Самуел Жбогар: Јаче присуство ЕУ потребно због кризе послије избора

Жељка Добрић
Самуел Жбогар: Јаче присуство ЕУ потребно због кризе послије избора

Све ово што се дешава у БиХ захтијева већу присутност Европске уније, посебно у ситуацијама унутрашње политичке кризе, када структуре власти, ни шест мјесеци послије избора, немају јасан правац за будућност.

Рекао је то у интервјуу "Гласу Српске" министар иностраних послова Словеније Самуел Жбогар и додао да је ЕУ заинтересована за интеграцију БиХ, због чега је спремна да ојача своје присуство у земљи у знак подршке интеграцији.

- О судбини Канцеларије високог представника у БиХ (OHR) одлучиће Управни одбор Савјета за примјену мира (PIC), односно, неколико земаља, не само чланица ЕУ. Расправа о OHR-у је широка и у вези је са присуством ЕУ у Сарајеву. Сви услови и промјене у будућности биће координисани у оквиру међународне заједнице - истакао је Жбогар.

Напоменуо је да је јасно да прије него што OHR у БиХ буде потпуно затворен морају да буду испуњени преостали услови и циљеви.

* ГЛAС: Како ЕУ види тренутно стање у БиХ?

ЖБОГAР: ЕУ са великом пажњом и забринутошћу посматра процес формирања власти послије октобарских избора у БиХ. На посљедњем састанку министара иностраних послова ЕУ позвали су све политичке лидере у БиХ на одговорност и компромис како би се завршио процес формирања власти и да би држава била у позицији да настави толико потребне реформе без којих су немогући конкретни кораци на путу ка ЕУ. ЕУ не жели да види БиХ како заостаје иза других земаља у региону на путу ка чланству у Унији.

* ГЛAС: ЕУ припрема нову стратегију за БиХ с циљем јачег присуства у земљи? Шта ће садржавати та стратегија?

ЖБОГAР: БиХ је потенцијални кандидат за пуноправно чланство у ЕУ. ЕУ је заинтересована за интеграцију БиХ, због чега је спремна да ојача своје присуство у земљи у знак подршке интеграцији. Подршка европским интеграцијама и међу становништвом БиХ је висока. Због тога је ЕУ посебно посвећена јачању владавине права у БиХ и у том контексту, спремна је да подржи реформе правосудног система и борбу против организованог криминала и корупције. Међу императивима ЕУ су побољшање капацитета и ефикасности јавне управе, подршка социјалном и економском развоју с циљем смањења незапослености, реформа образовног система како би се образовала радна снага која би лако и успјешно наступала на тржишту рада. Све ово у БиХ захтијева већу присутност Европске уније, посебно у ситуацијама унутрашње политичке кризе, када структуре власти, ни шест мјесеци послије избора, немају јасан правац за будућност. Европска унија је сасвим јасно поручила - БиХ мора ускладити свој устав са Европском конвенцијом о људским правима и учинити додатне напоре који ће допринијети ефикасном функционисању институција у БиХ.

* ГЛAС: Најављено је и увођење јединственог представника ЕУ за БиХ? Која ће бити његова функција?

ЖБОГAР: Нови представник ЕУ у Сарајеву ће бити први који ће бити именован у складу са новом Заједничком службом за спољне послове ЕУ. Она је основана Лисабонским уговором, којим ЕУ треба да добије на повезаности и видљивости на подручју спољнополитичког дјеловања и представништава у трећим земљама. Делегација ЕУ у БиХ требало би да буде међу највећима у цијелој мрежи мисија Уније у трећим земљама. Нови представник биће именован за специјалног представника ЕУ и до сада мјесто представника делегације Европске комисије било је празно неколико мјесеци. На овај начин ЕУ ће у БиХ говорити једним гласом и нагласити европску будућност БиХ. Нови представник ЕУ ће имати широк и избалансиран спектар инструмената са циљем постизања максималних подстицаја ка ЕУ у складу са важећим процедурама. Ово укључује наставак политике усмјеравања о свим питањима која се тичу процеса интеграције у ЕУ, олакшавање приступа средствима из IPA фондова, као и праћење и подршку процесу реформе унутар радних тијела. Нови представник ЕУ у БиХ моћи ће да предложи и рестриктивне мјере против појединаца унутар БиХ.

* ГЛAС: Рекли сте недавно да унутар Уније траје избор за функцију шефа делегације ЕУ у БиХ. Да ли су Вам позната имена кандидата?

ЖБОГAР: Имена кандидата за мјесто шефа делегације ЕУ у Сарајеву не знамо, јер конкурс није јаван. Словенија, у сваком случају, жели да буде на челу делегације Европске уније, која ће помоћи БиХ и дати јој подршку у процесу реформи.

* ГЛAС: Значи ли долазак представника ЕУ у БиХ гашење институције високог представника међународне заједнице и када би то могло да се очекује?

ЖБОГAР: О судбини Канцеларије високог представника у БиХ одлучиће Управни одбор Савјета за примјену мира, односно, неколико земаља, не само чланица ЕУ. Расправа о OHR-у је широка и у вези је са присуством ЕУ у Сарајеву. Сви услови и промјене у будућности биће координисани у оквиру међународне заједнице. Јасно је да прије него што канцеларија OHR-а у БиХ буде потпуно затворена морају да буду испуњени преостали услови и циљеви, односно, пет услова и два циља. БиХ још није испунила битан услов, а то је подјела државне имовине.

* ГЛAС: Помињу се и могуће рестриктивне мјере које би представник ЕУ у БиХ могао да има. Које су то мјере?

ЖБОГAР: ЕУ је предвидјела мјере, које у будућности могу да ограниче путовања оних појединаца који би на било који начин кршили и урушавали суверенитет и територијални интегритет БиХ, односно који би дјеловали против Дејтонског споразума.

ФБиХ

* ГЛAС: Како коментаришете дешавања у вези са формирањем власти у ФБиХ?

ЖБОГAР: Упознати смо са поступком формирања власти у ФБиХ, као и одлуком OHR-а да привремено суспендује одлуке Централне изборне комисије БиХ која је поништила закључке Дома народа и избор предсједника и потпредсједника ФБиХ. Даља дешавања ћу пратити са највећом могућом пажњом.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана