Шећерна болест узима данак

Свјетски дан борбе против дијабетеса обиљежава се сваке године 14. новембра, с циљем да се јавности скрене пажња на могућности превенције ове болести, као и на сложеност њених здравствених, па и социјалних посљедица.

Дијабетес је хронична болест коју карактерише повишен ниво глукозе у крви, што означава релативни или апсолутни недостатак инсулина, казала је за "Глас Српске" ендокринолог др Гордана Грубор.

- Вриједност шећера измјерена најмање два пута наташте, тј ујутру без оброка, која износи више од седам, сматра се једним од првих знакова дијабетеса. У даљем испитивању ако урадимо налаз шећера два сата након оброка и ако је његова вриједност изнад десет, такође се успоставља дијагноза дијабетеса. У посљедњих неколико година одређујемо и хемоглобин А1Ц, тј гликозилирани хемоглобин и уколико је његова вриједност већа од 6,1, имамо дијагнозу шећерне болести - истакла је Груборова.

Дијабетес се данас убраја у најчешћа ендокринолошка обољења, а узрокује га углавном нездрав начин живота и повећана гојазност код људи. У свијету се разликује неколико типова дијабетеса.

- Дијабетес тип један се јавља код младих особа и може се јавити одмах по рођењу, углавном код особа до 40 година и он означава дијабетес који се карактерише недостатком ендогеног лучења инсулина и захтијева терапију примјене инсулина. Дијабетес тип два се јавља код старијих особа са више од 40 година, а настаје као посљедица релативног недостатка инсулина, тј. овај тип дијабетеса је инсулин независан. У овим случајевима имамо лучење инсулина, али он није довољан за потребе организма. Често се јавља код гојазних особа. Код лијечења овог типа дијабетеса уводи се дијета, повећана физичка активност и таблете. Након дужег периода дијабетес типа два прелази у облик када постаје зависан од инсулина - објаснила је Груборова.

Она додаје да генетска предиспозиција за дијабетес постоји углавном код дијабетеса тип два, док код дијабетеса тип један та генетска предиспозиција није доказана.

Поред поменутих облика дијабетеса, спомињу се још и неки посебни облици који се јављају код младих гојазних особа, па чак и дјеце и углавном се лијече помоћу таблета. Такође је забиљежена и појава дијабетеса код трудница и дијабетес који се јавља приликом неких других обољења.

- Оно што је карактеристично за симптоме код појаве дијабетеса је појачана жеђ, узимање више течности него иначе, учестало мокрење. Такве особе обично омршаве, у зависности од тога колико то траје, могући су и болови у трбуху, ослабљење вида и уопште лоше здравствено стање - нагласила је Груборова.

Када је ријеч о превенцији и лијечењу дијабетеса, дијета и физичка активност су неопходне.

- Прво основно у терапији лијечења свих облика дијабетеса је дијета, а то значи ограничити унос угљених хидрата и избацити из исхране намирнице које у себи садрже глукозу. Исхрана мора бити подијељена на најмање три главна оброка, а између њих морају постојати ужине. Основни постулат дијабетеса је физичка активност, која мора бити заступљена, јер код пацијената који су физички активни глукоза се користи без посредовања инсулина - истиче Груборова.

Она додаје да су предгојазност и гојазност предуслови за добијање дијабетеса. Неправилна исхрана доводи до све већег броја дјеце обољеле од ове болести.

- Један нутрициониста је рекао да што је дужи рок трајања хране коју једемо, то је нама краћи животни вијек - нагласила је Груборова.

Када је ријеч о исхрани дијабетичара, стручњаци препоручују да од укупног енергетског уноса угљени хидрати треба да чине 50-60 одсто, масти 30 одсто и протеини 20 одсто.

Препоруке су да се од меса користи пилетина, телетина, јагњетина и плава риба. Најбоље је месо барити са мало уља.
У мљевено месо могу се додати сојине пахуљице (до трећине тежине). Конзумација рибе се савјетује бар два пута седмично. Јаја се могу јести једно до два седмично. Од млијека и млијечних производа савјетују се они од обраног млијека. Маргарин има више незасићених масних киселина у односу на маслац. Јогурт и кисело млијеко узимати у мањим количинама у односу на обрано млијеко, јер имају нешто више масноћа. Супе и чорбе су веома значајне у исхрани и врло је важно да буду направљене од разних врста поврћа, али морају бити без масноће. Хљеб треба ограничити на по једно парче (50 грама) уз сваки оброк. Препоручује се црни, ражени или грахам хљеб, јер ови типови хљеба због богатог садржаја дијететских влакана спречавају нагли пад шећера послије оброка, што се дешава ако се узима бијели хљеб. Уз оброк који садржи кромпир, пиринач, пасуљ или млади грашак не препоручује се узимање хљеба. Тјестенину треба избјегавати, а уколико се и користи, онда уз њу треба избјегавати хљеб.

Унос соли такође мора да буде контролисан.
Особе које немају повишен крвни притисак могу да унесу шест грама соли дневно (храну не досољавати),
док они који болују од хипертензије могу да унесу три грама соли на дан. Најбоље је да храна буде неслана.

Алкохол се не препоручује дијабетичарима. Уколико се конзумира, треба га узимати обавезно уз храну, непосредно прије или након оброка, јер код дијабетичара који су на терапији таблетама или инсулину може изазвати дуготрајне и опасне хипогликемије. Кафа и чај се могу користити умјерено незаслађени или заслађени вјештачким заслађивачима. Од заслађивача се препоручује аспартам, фруктоза се може узимати у веома малим количинама, јер је веома слатка и у већим количинама повећава шећер и масноће у крви.

Правила исхране

Основна правила исхране према мишљењу стручњака су:

- Неопходно је узимати пет или шест оброка дневно, најбоље увијек у исто вријеме.

- Храну што мање термички обрађивати, осим гдје је то заиста неопходно, да би били сачувани витамини.

- Избјегавати додавање масноћа и јаких зачина.

- Храну узимати свјеже припремљену, а уколико је неопходна термичка обрада, онда боље кувану него пржену.
 

Статистике

Сваке године у свијету 3,8 милиона људи умре од дијабетеса. Од свих глобалних болести дијабетес се сматра водећим узроком смрти у свијету. Сваких десет секунди у свијету једна особа умре од болести чији је узрок дијабетес. Статистика говори да свако треће дијете које је рођено након 2000. године има прогнозу да ће развити дијабетес, а сваког дана, код више од 200 дјеце развије се ова болест. Предвиђања су да ће до 2030. број особа са дијабетесом порасти на 438 милиона. Према истраживачкој пројекцији у наредних 25 година број обољелих ће се удвостручити. Већина новообољелих ће се налазити у Кини, Индији и Африци са типом два болести, који је и сада далеко учесталији (90 одсто обољелих).

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.