Сањају посао у администрацији, бјеже од заната

Да се времена незаустављиво мијењају показују све бизарнији захтјеви послодаваца и понуда радних мјеста. Од оних за које би већина обичних "ринтароша" убила, до занимања која изазивају, благо речено, гађење и којима мало ко жели да се бави.

И док многи данас и код нас и у свијету "разбијају" главу како да нађу било какав посао да би обезбиједили нормалан живот себи и својој породици, има и оних који у данашње вријеме, када се свако радно мјесто чува као "око у глави", бирају шта ће да раде. Има опет и оних који су успјели да добију посао из снова.

Најбоља и најлошија занимања

Aмерички магазин "Волстрит журнал" објавио је недавно листу најбољих и најлошијих занимања у свијету, односно оних која ће се у будућности највише и најмање тражити.

На првом мјесту најбољих занимања будућности су компјутераши, слиједе математичари, те статистичари осигуравајућих кућа. Даље слиједе метеоролози, па историчари, апотекари, филозофи, физичари.

Према листи магазина, од љекара ће се убудуће тражити углавном зубари, пластични хирурзи и стручњаци за дијете.

На листи најлошијих занимања на првом мјесту су физички радници на нафтним бушотинама, затим дрвосјече, таксисти и молери.

На петом мјесту пописа најлошијих занимања су новинари искључиво због стреса који свакодневно доживљавају и неизвјесне будућности.

Критеријуми за израду ових листа су радно окружење, стрес на послу, физичка захтјевност, просјечна плата и могућност запослења.

Најтраженији послови у РС

На првом мјесту, када је ријеч о "топ" десет најтраженијих занимања код нас, према подацима интернет портала Посао.ба, су комерцијалисте, продавачи и трговци.

Друго мјесто припало је разним службеницима, треће менаџерима, пословођама и водитељима, док су на четврто мјесто пласирани рачуновође, књиговође, ревизори и финансијски службеници.

Слиједе их фармацеути, IT програмери, угоститељски и здравствени радници, те машински инжењери, техничари као и кредитни службеници.

Велика потражња, а мала понуда, лани је била када је ријеч о пословима у банкарству, полицији и услугама обезбјеђења, туризму те осигурању и производњи.

Иако се спектар послова попуњава и оним најнеобичнијим, становници РС, ипак, још раде оне класичне или "мало модификоване" послове.

Према искуству директора Aгенције за посредовање при запошљавању "Спектар" Мирослава Вукајловића, млади људи у РС често не желе да се баве оним занимањем за које су се школовали.

- На примјер, неко је стекао звања конобара или кувара, а не жели да ради то, односно радио би све друго само не то - рекао је Вукајловић. Додао је да то говори о томе да је онај неко ко је био задужен да створи одређен мотив код младог човјека за вријеме школовања у нечему погријешио.

Вукајловић тврди и да се број занимања која се нуде на тржишту знатно смањио, а није занемарив ни број оних који су се квалификовали за одређена занимања којих више нема на тржишту рада.

Истиче да је посао чистачице један од најнепожељнијих у РС.

- Ипак, ако сте добри у том послу, бићете тражени на тржишту рада и имаћете сталан посао. Не би требало да се људи стиде било каквог посла, па ни посла чистача улице, стубишта и слично - сматра Вукајловић. Додао је да је, када је ријеч о људима који желе да раде, њима сасвим свеједно да ли ће да раде као чистачи или било који други посао.

Наглашава и да млади који бирају посао, често имају нереална очекивања. Њихова очекивања су често нереална.

- Они нису квалитетно припремљени за оно што их чека на тржишту рада и тада почињу маштања која нису ствар реалности - рекао је Вукајловић.

Предсједник Уније студената РС Гордан Балабан каже да су студенти углавном једини спремни да раде разноврсне послове, али да је понуда за ову популацију сведена на сезонске послове.

- Током цијеле године студенти се могу ангажовати у угоститељству, они који се боље сналазе са технологијом могу да пронађу посао који се односи на израду интернет страница, сајтова, логоа, али тешко је наћи добар посао који истовремено нуди добру зараду за вријеме студирања - рекао је Балабан.

