Силиконима до среће, љепоте и вјечне младости

Н. Бранковић, М.Чигоја
Силиконима до среће, љепоте и вјечне младости

У жељи да достигну "идеалну" љепоту коју представљају модели из разних реклама и часописа, све више дјевојака, жена, али и припадника "јачег пола" посеже за пластичном хирургијом, која је, такорећи, постала саставни дио живота.

Како у свијету, тако и код нас естетска пластична хирургија постала је сасвим нормална појава, не само када је ријеч о популарним медијским лицима, већ и међу обичним смртницима. Ипак, за разлику од претходних година када су у моди биле силиконске груди и уста напуњена колагеном, данас су у тренду операције задњице и листова на ногама у које се, такође, уграђују силикони. Занимљиво је да многе даме које су претходних година уградиле силиконе у груди сада иду на пластичне операције како би их извадиле.

Шта желе становници РС

Посезање за пластичном хирургијом како би се кориговао проблематични дио тијела или лица није новијег датума, али чини се да помама за овим методом уљепшавања никада није била већа у Републици Српској.

Начелник Клинике за пластично-реконструктивну и естетску хирургију Клиничког центра (КЦ) Бањалука Бранислава Пушац каже да се у КЦ раде све врсте операција. Што се тиче самих тих операција, јављају се, каже, углавном жене, али  има и мушкараца.

- Јавља се доста мушкараца који имају проблема са девијацијом носа и грбама на носу и због смањења груди, а долазе и мушкарци који имају проблема са спуштеним стомаком - каже Бранислава Пушац.

Најчешћи захвати код жена су операције носа, ушију и груди.

- Имали смо доста пацијенткиња које су послије порођаја жељеле да раде операцију стомака - нагласила је она.

Напомиње да су имали и нереалних захтјева, те да су им долазиле дјевојке које би хтјеле да ураде липосукцију, а којима евентуално треба да смршају два до три килограма.

- Чак су ме колеге и критиковале што одбијам то да радим јер није све само да наплатите и да зарадите. Такав пацијент неће бити задовољан ни послије операције и вас ће само "бољети глава" од тога. Aко пацијенти ураде један захват па послије дођу по други, па трећи, колеге и ја настојимо да их одбијемо и уопште нам није жао ако ће они отићи на неку приватну клинику - истакла је Пушац.

Када је у питању сама операција, појашњава да се пацијентима прво објасни процедура, затим слиједи класична обрада као и за било коју операцију, а пацијент се обавезно прими дан прије операције да би се навикао на атмосферу, објасни му се какве ће све болове да има, а у болници остају обично два дана. Истакла је да естетска хирургија није тако једноставна као што се чини што се тиче рада хирурга, те да је њен циљ да се пацијент прољепша.

- Поборник сам тога, али све треба радити у своје вријеме. Највише долази обичан народ, док особе из политичког и јавног живота иду негдје друго да се не би видјело да су у КЦ. Мало њих хоће да дође овдје јер су "видљиви" - додаје.

Пацијенти у КЦ могу да бирају једног од три љекара.

- У октобру ћемо имати радионицу са нашим сарадницима из Загреба који ће нам поклонити три пара имплантата, а које ћемо бесплатно урадити за три пацијенткиње како би видјели да и ми имамо јако добре услове за рад - казала је Пушац.

Специјалиста за пластичну, реконструктивну и естетску хирургију бањалучке клинике "С.тетик" доц. др Дарко Јовић каже да у ту клинику долазе и познате личности, попут политичара, глумаца и пјевача, који су уједно и "најтежи" пацијенти, али и "обични" људи којих је ипак највише.

- Пацијенти су знали да долазе и са фотографијама славних личности, али веома је тешко радити такве операције, јер немају сви исте контуре лица. Суштина естетске хирургије јесте да вас учини срећним. Aко неко има проблем са изгледом који га оптерећује, онда треба да га уклони естетском хирургијом - нагласио је Јовић.

Напомиње да жене чине око 60 одсто њихових пацијената, али да им долазе и мушкарци, који најчешће траже липосукцију, затезање лица, операцију носа, трансплантацију косе, док су код жена најчешће операције на грудима, подмлађивање, операције носа, лица и слично. Све чешће су и операције задњице и листова.

- Код млађе популације најчешће су тражене операције носа и ушију, у двадесетим годинама жене се најчешће подвргавају операцијама груди, старија популација ради операције подмлађивања, односно затезања лица, уклањање бора, односно сет операција у смислу подмлађивања - каже Јовић.

Када је ријеч о операцији груди, каже да пацијенти понекад имају нереалне захтјеве.

- Обично се претјера са величином. Ту треба предочити стварно стање. Не можете на одређену ширину грудног коша, и одређену висину ставити нешто екстремно велико јер имате одређене параметре који опредјељују величину имплантата који ће се ставити, а такође постоје и различити облици - истакао је Јовић. Додао је да је суштина естетске хирургије да некога учини срећним.

- Aко неко има проблем са изгледом који га оптерећује, онда треба да га уклони естетском хирургијом - нагласио је Јовић и додао да је за сваку операцију која се ради неопходно да особа има више од 18 година, док се операције ушију раде од пете године живота.

Идеал љепоте

Психолог Aлександра Aрсенијевић-Пухало каже да се данас стиче утисак да је "фенси" мало се затегнути, испеглати, напунити и слично.

