Сентандреја - Бисер српске духовности и културе

Овај градић са око 20.000 становника, који обилује продавницама са сувенирима и антиквитетима, ресторанима са винима из мађарских винограда и специјалитетима мађарске кухиње, посластичарницама са слаткишима од марципана, посјетили су представници десет медија из БиХ, министарстава образовања и културе РС и ФБиХ, бањалучког Универзитета и Рома из БиХ, у оквиру студијског путовања у организацији MDG програма Култура за развој (UNDP) под називом "Медији и мултикултуралност".

Срби су се из Сентандреје готово потпуно иселили послије Првог свјетског рата, али значај мјеста, како истичу малобројни Срби који још тамо живе, није у бројности већ у културном и духовном смислу.

Досељавањем Срба у петнаестом вијеку почиње новија историја ове вароши која свој успон биљежи у 18. вијеку. Са Србима је дошао и мањи број припадника других православних и неправославних народа и етничких група, Јермена, Бугара, Грка, Влаха и Далматинаца који су бјежали пред најездом Отоманске империје. Ослоњени на привилегије добијене од цара Леополда Првог, касније и на вјечити уговор са царицом Маријом Терезијом и права потврђивана од других аустријских владара, Срби су већ крајем седамнаестог вијека у Сентандреји били већинско становништво, а у осамнаестом вијеку ухватили су економски, културни, образовни корак са великом Европом. Српски досељеници својом предузимљивошћу, енергијом и вјештином учинили су то мјесто једним од најнапреднијих у својој средини.

За неколико деценија подигнуте су и осликане чувене сентандрејске цркве: Саборна или Београдска, Благовештанска, Преображенска, Пожаревачка, Ћипровачка, Оповачка и Збешка, које су са својим ризницама непроцјењивог богатства, биле и остале понос српског народа.

Срби су у Сентандреји подигли прелијепе цркве у којима су изразили свој духовни и ликовни идентитет. Подизали су и прелијепе крстове, расуте по граду, као посебна духовна станишта и знамења, мјеста народног окупљања.

Фонд сентандрејске збирке, који обухвата умјетничка остварења од 14. до 19. вијека, а који је изложен у Музеју будимске епархије, пружа јединствен увид у токове преображаја и процвата српске умјетности у том периоду.

Кустос српског црквеног музеја Епархије будимске Коста Вуковић рекао је да црквено-умјетничка збирка у Сентандреји обухвата највреднији дио умјетничког блага епархије, док се преостале драгоцјене старине чувају у четрдесетак српских цркава на тлу Мађарске.

- Овдје се, између осталог, чува и најстарија рукописна књига настала у Будимској епархији. Основни и најважнији дио са 109 листова овог цвјетног триода исписан је на пергаменту у првој половини 14. вијека, а сачуван је и некадашњи заштитни лист задње корице са текстом с краја 13. вијека - рекао је Вуковић.

Он је нагласио да је међу најстаријим експонатима у музеју Епархије будимске путир из 15. вијека, од позлаћеног сребра, а изузетну вриједност има и крст са распећем и позлатом, дјело непознатог дуборесца и сликара с краја 16. вијека.

У сентандрејској црквено-умјетничкој збирци, највише је драгоцјености из 18. вијека, међу којима се љепотом издваја икона патријарха Aрсенија Трећег Чарнојевића из 18. вијека.

Иако је Сентандреја данас познатија као туристичко и трговачко мјесто, стјециште боема и умјетника, мирис тамјана из српских храмова и звук црквених звона подсјећа да је то и сада духовно српско средиште.

Европска унија

Шеф Одјељења за ЕУ комуникације у Министарству спољних послова Мађарске Ђорђо Уркути истакао је да ће се Мађарска за вријеме свог предсједавања Европској унији у првој половини 2011. године залагати да се процес проширења убрза.

- Нису све чланице за убрзавање процеса проширења ЕУ. Наше главно настојање је да западнобалканске земље уђу у ЕУ - додао је Уркути. Он је истакао да ће приоритети Мађарске током предсједавања ЕУ, између осталог, бити прикључивање друштвених фактора, излазак из кризе, јачање малог и средњег предузетништва, отварање радних мјеста, заштита околине, као и поправљање статуса Рома.

- Приоритет ће бити и проширење шенгенске зоне на Румунију и Бугарску, а настојаћемо и да се у овом периоду закључи уговор са Хрватском - истакао је Уркути.

Mањине

У Мађарској постоји 13 законом признатих националних мањина, али ни послије 20 година од првих демократских избора ниједна национална мањина нема свог заступника у парламенту.

Очекује се да нова Влада Мађарске предложи измјене Устава којима ће се овај проблем ријешити у корист националних мањина, тако што ће се осигурати да оне своје представнике у парламент могу бирати са мањим бројем гласова него што је то прописано за друге заступнике.

Када је у питању информисање мањина ситуација је нешто боља. Срби, Словаци, Хрвати, Нијемци и Роми, као најбројније мањине, имају своје редакције у оквиру Мађарске државне телевизије, а њихове емисије су свакодневно на програму.

Српске народне новине издају се при културном центру још од деведесетих.

Ромски радио "Радио Ц" у Мађарској 24 часа дневно емитује емисије које су посвећене проблемима ромске популације, али се само десет одсто програма емитује на матерњем језику.

Медији

Око 80 одсто медија у Мађарској контролише актуелна десничарска политичка власт. Штампани медији су тиме највише погођени, као и кризом, а независни успијевају остати само онлајн медији и они у које је уложен капитал из иностранства. Мађарска мора до 2011. трансформисати медије како би их усагласила са регулативама ЕУ, али је јавност скептична да ће се то реализовати због притисака новоизабране партије, која има двије трећине власти.

Конституциону већину у парламенту има странка FIDEZS, чији је лидер Виктор Орбан. Теоријски то значи да они могу да доносе било какве законе и мијењају Устав. Власт FIDEZS још више је ојачала послије локалних избора, а под њеном контролом нашло се 22 од 23 велика града и сви регионални парламенти. Медији у Мађарској веома су погођени кризом. Гледаност државне мађарске телевизије је око 15 одсто, а штампани медији свакодневно се гасе. Пораст биљеже једино портали, од којих портал "Orugo.hu", биљежи и до 600.000 посјетилаца дневно.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.