одсјекли његову главу и дио веза за бијеле кошуље. Глава је била постављена на врху куле. Да не би била уништена, народ је годинама чувао на скровитом мјесту. Када је сазидана капела, постављена је на ово постоље - прича Павловић.

Народ вјерује да се из Синђелићеве лобање осјети мирис тамјана. Кажу да се оном ко се примакне стакленој кугли причини да она зрачи необјашњивим и чудним мирисом који умирује душу.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.