Необична занимања у свијету

Бројни свјетски хотели показали су завидну креативност при осмишљавању понуда које би задовољиле и најзахтјевније госте. Тако су се развила нека прилично чудна и крајње необична радна мјеста.

Један од таквих необичних послова је посао добре виле, која зарађује за живот испуњавајући романтичне жеље, од вјеридбе до прослава рођендана, гостима хотела у америчкој савезној држави Џорџија.

У једном лондонском хотелу гости који су превише лијени да сами читају књигу могу да затраже то од читача књига који је плаћен да им чита прије спавања, а међу бизарним понудама посебних хотелских услуга налази се и људски гријач кревета. Он, тако на захтјев госта, обучен у посебно одијело од главе до пете, улази у хотелски кревет пет минута прије госта да би му загријао чаршафе.

У хотелу у Мемфису и хотелима из истог ланца у Орланду постоји радно мјесто у чијем опису дужности је брига о паткама. Такозвани "господар патака" треба да два пута дневно одведе патке које марширају кроз хотел до крова. Ријеч је о старом обичају, који датира из тридесетих година прошлог вијека.

Један индијски хотел запошљава двоје људи као тјераче голубова, а њихов једини посао је да машући великим заставама тјерају голубове са хотелског имања, док се у другом индијском хотелу запошљавају људи који тјерају мајмуне који краду храну.

"Најегзотичније" радно мјесто сигурно је безбједносни инжењер за кокосове орахе. Његов посао је да бере косове орахе са палми на хотелском имању да не би пали на госте луксузног хотела "Риц-Карлтон" на карипском острву.

У Српској ништа од егзотике

Када је ријеч о необичним пословима, Република Српска ту "каска" за свијетом јер послодавци не иду даље од стандардних занимања.

У хотелима у Републици Српској кажу да немају необичних радних мјеста, као свјетски хотели, али ни посебних захтјева клијената.

- Наши гости углавном траже услуге масаже, козметичке третмане и слично. Ништа од гријања кревета или читања прије спавања - кажу хотелијери.

Предрасуде

Социолог Биљана Милошевић истиче да живимо у земљи у којој је криза константно присутно стање, али да људи ипак робују предрасудама када је избор занимања и онога што желе или не желе да раде у питању.

- Људи јесу избирљиви и сви се воде предрасудама које владају о појединим занимањима. Aко неко занимање не звучи "моћно", људи од тога бјеже сматрајући се мање вриједнима, ако би се њега прихватили - рекла је Милошевићева.

Додаје да ипак није зачуђујуће да су људи који су уложили доста времена у своје образовање, а не могу да нађу посао адекватан своме знању, избирљиви, али да су такви ипак у мањини.

- Мање-више, код таквих људи нећете ни наићи на избирљивост, јер ће се водити принципом "дај шта даш". Иако људе не треба дијелити на ове и оне, ипак, мање образовани људи ће сигурно бити избирљивији због недовољно јасне слике које је какво занимање, сви би јурили за послом који је добро плаћен, а такав посао треба заслужити - казала је Милошевићева.

Она сматра да је сваки посао веома добар, ако се добро изводи и да је свака марка зарађена поштеним радом и трудом вриједна. Она сматра да у том случају не треба бринути о томе шта околина мисли.

- Посао шетача патака можда јесте мало необичан, али има много прљавијих послова и начина зараде под параваном одређених "имена", као што је на примјер, пословна пратња. Шетач патака је свакако часније занимање - рекла је Милошевићева.

Она тврди и да се у нашем друштву људи руководе предрасудама јер немају још развијену свијест о вредновању самога себе као личности, а онда и свега осталог.

- Појединци се сматрају вреднијима него што јесу и сматрају да треба да раде само добро плаћене послове и боље од оних који су тренутно у понуди - изјавила је Милошевићева.

Ко колико зарађује

Глумци, режисери, спортисти или на примјер директори великих компанија у свијету годишње зараде и милионе марака. Да је добро бити, на примјер, један од директора "Гугла" показује и то да ће према извјештају америчке Комисије за берзе и вриједноснице (SEC), извршни финансијски директор "Гугла" Патрик Пичет и директор Никеш Aрора добиће 2,7 милиона долара бонуса сваки. Уз то ће Пичет примити 15 милиона долара у дионицама, а Aрора 20 милиона долара. Све то додијелио им је Управни одбор "Гугла", на вишемилионску плату коју већ примају.

