Саркози - мало лијево, мало десно

Међутим, то се не може рећи за његову несналажљивост у економији. Прошле године, та његова особина и није била тако примјетна: на врхунцу економске кризе, лидери широм свијета понашали су се као да се ништа не догађа - трошили су новац, заобилазили и кршили законе, опраштали су другима грешке и пропусте - укратко, били су раскалашни као Французи. A Саркози је међу њима напросто блистао.

Међутим сада, када се свјетски финансијски токови враћају у нормалу, државе су суочене притисцима фискалне дисциплине и корјенитих реформи. A то би могао бити проблем за Саркозија, који је навикао да економију подређује властитим политичким амбицијама. Француска је међу првима изашла из рецесије, захваљујући свеобухватној амортизацији јавне потрошње. Међутим, Француска се заглавила у великим дуговањима, а план о њиховом подмиривању је далеко од реализације.

Париз је негативно оцијенио позиве Европске уније за смањивањем дефицита бруто друштвеног производа на три одсто до 2013. године, назвавши ту идеју "веома сложеном" и "потпуно неостварљивом". Сада се наставља француска традиција од које је Саркози некада обећавао одрицање, а нови трикови у његовој кампањи могли би да донесу нова оптерећења другој по снази привреди Европске уније.

Први знак невоље: Велики зајам, пројект суперобвезница вриједних неколико милијарди евра, којима ће бити финансирана дугорочна улагања, треба бити усвојен у децембру. Саркози тврди да ће то помоћи економији Француске у будућности. Међутим познато је да хронични дефицит који од 1974. влада привредом те земље оставља мало мјеста за инвестиције на дуге стазе.

Критичари кажу да ће зајам само још више укопати Француску, без изгледа за његово враћање. Непријатно је подсјећање шта Саркозијев неуобичајени стил владања и понашања може значити у управљању и рјешавању француских финансијских проблема.

Представљен као изненађење кад је објављен у јуну, о пројекту Великог зајма изнесено је мало детаља, али је његова намјена била да одвуче пажњу политичких противника и поремети њихове планове. То је типичан примјер "саркономије", који би могао да прилично негативно дјелује на француски економски опоравак.

Саркози је је 2007. године добио изборе на крилима обећања "раскида" са прошлошћу увођењем дуго одлаганих реформи берзе рада, као и социјалне сигурности. У почетку се чинило да Саркози посједује довољно елана и талента за испуњење обећаног. Међутим, убрзо су се појавила питања. Да ли је он неолиберал који заговара слободно тржиште или статиста обликован у духу француске традиције? Поред силне његове приче о модернизацији, хвалио се спасавањем носилаца националне индустрије док је био министар финансија 2004.

Саркози је надмудрио политичке противнике тиме што им је техником коју је назвао "оувертуре" онемогућио да предвиде његове наредне потезе. Техника се састоји у узимању сарадника и идеја са обје стране политичког спектра. Придобио је гласаче са екстремне деснице предизборном паролом "Заволите Француску или је напустите", да би именовањем чланова предсједничког кабинета из реда мањинских етничких група надмашио социјалисте. Његови најближи сарадници су звијезде социјалистичког неба - Бернар Кушнер као шеф дипломатије, те Yек Ланг као специјални изасланик.

Прошлог мјесеца примијенио је сличан трик, вративши се оштријој реторици по питању илегалних усељеника и ношењу "бурке", да би у октобру промијенио курс не дајући никакве коментаре поводом хапшења редитеља Романа Поланског због педофилије и толерисањем сексуалних ситних гријехова чланова свог кабинета због чега је покупио поене код љевичарски настројених гласача.

Лукава политика. Међутим оваква ћудљива равнодушност према могућим дугорочним посљедицама у економији је опасна. Саркозијев први проблем је недостатак истрајности. Он је покренуо реформе какве Француска до сада није имала. Институт "Томас Мор" са сједиштем у Бриселу сачинио је анализу реализације и напретка 490 Саркозијевих обећања током предизборне кампање и 732 мјера које је објавио након избора. У импресивних 80 одсто случајева остварен је бар извјестан степен реализације. Међутим, анализа је показала да је већина тих иницијатива била на брзину припремљена, те да се није инсистирало на њиховим реализацијама.

Подухват

Саркозијев подухват политичког стапања лијевих и десних схватања чинио се као успјешан прагматизам. Невоља је то што у земљи са мало могућности провјере и равнотеже снага, и са невјероватном моћи предсједника, таква неодређеност дозволила је Саркозију да економске одлуке подреди властитим политичким потребама.

превео: Миленко КИНДЛ

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.