Си Ђинпинг - вођа са политичким педигреом

Си је проговорио први, што је био знак да је "изабран". То се на крају и потврдило - постао је потпредсједник земље, а недавно је изабран и за потпредсједника Централне војне комисије, што чини извјесним његов пут до мјеста главног секретара странке, а крајем 2012. године и до предсједника Кине, када Ђинтао буде силазио с власти по сили закона.

Познајући кинеску политику, именовања се неће догодити до самог истека рокова.

Именовање Сија у војну комисију сматра се неопходном припремом за највишу функцију у држави. Међу аналитичарима преовлађује оцјена да је, од стварања НР Кине 1949. године, детаљно испланирана још једна мирна смјена на кинеском политичком врху.

Централна војна комисија специфична је институција и потиче из времена кинеске оружане револуције. Основана је 1927. године и њен први предсједник био је Џоу Енлај. Касније, мјесто предсједника било је резервисано за Мао Цедунга у складу с његовим револуционарним увјерењем да "власт излази из пушчане цијеви", односно да је Партија та која командује армијом.

A личност из Партије која командује оружаним снагама обликује армијску идеологију, морал, патриотску свијест и бојну готовост. То може да чини само особа која ужива велики углед међу хиљадама генерала и два и по милиона кинеских професионалних војника.

Си Ђинпинг је рођени Пекинжанин и има политички педигре. Његов отац Си Џонгсун био је један од оснивача Комунистичке партије Кине. Налазио се на црном списку током Културне револуције (1966-1976) прије него што се вратио на политичку сцену залажући се за реформе у Кини.

Си је докторирао права на престижном пекиншком универзитету Ћинхуа. Политичку каријеру започео је у провинцији Фуџијан, наставио у Ђеђијангу, а круну успјеха постигао је у космополитском Шангају као партијски шеф и борац против корупције. Био је и главни менаџер Олимпијаде у Пекингу 2008. године, када је Кина представљена свијету у блештавом свјетлу.

Његова политичка каријера одвијала се у обалским, развијеним подручјима.

Крупне грађе, али финих манира, познат је као одлучан борац против корупције, али и као човјек који је спреман и склон економским реформама. Сматрају га човјеком консензуса између различитих фракција Партије, иако је близак бившем предсједнику Ђијанг Земину.

Ожењен је оперском пјевачицом Пенг Лиџуан, која је неко вријеме била популарнија од њега у странци. Партија је сугерисала Пенг да смањи профил како би Си могао да расте, јер су тако одлучили у врху. У једном интервјуу Пенг је казала да је њен супруг једноставан, радишан и врло реалан.

Познат је и по смислу за хумор. Током посјете Мексику 2009. године, о страху од брзог напретка у Кини рекао је да неки странци с пуним желуцима и без правог занимања указују на проклетство Кинеза.

- A Кина не извози револуцију, не извози глад и сиромаштво и не тражи проблеме по свијету - рекао је тада.

Сви се питају како ће овај човјек водити земљу која има озбиљне пукотине у Маовом маузолеју. Посљедња је додјела Нобелове награде за мир дисиденту Лију Ксиаобоу. Та награда је велики испит како за премијера Вен Ђијабаоа, тако и за Си Ђинпинга, а мање за Ху Ђинтаоа.

Јер, ако је ријеч о реформама и о реформистима, здрава економија треба оквир правне државе, али и темељне слободе које прије или касније морају обликовати политичку сферу.

Питање које се поставља на крају, крајње је једноставно: хоће ли Си Ђинпинг слиједити кинеског Горбачова, Зао Зијанга, који је настрадао због солидарисања са студентима са Тјенанмена 1989. године? Хоће ли се за његово владање, ако се догоди, уприличити толико очекивана либералистичка епифанија - долазак спаситеља међу људе?

Очувати имиџ Кине

Прва брига Си Ђинпинга биће да очува већ стечен, и у свијету у великој мјери прихваћен, мирољубиви имиџ Кине. Он, истовремено, треба да модернизује кинеску армију, не будећи подозрење СAД, глобалне суперсиле у којој још постоје старе хладноратовске идеолошке предрасуде у односу на Кину.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.