Зараде у РС су ипак много мање. Aпсолутни рекордер по висини мјесечне плате у РС у прошлој години, ради у банкарском сектору у Бијељини, а његова зарада за један радни мјесец износи око 166.000 марака.

Према статистичком подацима, лани су у Републици Српској највећа просјечна примања имали запослени у области финансијског посредовања гдје је просјечна плата износила 1.221 марку, док је најнижа плата била у угоститељству и износила је 531 марку.

Више од осталих зарађивали су и запослени у области државне управе и одбране гдје су просјечне плате износиле 1.046 марака, док су примање у здравству износиле просјечно 1.018 марака. Осим запослених у ресторанима и хотелима, најмање зараде имали су и радници запослени у прерађивачкој индустрији, грађевинарству, рибарству, те трговини на велико и мало.

Највеће плате свакако имају директори јавних установа и предузећа. Тако директор Фонда ПИО има плату 3.235 марака, директор "Жељезница РС" 3.328 марака,

"Електропривреде РС" од 3.500 до 4.000 марака, Завода за запошљавање 2.700, "Службеног гласника РС" око 3.500, директор "Путева РС" 3.600 марака...

Плата појединих директора у здравственим институцијама РС зна да пређе и 6.500 марака мјесечно.

Директор Института за заштиту здравља РС мјесечно заради 3.103, директор Завода за медицину рада и спорта 3.057 марака.

Директор Завода за уџбенике и наставна средства Источно Сарајево има плату 3.916 КМ.

Плате директора у просвјети и култури су најниже у РС.

Форензичар и ловац на ракове

Иако због телевизијских серија о форензичарима многи маштају о томе да помажу полицији на мјесту злочина, тај посао није нимало гламурозан. Посао чистача мјеста злочина одлично је плаћен, но нимало не сличи оном виђеном на телевизији.

Осим брисања крви, радни дан укључује скидање подних облога, рад у изузетно скученим просторима и прибављање доказа из зграда пуних опасног материјала.

Један од најопаснијих и најтежих послова на свијету свакако је посао ловца ракова на Aљасци. Хладно море које може убити човјека за само неколико минута, залеђене палубе, киша и опасне олује разлози су због којих се на овај посао одлучују само најодважнији и најспретнији.

Најбољи послови на свијету

Британац Бен Сутал у мају 2009. године је на конкурсу добио "најбоље радно мјесто на свијету". Он је, наиме, шест мјесеци био чувар на аустралијском острву из снова. Сутал, који је претходно радио у хуманитарној организацији, побиједио је 15 других финалиста који су ушли у ужи избор између више од 34.000 кандидата за то радно мјесто. Добио је 105.000 америчких долара да би се сунчао, шетао по пјешчаним плажама, истраживао морске дубине, једрио и сваке седмице објављивао блог с фотографијама и видео-спотовима.

Хаиме Расконе, повремени мушки модел и DJ, први пут је посјетио бордел "Madame Fiorellas Companions" у Сантиагу, док је радио на причи о чилеанској сексуалној револуцији. Мадам Фиорела је одувијек требала неког за "завршни интервју" приликом процеса запошљавања нових радница, па му је понудила посао. Процес је овакав: дјевојке које су заинтересиране за VIP ескорт требају проћи интервјуе, психолошка тестирања и завршно фото снимање. Током селекцијског процеса број дјевојака се смањује, а када их остане само шест онда на сцену ступа Хаиме. Он у једном дану мора "оцијенити" све дјевојке и то у дисциплинама као што су уздисање, њихање боковима и слично. На крају завршни извјештај предаје мадам. Ово је " веома напоран" посао и Расконе га обавља једанпут мјесечно, а кроз годину 'обради' седамдесетак дјевојака.

Компанија "Runaway Bride and Groom" која се бави планирањем вјенчања и меденог мјесеца лани је тражила некога за захтјевни посао путовања на локације попут Малдива и Занзибара гдје ће морати пити коктеле и намакати се у џакузију. Лажни медени мјесеци траје просјеку три до четири седмице послије чега ће испитивач поднијети извјештај о томе како се провео.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.