- Нажалост, потреба да се буде вјечно млад и лијеп је толико јака код појединих људи да их преплави па почну робовати својој површности и спољашности. Субјективна процјена, у смислу незадовољства сопственим изгледом је оно што људе мотивише да се подвргну хируршким третманима, ако искључимо ситуације које су индиковане као неопходне од стране љекара - каже Пухало. Додаје да неко ко не воли како изгледа, ко сматра да има одређене физичке недостатке и вјерује да ће бити задовољнији собом и сигурнији послије одређених физичких промјена одлази пластичном хирургу.

- Другим ријечима, то су особе које немају довољно самопоуздања због свог изгледа - нагласила је Пухало.

Социолог Биљана Милошевић сматра да је пластичну операцију, ако је нужна из здравствених разлога, у сваком погледу потребно поздравити и подржати.

- Aли ако се помно желе пратити модни трендови који су без икаквог оправдања наметнути, сматрам да то није исправно и да се тога не треба слијепо придржавати. Нажалост, имућнији родитељи сматрају да ће куповином силикона усрећити своју дјецу, што је по мени катастрофално - каже Милошевићева.

Упозорава да послије једне естетске операције увијек слиједи друга.

- То поредим са шопинг манијом јер исто тако креће и естетска манија. Значи, када се поправи један дио, ускоро се креће на поправак другог дијела и тада се јављају психолошки проблеми - напомиње Милошевићева.

Естрадне звијезде

Многе славне личности свој изглед дугују пластичним хирурзима. Неке то јавно кажу, друге не желе, а на трећима се промјена примијети, признали то или не.

Поједине свјетске звијезде и звјездице отишле су толико далеко у непрестаном побољшавању свог изгледа да су постале несвјесне чињенице да су се претвориле у карикатуре. Свакако је најдаље у томе био отишао покојни краљ попа Мајкл Џексон, који је промијенио браду, смањио вилицу, повећао образе, избијелио кожу на читавом тијелу, а не зна се ни број операција носа којима се подвргао. Слиједи "жена мачка", односно Жозелин Вајлдстин, која је утјеловљење подивљале зависности од пластичних операција, због које је и стекла свјетску славу, али и потпуно унаказила лице.

Пластичне операције до непрепознатљивости радили су и глумац Мики Рурк, дизајнер Донатела Версаће, бивши модел Џенис Дикенсон и глумица Мелани Грифит.

Има и оних, попут глумица Деми Мур или Ракел Велч, које ипак нису претјерале, већ су захваљујући операцијама задржале младалачки изглед. Пјевачица и глумица Џенифер Лопез је оперисала стражњицу.

Баш као и свјетске звијезде, и многе естрадне личности из региона "храбро" су легле "под нож". Фолк пјевачица Светлана Цеца Ражнатовић је међу првим пјевачицама које су оперисале груди, а слиједиле су је Јелена Карлеуша и Мина Костић. Њих двије су, осим груди (из које су недавно извадиле силиконе), оперисале и друге дијелове тијела, попут стражњице, листова и усана.

Београдска чаршија прича да је Лепа Брена управо та која највише пара оставља пластичним хирурзима. Према писању српских медија, Брена је међу првима своју линију "стесала" у једној од најпознатијих клиника у Њемачкој.

Модна дизајнерка Верица Ракочевић упркос годинама изгледа веома младолико, али спада у групу жена које тврде да њен његован изглед није резултат естетске хирургије и скупих препарата, већ су за то заслужне свакодневне вјежбе и "Павловићева маст". Ипак, на први је поглед видљиво да је Верица радила разне корекције.

Македонски шоумен Бојан Јовановски, познатији по имену Боки 13, послије операције уста и липосукције подбратка, оперисао је и јагодице. Невен Цигановић, познати хрватски стилиста, направио је десетак "мањих" естетских корекција на свом изгледу, али резултат није баш задовољавајући.

Пјевачица Северина Вучковић естетским операцијама наводно се подвргла само два пута. Севе је једном обавила операцију носа и једном повећање усана. Данијела Дворник, незадовољна својим изгледом, недавно нам је омогућила у ТВ емисији да видимо цијелу операцију. Липосукција је био њен избор, а прије више од десет година Данијела је кориговала и нос. Да је ишла на пластичну операцију јавно је признала и водитељка Николина Пишек.

Цијене

Операција носа у Клиничком центру Бањалука кошта 2.300 КМ, операција ушију у општој анестезији је 1.000 КМ, а у локалној 800 КМ. Повећање дојки са имплантатима је 3.800 КМ, липосукција од 1.500 до 2.000 КМ, док затезање капака у локалној анестезији кошта 1.300 КМ, а у општој 1.500 КМ.

У "С.тетику" операција ушију кошта 850 КМ, носа од 2.000 до 2.500 КМ, груди 4.000 КМ, задњице 4.600 КМ, а операција листова 3.000 КМ. 

Весна Змијанац

Фолк пјевачица Весна Змијанац недавно је затегла кожу лица и врата, и то пред објективима фоторепортера једног таблоида. Весна, која је на тај начин постала прва фолк звијезда са ових простора која је извела тако нешто, методом липосукције се ријешила и подбратка, очни капци су јој подигнути, а подочњаци уклоњени. Операција је трајала пет и по часова.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана