Седма сила под истрагом
Какви су европски новинари? И како је то обављати посао седме силе на Старом континенту? Нема бриге ако сте унутар такозваног бастиона слободне штампе, коју чине Данска, Финска и Ирска. Наравно, осим ако не намјеравате да објавите саркастичне карикатуре са вјерском тематиком.
Међутим, ако наврате мало до Русије, новинари морају добро да пазе шта ће да напишу о Грузији или људским правима, нарочито послије убиства Aне Политковске 2007. године.
Новинари у Словачкој су у сличној позицији, због непрестаног уплитања политичких структура у слободу медија и недавно донесене законске могућности за подизање тужбе против било ког текста због кога се неко осјети увријеђеним, критикованим или оклеветаним. У том случају, обавезно је објављивање извињења, а медију који то одбије одређује се новчана казна.
Не заборавимо да и у земљама будућим чланицама Европске уније, каква је на примјер Хрватска, новинари морају да два пута размисле прије него што проговоре о српско-хрватским односима.
Темељи слободе штампе нарушени су и у неким земљама које су темељ Европске уније. Према прошлогодишњем извјештају Репортера без граница, новинари у Француској били су под истрагом, хапшени и на њих је вршен политички притисак, чак и на иницијативу предсједника Николе Саркозија.
Стање је још горе у Италији, 49. на листи медијских слобода (Француска је на нешто бољем, 43. мјесту), одакле долазе вијести о узнемиравању новинара и константном ометању слободе информисања. Недавно је премијер Силвио Берлускони био под истрагом због наводног притиска на италијанске радио станице у циљу укидања неких емисија које се премијеру, уједно и медијском магнату, нису допадале.
Такође, не тако давно, 3. октобра 2009. године, стотине Италијана окупили су се у Риму на митингу одбране слободе штампе. Иако Италијани нису навикли на оваква таласања у "колијевци цивилизације", она на њих утичу више него икад.
- То није само италијански проблем. Са великом приватном ТВ корпорацијом "Медијасет" у власништву Берлусконија, и уз његово непрестано мијешање у уређивачку политику јавног сервиса, случај Италије није за занемаривање. Међутим, слобода медија је такође на удару у Мађарској, па чак и у Великој Британији, гдје је Руперт Мердок приграбио власништво над готово свим најзначајнијим медијима (Скај, Тајмс, Сан...) - каже Aнеми Нејтс-Ујтебрек, предсједница Европске либерално-демократске партије.
Истински непријатељ слободе медија дефинитивно је консолидација моћи:
- Постоје три типа моћи: политичка, економска и медијска. Уколико политичка и економска нису раздвојене, медијска моћ је у рукама оних који посједују и економску. Најопасније је када исти људи имају медијску и политичку моћ - ријечи су Енца Марца, једног од оснивача Удружења "Панунцио", италијанске организације која промовише слободу информисања, изговорене на симпозијуму о слободи медија одржаном у Риму 12. марта.
A шта је са новинарима? Идеални новинар је храбар, његов уредник зна шта хоће али је истовремено флексибилан, и што је можда најважније, тај новинар има стално запослење. Ово посљедње је често најтеже постићи. Многим новинарима је углавном тешко пробити се кроз уредничку хијерархију ако раде као "слободњаци" или по потреби. Сматра се да се не може живјети само од пера.
На крају, иако тек неке земље занемарују борбу против рака који нагриза оно што је остало од слободе медија, посљедице тога осјећамо сви. Према томе, неопходно је нешто предузети на том пољу.
Интернет
Интернет би могао постати мелем за сваког новинара. Није га лако контролисати - познати су узалудни покушаји кинеских власти да уведу цензуру. Ипак, Интернет је прилично непоуздан у вези са питањем поузданости извора. Ваља се присјетити информације о разводу Николе Саркозија и Карле Бруни, која се појавила на "Твитеру", да би се убрзо испоставило како је у питању обична лаж. Према томе, често је веома тешко провјерити аутентичност вијести која се појави на мрежи.
ПРЕВЕО: Миленко Киндл
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
