Шампињони у Титовој соби

 О свом послу, мјесту гдје су службовали и шта су радили нису смјели причати ни својим најмилијим. Судбина је хтјела да Славко ипак проговори, истина не тако брзо, опрезно, јер се читав систем на коме је почивала бивша Југославија, ЈНA и њене тајне пали као куле од карата преко ноћи.

- Кад сам као млад специјалиста за инсталације дошао у ово бивше подземно склониште ЈНA, у "Сочу", на територији данашње општине Ново Горажде, а која је добила име по словеначкој фирми која ју је изградила, подвргнут сам детаљној контроли и испитивању, па чак и о поријеклу мојих најближих - почиње причу Славко Мастило и наставља:

- Кад сам прошао све фазе испитивања положио сам заклетву о војној тајни, одузет ми је пасош, забрањен одлазак у иностранство, а свако моје путовање било гдје од мјеста гдје сам радио контролисано је као да сам био нека важна политичка или војна личност.       

ЈНA је почела 1952. године да гради у брду Градина код Горажда објекат "Сочу", а радови су завршени деценију касније. Кад је брдо избушено као сир, бетониране огромне подземне хале, отворено више излаза из њега негдје око 1963. почела је да се уводи вода, струја, канализација.

- Мјештани око склоништа били су, као и они који су у њему радили, подвргнути обавези чувања војне тајне, у госте су им долазили само најближи, а забрањено је било и досељавање па чак ни зетови нису смјели да добију у мираз кућу своје супруге - казује Славко.

Кад је све завршено "Соча" је располагала са 15.000 метара квадратних корисног простора, уграђено је 1.700 флуоресцентних арматура, а на сваком метру површине налази се трофазни прикључак за машине. Остављено је спољно и унутрашње напајање електричном енергијом са агрегатима 2,2 мегавата.

Склониште има 98 нумерисаних канцеларија са свом опремом, телефонским прикључцима и микрофонима, уграђен лифт као спој између два спрата, уређена кухиња, доводи индустријске и воде за пиће, коморе за довод и одвод свјежег ваздуха. У случају атомског напада становници овог објекта би преживјели. Планери "Соче" направили су обична метално-дрвена врата на улазу, али су зато главна улазна врата била тешка три тоне и дебела метар.

Славко прича да нико од радника није тачно знао, нити је смио да пита, која је соба Титова и који је његов кревет. Биле су одређене и опремљене сале за састанке и командовање војском, а у то вријеме у склониште су долазили само највиши официри из Генералштаба ЈНA док за остале објекат није постојао.

Мастило је био посљедњи управник овог војног здања.

 Почетком рата, 1992. године, напустио је подземне тунеле и ходнике "Соче" које су преузеле тадашње муслиманске снаге. Кад су у Ново Горажде ушле јединице Војске Републике Српске, Славко је склониште нашао у стању у каквом га је и оставио, јер га је муслиманска команда користила само као склониште хране.

Славко, као професионални војник, и даље се није одрекао заклетви о чувању војне тајне.

Према неким процјенама градња и опремање "Соче" коштала је око 600 милиона долара.

 - Након најаве, једног јутра на почетку 1995. године 15 оклопних возила СФОР-а опколило је брдо око "Соче", а 60 војника са пушкама на готовс, забранили су свако кретање око њега. Официр је тражио да преконтролише објекат. Замолио сам га да се консултујем са командом наше војске у Рогатици. Наш официр је то нерадо одобрио - присјећа се Славко.

 Већ након првог увида у склониште припадници СФОР-а су били толико изненађени да су позвали команду "Југоисток" у Мостару и послије сат времена стигла су два генерала међународних снага и кренула у обилазак.

 - Кад смо дошли до магацина бивше ЈНA, у коме су од униформи остале само капе "титовке" са звијездама, официри СФОР-а су ме питали смију ли их узети као успомену. Кад су добили одобрење, настала је "јагма" за тако ријетким сувенирима - прича Славко.

 Он казује да му је један официр СФОР-а рекао да је "оваква војна утврђења могао само Тито да гради".

Подземно чудо бивше ЈНA, припало је, послије свега општини Ново Горажде. Начелник општине Ивица Јагодић каже да је урађен пројекат како би се подземне хале и ходници претворили у фабрику за производњу шампињона.

- Према овом пројекту дневно би се у Сочи могло производити и до пет тона шампињона - изричит је Јагодић                                                    

Војни планови

У "Сочи" је, према војним плановима, било предвиђено да у намјенској индустрији ради 800 радника и да се у њега премјести цијела војна индустрија из фабрике муниције и експлозива "Побједа" из Горажда. Било је предвиђено да склониште буде и главни командни центар у коме би боравили и чланови Генералштаба ЈНA на челу са Јосипом Брозом Титом.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.