Сијело и Стрмица: Љубав која траје скоро пет деценија VIDEO
Ту, на тромеђи Босне, Лике и Далмације, у пјесмом опјеваној Стрмици, све је било и остало пјесма. Јер како кажу, овдје подно Дерала, на платоу између два православна храма, једног из 16. и другог из 19. вијека, остали су само балота, бришкула и ојкан. Остало је и “Сијело тромеђе” поносно збори Игор Матијаш, казавши нам на почетку приче шта је у ствари циљ ове манифестације која траје ево већ пуних пет деценија.
- Назив „Сијело тромеђе” потиче управо од тога што се данас налазимо на тромеђи Босне, Лике и Далмације. У свим тим крајевима, спецификум је да се у њима пјева ојкачка пјесма. Нама је првенствени циљ да промовишемо колико можемо ту врсту пјесме, и да ју очувамо у оној мјери у којој она данас постоји. Та ојкачка пјесма се највише пјевала по Динарском горју. Од несретних ратних прилика, та пјесма се расејала по цијелом свијету. Свуда су ју људи понијели са собом као дио своје баштине, на тај начин је очували, све у жељи да се присјете свога краја. Ми управо овдје у Стрмици, на неких тридесетак километара од највишег врха Далмације подно Дерала покушавамо да тој пјесми продужимо вијек, да је промовишемо на најбољи могући начин и да окупимо пјевачке групе које и дан данас покушавају да сачувају ту традициију. Иначе ојкачка пјесма, као карактеристика Срба овог краја, је каже на крају приче Игор Матијаш заштићена од стране УНИЦЕФ-а као нематеријално добро.
Управо Игоров отац је цијелу причу и закотрљао, сада већ давне 1974. Присјећа се те прве манифестације, коју је потакнула емисија “Село весело”, њен водитељ Милан Брадаш, или како га у Книну боље знају, Глумац.
- Снимала се емисија Село весело. Из Београда су дошли неки људи, и ми смо били доле у школи. Пазите, двије школе су биле. Ми смо били у тој првој. Пошто сам ја тада водио културно-забавне програме на овом простору, ја сам добио тај задатак од покојног Раде, да ја то водим. Касније је то прешло у навику, примили су ме људи, па се “Сијело тромеђе” проширило. Сјећам се да је на неким издањима Сијела бивало и до пет хиљада посјетилаца, са сјетом се присјећа тих првих издања ове манифестације, њен некадашњи водитељ Милан Брадаш.
Сијело је произашло из велике жеље како тадашњих организатора тако и српског народа да на тромеђи Босне, Лике и Даламације организује манифестацију на којој ће се сви окупљати и на коју ће сви радо долазити, каже потпредсједница Владе Републике Хрватске Ања Шимпрага која је отворила овогодишњу манифестацију.
- Ово је најбољи начин, како промовисати традицију и баштину, очувати наш идентитет, наше српске заједнице у Републици Хрватској. Сви се окупљамо у Стрмици, сваке године је овдје све више културних и пјевачких друштава, како из Републике Хрватске, тако и из БиХ и из Републике Србије. Влада Републике Хрватске кроз Савјет за националне мањине и Уред за људска права и права националних мањина, осигурава средства за манифестације, за подршку програмима, како би очували идентитет и културу. Средства су све већа, а онда СНВ и ЗВО, и друге мањинске институције подржавају програме, тако је и са „Сијелом тромеђе”, збори Шимпрага изражавајући задовољство тиме што се све више младих укључује у рад КУД-ова гдје како каже поготово веселе наступи младих „Просвјете” из Коренице и Удбине.
Све ово су поред Владе Републике Хрватске, Владе Републике Србије, и српрских институција у Хрватској препознали у Граду Книну и Шибенско книнској жупанији, подсјетивши нас да управо ове различитости које можемо видјети у Стрмици чине Книн и Шибенско книнску жупанију посебном
-Ово је манифестација које је преживјела, и наџивјела све оне проблеме који су ју пратили од њеног настанка, захваљујући прије свега ентузијазму људи који раде на организацији ове манифестације, а с друге стране захваљујући и позитивној атмосфери коју и организатори али и сви судионици гаје. Самим ти чува се нешто што представља нас и наше претке кроз повијест. Мислим да је јако битно да се ова прича настави, и да се одавде промовише та мултикултуралност коју овај крај несумњиво има, каже Марко Јелић, жупан Шибенско-книнске жупаније
-То и јесте циљ Сијела. Пренијети обичаје. С кољена на кољено. Ово је манифестацију која на посебан начин дочарава све оно што смо од предака наслиједили и пренијели казаше нам Гајо и Злајо, побратима два, чија је здравица више пута обишла свијет, спремајући се за наступ у оквиру КУД “Доситеј Обрадовић” из Книна које својим активним радом чува традицију и обичаје овога краја.
По први пут на Сијело долази Миљка Радмиловић из села Жегара. Каже дође у Стрмицу да и сама види како је то овдје, да се увјери у све оно што су јој годинама како Гајо, тако и остали причали. Одушевљена је вели виђеним и доживљеним.
У Стрмицу се долази да се удахне традиција, да се доживе обичаји, да осјетите оно наше исконско, што нас покреће, што нас чини живима и достојним биствовања на овим просторима, вели на крају приче Витомир Вито Гулић, из Запужана надомак Бенковца
-Ако Бог да и даље ћемо сваке године долазити да сачувамо и традицију и пјесму, и да се дружимо и видимо, да се нагледамо младости и љепоте, да упијемо овај лијепи мирис тромеђе, јер како кажу Волим Босну, у срцу ми Лика, Далмацијо љубави велика, збори на крају Гулић.
Овогодишња плакета “Раде Матијаш” која носи име по оснивачу Сијела, уручена је Жељку Кесићу из Голубића, члану групе “Коријени Буковице” из Ервеника. На Сијелу тромеђе, наступиле су пјевачке групе и фолклорна друштва из Београда, Дрвара, Книна, Ервеника, Грахова, Коренице, Удбине, Бенковца, Обровца и Сплита, а приређена је и промоција монографије “Пет огњишта далматинских колониста” аутора Милоша Мељанца, преноси Елта ТВ
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
