Сати ужаса у подруму Министарства

. Истовремено, улицама Техерана и даље се ваљао бијес гласача због покрадених избора. A унутар студентског дома у улици Aмирабад, студенти су покушавали да ухвате бар "зрно сна", иако се у ваздуху осјећао немир, јер су само неколико сати раније неки студенти добили жестоке батине испред главног улаза.

Оно што се догодило неколико тренутака касније, постало је један од главних узрока даљих постизборних нереда у Ирану: полицајци су провалили у студентски дом, а затим ишли од собе до собе и премлаћивали студенте. Одведено их је више од стотину, а петорица студената су преминула због батина. Власти до данас поричу да се такво нешто уопште могло да догоди. Aли оно што су испричали студенти - свједоци, говори нешто сасвим друго.

- Спремали смо се на спавање, када смо их изненада чули како проваљују браве и упадају у наше собе. Знам да је полиција и раније тукла студенте, али нико није могао да помисли да би се усудили да уђу у студентски дом. Чак и ирански закон то забрањује - прича један од 133 студента ухапшених те ноћи.

Чак 46 студената је ухапшено и одведено у подрум Министарства унутрашњих послова у оближњој улици Фатеми. A управо на једном од горњих спратова одвијало се пребројавање гласова и, како опозиција тврди, "намијештање" резултата. Других 87 студената одведено је у просторије полиције у улици Хафез. Свједоци се слажу у једном, и најважнијем: према њима је лоше поступано, а неки су били и мучени.

Петоро студената је подлегло тортури. То су: Фатемех Барати, Касра Шарафи, Мобина Ехтерами, Камбиз Шое и Мохсен Имани, и сви су идућег дана сахрањени на познатом техеранском гробљу "Бехеште Захра", али без присуства чланова породица.

Свједоци кажу да су полицајци три студенткиње и два студента без престанка ударали електричним пендрецима по глави. Њихове породице су упозорене да никоме не причају шта се догодило и да не организују сахране. Кроз сличну голготу прошла је и породица Неде Солтан, дјевојке убијене током протеста у Ирану, чији је лик постао симбол отпора.

Међутим, док су земљу потресале демонстрације због нерегуларних избора, те недјељне ноћи није било одступања:

- Полиција је у спаваонице убацивала сузавце, тукла нас, разбијала прозоре и тјерала нас да легнемо на под. Ја чак и нисам учествовао у демонстрацијама, али један полицајац ме је заскочио, сјео на леђа и бјесомучно ме ударао. A онда, под изговором да ме претражује због могућег посједовања пиштоља или ножа, сексуално ме злостављао. Касније су нам полицајци пријетили да ће нас објесити и силовати - присјећа се један од студената.

Други студент, свједок догађаја, каже:

- Припадници полицијског одреда за сузбијање демонстрација постројили су се у два реда, и оформили кордон од полицијских штитова. Ми смо морали да протрчимо кроз кордон, а они су нас ударали тим штитовима. Један од мојих колега сломио је ногу, али су га приморали да истрчи до краја кордона.

Прије него што су били угурани у аутобус којим су одвезени, студенти су морали да стоје испред дома са пластичним врећама на главама и руку завезаних ужетом од пластике, што у Ирану називају "израелске лисице".

- Одмах сам препознао зграду Министарства унутрашњих послова у улици Фатеми. Нисам могао да вјерујем, јер на спратовима су боравили политичари, чланови парламента и истражитељи, а ми смо били у подруму. Нема дилеме да су покушавали да на све начине намјесте гласове у своју корист - прича једна студенткиња плачним гласом.

Једног студента су стражари злостављали јер није могао да се уздржи па се помокрио у панталоне. Након неколико сати, заточеним студентима су на прљави под бацили нешто бајатог хљеба и старог сира, и запријетили им да ће их измлатити ако све не поједу. Један басиџ - припадник вјерске милиције - снимао их је мобилним телефоном и тјерао их да кажу: "Ја сам магарац".

На повреде студената нико се није обазирао. Једном студенту, коме је гумени метак избио око, није пружена никаква медицинска помоћ:

- Преклињали смо их да у болницу пребаце двоје студената који су били у веома лошем стању, али добили смо одговор "нека цркну" - прича један од студената.

Прије него што су пуштени, студенти су морали да се пресвуку у нову одјећу коју им је дала полиција:

- Жељели су да уклоне све доказе о ономе што се догодило. Aли какав доказ може да буде јачи од 133 студента који су били тамо и све то проживјели? - пита се један од студената.

Посјета

Тортура студената окончана је након 24 сата, када су их посјетили Фархад Рахбар, ректор универзитета у Техерану, и Aлиреза Закани, заступник у иранском парламенту. Рахбар им је рекао да је управо он полицији дао одобрење да упадне у студентски дом због контроле - али касније је то порекао.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.