Само да кућу вјетар не одува

Живе у трошној кући, која се сваког тренутка може да се сруши, без купатила, воде... основних услова за живот, али и без сталних новчаних примања.

У породици Калаш уз брачни пар, четрдесеттрогодишњу Стану и четрдесетчетворогодишњег Николу, њихову малољетну дјецу, једанаестогодишњу Зорицу и четворогодишњег Симу, живе и Николин брат Јован, стриц Мирко, стрина Зорка и тетка Зорка.

- У кући имамо само двије просторије, у којима боравимо и спавамо. Услови за живот су изузетно лоши, јер је кућа саграђена од дрвета и трошна је. Када је јаче невријеме плашим се да ће се срушити и укућани настрадати. Ипак, највише нас је страх за безбједност дјеце - прича Јован Калаш.

Он каже да је његова породица уз помоћ мјештана послије рата почела да гради нову кућу.

- Успјели смо да обезбиједимо нешто новца за куповину грађевинског материјала. У помоћ су прискочиле наше комшије и мјештани Горњих и Доњих Граца. Успјели смо да излијемо темељ, озидамо приземље и излијемо прву плочу. Међутим, ту смо стали, јер за наставак градње нисмо имали новца - рекао је Јован.

Његова снаха Стана, супруга његовог брата Николе, немоћно шири руке и каже да очекује да неко помогне у изградњи нове куће.

- Мада нам мањка хране, одјеће и свега осталога, ипак нам је најпотребнија нова кућа. Само када бисмо имали нову кућу мислим да бисмо лакше ријешили и све друге проблеме. Сада станујемо у ненормалним условима. Најтеже је за дјецу, јер у кући немамо воду и купатило, па их морам купати напољу - прича Стана.

Она каже да је за сада једини стални приход који долази у кућу 80 марака дјечијег додатка. Дјевер Јован, који је ратни војни инвалид, добије још 31 марку инвалиднине. Невоља је што је стриц Мирко инвалид, а стрина Зорка и тетка Зорка тешко болесне. Троје осталих Калаша тако треба да обезбједе храну и за дјецу и њих старе.

- Некако успијемо да обезбиједимо нешто хране, да нисмо гладни. Имамо три краве, а засијемо кромпира, мало житарица и поврћа. Муж Никола и дјевер Јован некад успију да "откину" по неку дневницу радећи у селу. Проблем је што је у селу све мање посла, па их мјештани ријетко зову на надницу - вели Стана.

Никола каже да је покушавао да нађе запослење. Међутим, није успио јер нема никакву квалификацију.

- Није нам лако. Породица је бројна па треба доста новца за исхрану и остале трошкове. Проблем би био и да радим јер су стриц, стрина и тетка болесни и неко мора да води рачуна о њима. Ипак ако ми се укаже прилика запослићу се, јер овако се више не може - тврди Никола.

Он се нада да ће се за његову породицу изградити нова кућа, јер стара само што се није срушила.

Службе Центра за социјални рад су у сарадњи са општинским, казује директорка Центра Слободанка Кљајић, снимиле стање о томе шта је све потребно да се за ову породицу заврши градња куће.

- Имамо обећање од одговорних у општини да ће помоћи градњу куће за Калаше, као и за породицу Вученовић у Тријебову - рекла је Кљајићева.

И предсједник Скупштине мјесне заједнице Граца, Ратко Лазендић, нада се да ће Калаши до краја године уселити у свој нови дом.

- Ова породица је и прије рата живјела тешко. Када смо се вратили из избјеглиштва послије рата у селу смо одлучили да Калашима саградимо нову кућу. Успјели смо да озидамо први спрат. Међутим, понестало је новца па су радови обустављени. Имамо обећање из општине да ће градња куће ускоро почети, и да ће се покрити и израдити један спрат за смјештај породице - рекао је Лазендић.

Он каже да је тешко очекивати значајнију помоћ мјештана у градњи куће, јер народ нема пара. У селу је мало младих људи који могу помоћи добровољним радом градњу куће, па су све очи упрте у општину да обезбиједи средства за градњу.  

Помоћ их обрадовала

Породица Калаш до сада није имала значајније помоћи. Због тога су се обрадовали помоћи коју је за њих у намирницама и хигијенским пакетима обезбиједио народни посланик Боро Рудић. Он је помоћ обезбиједио још за двије породице у Герзову и Магаљдолу.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.